Category Archives: Start-up Space

Azijski e-samit: svetski centar za više od 1.400 e-trgovaca

Drugi azijski e-samit održao se 5. i 6. decembra u Kongresno-izložbenom centru u Hong Kongu (HKCEC). Jednodnevni događaj, organizovan od strane Saveta za razvoj trgovine Hong Konga (HKTDC) nudi jednu platformu za istraživanje budućeg razvoja e-trgovine, a prisustvovalo je preko 1.400 poslovnih profesionalaca iz različitih sektora, i e-tailora (relativno nova fraza, miks reči retailer i tailor).

Na samitu su održane dve plenarne sednice, od kojih je prvom predsedavao Ju Hong Koh (Yew Hong Koh), generalni direktor i trgovac na veliko u Kini angažovan od strane kompanije Accenture. Kohu se pridružila grupa eksperata sa panela, stručnjaka za „i-tejlere“ iz čitave Azije, kako bi razgovarali o tome kako onlajn maloprodajni ekosistem može podstaći rast poslovanja, ali i pomoći malim i srednjim preduzećima (MSP) da izgrade svoje brendove.

Šta je to „i-tejlerski ekosistem“?

Sesija je započela tako što je svaki govornik objašnjavao onu ulogu koju njihova kompanija igra u ekosistemu e-tailinga. Kasandra Džirard (Cassandra Girard), potrpedsednica Global Vice-a i šef SAP-ovog odeljenja za korisničko iskustvo u potrošačkoj i turističkoj industriji, objasnila je da SAP ima dugu istoriju pomaganja preduzećima da se tranformišu iz fizičkih prodavnica u „e-radnje“. “To zahteva temeljnu transformaciju, a ne samo korak ka Mreži i da tek tako, odjednom, postanete onlajn”, rekla je Džirard. Njena glavna tema na ovom skupu bila je poboljšanje korisničkog iskustva, što je novo „bojno polje“ na tržištu. Njen cilj: postaviti klijenta kao prioritet i u žižu pažnje – prvo se gleda klijent i sve ono što radi. “Ovo će rezultirati poboljšanim marketingom, prodajom i uslugom”, rekla je ona.

Dženi Čong (Jenny Cheung), šefica korporativnog marketinga za Majkrosoftovu filijalu u Hong Kongu fokusirala se na to kako dobiti jasnu sliku o korisničkim uvidima, njihovim potrebama i problemima, kako bi e-kreatori mogli ponuditi odgovarajuća rešenja. “Ključna je identifikacija uvida kupaca, a to se radi pomoću tehnologije i inovacija”, rekla je ona.

Klej Lijao (Clay Liao), savetnik za mobilna tehnička rešenja u Guglu objasnio je da je Guglova uloga bila most između Guglovih klijenata i njihovih klijenata, bez obzira na region, jezik ili kulturu. “Google koristi veb tehnologiju iza scene kako bi svojim klijentima rešio probleme”, rekao je on.

Džozefina Čou (Josephine Chow), koosnivač i šefica Expansion-a u koncept-servisu ShopBack, objasnila je šta je to ShopBack koncept, koji podrazumeva pomoć kompanijama na tržištu da bolje utrže i više cene svoje proizvode, kao i da svojim uslugama raspolažu ekonomično. Oni ShopBack-u plaćaju proviziju samo onda kada postoji uspešna transakcija. ShopBack tada daje deo provizije korisnicima kako bi ih ohrabrili da se vraćaju u ShopBack zarad koristi koju će imati svih 1.500 partnera na njihovoj platformi. Čou je koristila analogiju tržnog centra, pri čemu je ShopBack operater tržnog centra koji pruža stručne usluge prodavnicama i dovodi im kupce uz 10% provizije, da bi zatim pola provizije vratila kupcima kako bi ih ohrabrila da se opet vrate u njihov ekosistem, tj u korist svih „zakupaca“ – korisnika ove platforme za elektronsku trgovinu.

Još jedna govornica na sesiji bio je Šeri Zer (Sherry Zehr), koja predvodi regionalno odeljenje za modu i igračke u kompaniji Shopee, brzo rastućem onlajn maloprodajnom kanalu u jugoistočnoj Aziji i Tajvanu, koji pruža platformu i malim preduzećima a i velikim fizičkim prodavnicama koje žele da svom biznisu pridodaju prisustvo na mreži. “Shopee pruža punu uslugu”, objasnila je Šeri Zer. “To je tržište sa elementima društvenih mreža.” To je, takođe, i kanal za e-kreatore koji privlače masovni internet saobraćaj, obezbeđujući im broj poseta njihovim onlajn prodavnicama u obimu koji oni sami nisu u stanju da postignu. Platforma nudi različite funkcije, pri čemu e-kreatori razgovaraju s kupcima u realnom vremenu. “Ova platforma se dobro prenosi iz domena društvenih medija”, rekla je Zer.

Promene i trendovi na onlajn tržištu

Razgovarajući o promenama koje se dešavaju na online tržištu, Zer je rekla da je ključni trend bio prelazak na mobilne uređaje. U jugoistočnoj Aziji, mnogi klijenti su preskočili eru personalnih računara i otišli ​​direktno na mobilne platforme. “Dostupnost i pristupačnost pametnih telefona pomerila je tržište ka mobilnom upravljanju”, rekla je ona. Shopee je lider u regionu jer je na svoju platformu pridodao funkcije kao što su igre, kvizovi, programi lojalnosti i interakcija kako bi se izgradila lojalnost kupaca, kazala je ona, dodajući da će “trend mobilnosti nastaviti da raste”. Shopee, takođe, pomaže kompanijama u na teritoriji čitave Kine, Hong Konga, Koreje i Japana da ulaze na tržišta jugoistočne Azije sa potpunom logističkom podrškom od tipa „end-to-end“, što je posebno važno u zemljama kao što su Indonezija i Filipini.

Džozefina Čou je razgovarala o zanimljivim trendovima koji se mogu očitati iz dosad prikupljenih podataka u različitim zemljama, a kojih e-prodavci moraju biti svesni. Na primer, najveći obim dnevnih transakcija u Maleziji se odigrava upravo tokom pauze za ručak; u Indoneziji je to između tri i četiri sata popodne, jer je u to vreme pristup internetu na poslu bolji na poslu; u Singapuru, veći broj transakcija odvija se kasno uveče.

Dženi Čong je na skupu u Hong Kongu rekla da su upotreba veštačke inteligencije (AI) i analiza podataka zarad razumevanja prohteva potrošača trendovi koji su u velikom porastu. Ovi trendovi su prava revolucija u načinu pretraživanja na Mreži, rekla je Čong. Na primer, klijentu je potrebno samo otpremanje (upload) slike onoga što žele, a kompjuter će pronaći prodavca tog proizvoda. “Ovo olakšava iskustvo kupovine na Mreži”, rekla je ona.

Usredsređivanje na korisničko iskustvo

Džirardova je naglasila važnost fokusiranja na iskustvo kupaca. E-trgovina je danas posvuda, tako da je važno izgraditi temelj za razumevanje kupca i njegovih prohteva, a onda ta saznanja iskoristiti za pravilno angažovanje, upravljeno u cilju odgovora na njihove potrebe i želje, rekla je ona. Cilj je transformisati iskustvo kupca”, kaže ona. „Fokus na kupca treba da predstavlja kulturu pristupa u modernoj e-trgovini”, rekla je Džirardova. “To nije tek naprosto pitanje korišćenja tehnologije. Preduzeća moraju transformisati svoje metode organizacije. “

U odgovoru na pitanje kako pokrenuti rast, Čong je rekla da je ključ rasta u “Stvarnom razumevanju klijenta”. Upotreba veštačke inteligencije i velikih grupa podataka (big data) omogućava i-tejlerima da poboljšaju stopu konverzije. “Kada kompanije mogu predvideti šta je to što potrošač želi, one tada mogu povećati svoj promet i ujedno smanjiti inventar svoje fizičke imovine.”

Džozefina Čou je rekla da su podaci korisni, iako bi izvlačenje smisla iz njih mogao predstavljati veliki izazov. Čitanje big date zahteva inovativni pristup. “Kompanije treba da iznalaze proizvode koji rešavaju probleme potrošača”, rekla je ona. Takođe je važno da fizičke prodavnice integrišu svoja online i offline iskustva, pošto mnogi ljudi i dalje vole da posete fizičku prodavnicu. Dakle, ShopBack nudi i „cashback“ to jest povratak novca „oflajn“ – u samoj fizičkoj prodavnici.

Šeri Zer je rekla da online kanali mogu pomoći trgovcima da ciljaju i segmentiraju kupce, pa je važno integrisati online i offline iskustvo. “Shopee pomaže maloprodajnim kompanijama da postanu mesta za fokus na kupcima”, objasnila je ona. Sa uslugom koju nudi Shopee, oni se pridružuju tržištu umesto da budu samo jedna izolovana trgovina na mreži. Svaki prodavac koristi druge kako bi izgradio i proširio svoju bazu kupaca. Ovo omogućava vrlo malim i-tejlerima da se pridruže platformi i iskoriste popularnost većih i-tejlera.

Klej Lijao, savetnik za mobilna tehnička rešenja u Guglu je na ovom skupu podelio s prisutnima neke veoma važne podatke o značaju trenutnog, takoreći riltajm privlačenja pažnje kupaaca. Prema Guglovim nalazima, 53% korisnika mobilne telefonije gubi strpljenje nakon samo tri sekunde ukoliko ih ono što oni vide ne interesuje, a svaki period od tri sekunde podrazumeva da trgovci imaju potencijalni pad prihoda od 70 odsto. “Važno je učiniti sajtove i mobilne aplikacije što zanimljivijim”, rekao je Liao. Prema njegovim rečima, internet giganti već uveliko traže veliki trend koji će tek nastupiti: na primer, koristeći Google Asistent ne samo da kupuju i prodaju stvari online, već i da ga koriste za upravljanje kućnim aparatima.

Jedno od pitanja iz publike je uključivalo zabrinutost usled velike količine podataka koje kompanije prikupljaju od onlajn kupaca. Dženi Čong je rekla da poverenja treba izgraditi na sistemu poverenja i privatnosti. “Mi smo odgovorni za zaštitu ovih informacija, a ako zloupotrebimo ovo poverenje sada, onda ga više na dugi rok nećemo uspeti da nadoknadimo”, rekla je Čong.

… A ostali događaji usmereni na tehnologiju stvaraju sinergiju

HKTDC održao je ukupno pet događaja u Kongresno-izložbenom centru Hong Kong: azijski E-tailing samit, HKTDC SmartBiz Ekspo (5-7 Dec), HKTDC Hong Kong International Franchising Show (5-7 Dec) i Biznis i IP Azija forum (6-7 Dec), kao i DesignInspire (6-8 Dec). Ovi događaji su se fokusirali na nove tehnologije i pokrivaju različite faze lanca snabdevanja, uključujući istraživanje i razvoj, dizajn, proizvodnju, prodaju i marketing. Oni imaju za cilj da pomognu malim i srednjim preduzećima da povećaju svoju konkurentnost i ekonomičnost, kao i da razvijaju nove poslovne oblasti i tržišta kako bi se prilagodili promenljivom ekonomskom okruženju.

 

Asia Today

Srodni sajtovi:

HKTDC SmartBiz Expo　

Asian E-tailing Summit　

Business of IP Asia Forum

HKTDC Hong Kong International Franchising Show

DesignInspire　

Koje industrijske grane ulažu u veštačku inteligenciju?

Početkom 2018. godine, udarna vest u oblasti razvoja veštačke inteligencije je da se Udi Manber, koji je nekada radio u Guglovom odeljenju za razvoj internet-pretrage pridružio kompaniji za zdravstveno osiguranje Antem (Anthem) kako bi predvodio svoju AI istraživačku grupu grupu. Na kraju krajeva, ne viđa se baš svakog dana da neki tako eminentni ekspert u polju veštačke inteligencije pređe iz Gugla u „nešto treće“ – da iz vrhunske kompanije sa reputacijom lidera u razvoju tehnika pretraživanja i obrade velike količine podataka pređe u bilo šta što do juče nije bila njegova matična firma.

Ovaj Antemov poslovni potez bi, međutim, mogao biti nagoveštaj pomaka kako kompanije i industrije razmišljaju o veštačkoj inteligenciji, kao i da li je ova relevantna za njihovu delatnost. Iako se AI u prošlosti možda smatrala „provincijom“ velikih tehnoloških kompanija, danas je doslovce sve ne-tehnološke kompanije prihvataju u cilju poboljšanja svojih performansi.

U ovom članku gledamo na tržište veštačke inteligencije i analiziramo koje industrije ulažu u veštačku inteligenciju kao i prepoznavanja šta ona tačno znači u smislu korisnih aplikacija koje se danas primjenjuju a, takođe, i šta to znači za tržište IT talenata koji briljiraju na polju poznavanja veštačke inteligencije.

Otkrili smo da većinom AI investicija trenutno dominiraju velika tehnološka preduzeća poput Gugla, Amazona, Baidua i Majkrosofta. Međutim, između 10% i 30% netehnoloških kompanija takođe usvaja AI tehnologije, u zavisnosti od specifičnosti industrije i posla kojim se bave.

Iako ne-tehnološke kompanije tek treba da zaigraju na velike uloge u iskorišćavanju ovog alata u svom poslovanju, trenutno tržište je tek delić očekivanog tržišta. Drukčije rečeno, AI je još uvek u vrlo ranoj fazi razvoja, a industrije koje će danas i u narednih godina izdašno ulagati u „pozitronske mozgove“ za poboljšanje svog poslovanja mogli bi i nadalje „jahati“ na talasima profitnih krivulja.

Termin veštačke inteligencije tipično se odnosi na automatizaciju zadataka koje danas obavljaju softveri, a koji su ranije zahtevali asistenciju ljudskog uma. I dok se mašinsko učenje ponekad koristi naizmenično sa veštačkom inteligencijom, podučavanje mašina tako što ih „hranimo“ ogromnom količinom podataka koje softver naknadno procesira samo je jedna podkategorija veštačke inteligencije; tada se „pamet“ uređaja postepeno poboljšava, naime, postepenim učenjem, zahvaljujući pristupu ogromnim količinama podataka koje obrađuju.

Kada govorimo o izdacima za AI softver u tekućem poslovanju američkih firmi, obično govorimo o  veličini ulaganja koja kompanije imaju pri izgradnji svojih AI potencijala u poslovnoj trci. Iako bi se u perspektivi ovo moglo promeniti, McKinsey procenjuje da se velika većina troškova obavlja interno ili kao jednokratna investicija, dok se vrlo malo radi na kupovini AI aplikacija od drugih, specijalizovanih preduzeća.

Mekinsi je došao do podatka da je na AI u 2016. godini potrošeno oko 34 milijarde dolara. Velika većina ovih ulaganja otpadala je na internu korporativnu potrošnju.

Trenutne investicije u veštačku inteligenciju su, na nivou unutrašnje korporativne potrošnje, „teške“ 23 milijarde dolara, gotovo tri puta više od trenutnih nivoa rizičnog kapitala i privatnih ulaganja u prostor. Međutim, ova velika ulaganja nisu ravnomerno raspoređena među firmama. McKinsey procenjuje da tehnološki giganti kao što su Google i Baidu troše između  20 i 30 milijardi dolara godišnje na veštačku inteligenciju, što je ogroman deo investicionog kolača u ovoj kategoriji.

Ne računajući tehnološke kompanije kod kojih ovakva tehnologija vodi glavnu reč ali i izdatke za razvoj, u oblastima netehnološkog poslovanja su minimalna ulaganja u AI. Ova pojava se ogleda kroz podatke sa tržišta AI softverom, koje je i dalje prilično malo u odnosu na moućnosti koje pruža. Prema podacima analitičke firme Tractica Research, procena je da će ukupni ovogodišnji troškovi firmi za AI softver biti manji od 10 milijardi američkih dolara (reč je o američkom tržištu, prim. prev.).

Iako su trenutni nivoi eksternih troškova za AI softver u internim budžetima firmi još uvek na granici statističke greške, očekuje se da će do 2025. tržište ovim informatičkim alatom silovito narasti do cifre od oko 90 milijardi dolara. Za kompanije koje još uvek razmatraju o nivou svojih ulaganja u AI, utešno je znati da je tržište i dalje tek zanemarljivo malo u odnosu na njegov budući potencijal i da nisu.

Pa ipak, mašinsko učenje i veštačka inteligencija se ponekad (pogrešno) koriste naizmenično. Ova greška možda i nije tako iznenađujuća s obzirom da je mašinsko učenje spada u najveću kategoriju investicija u AI pejsaža:

Američki privatni sektor je na veštačku inteligenciju u 2016. utrošio 62% na softver za mašinsko učenje, dvostruko više od AI oblasti koja se bavi vizuelnim prepoznavanjem. Vredi napomenuti da sve ove kategorije veštačke inteligencije spadaju u “uske” (ili “slabe”) AI oblika koji prikupljaju i obrađuju podatke kako bi saznali i postigli određeni usko definisani zadatak. Isključena iz ovog izveštaja je “opšta” (ili “jaka”) veštačka inteligencija, koja je prilično nalik procesu razmišljanja nalik onom koje proizvodi ljudski mozak.

Biznis usvaja veštačku inteligenciju

Koje industrije prednjače u usvajanju veštačke inteligencije? U nekoj industriji postoji heterogenost firmi i podizvođači, „grančice“ koje su na industrijskom „drvetu“ sa različitim trendovima prihvatanja AI, pa bi bio dobrodošao jedan mogući okvir za razmatranje koje su industrije izgledne za usvajanje veštačke inteligencije.

Investitor i preduzetnik Al Bredford Kros (AI Bradford Cross) sugerišu da će velike industrije (velika tržišna kapitalizacija) i profitabilna (visoka bruto marža) biti dobar početni cilj za usvajanje AI aplikacija. Upotrebom tog okvira, tehnike, finansijske usluge i kompanije koje rade u zdravstvenoj zaštiti kvalifikovale bi se kao dobre inicijalne industrije za AI aplikacijI. Kros takođe naglašava da već možete da vidite puno uspešnih startap firmi koje ciljaju na neke od ovih industrija:

“Ovo je dobar primer na kojem se vidi kako su svi ti podaci usklađeni – fintech (finansijske tehnologije) i zdravstvena zaštita spadaju u najveća tržišta kod kojih je profitna margina najveća, dok je najzastupljenija među perspektivnim AI jednorozima i perspektivnim informatičkim startup-firmama. Ovo su, prema tome, solidna tržišta na koja se treba usmeriti.”

McKinsey je anketirao 3.000 izvršnih direktora  o njihovoj raspoloženosti za usvajanje AI tehnologija, a potom je analizirao rezultate po oblastima poslovanja. Grafikon ispod prikazuje procenat kompanija koje su u datim oblastima usvojile AI tehnologije.

Istraživanje Mekinsija se uglavnom uklapa u dokaze koji podržavaju Krosov okvir da su velike profitne industrije najplodnije za usvajanje veštačke inteligencije. Nije iznenađujuće što oblast tehnoloških industrija ima najveći procenat usvajanja AI-ja, dok uz finansijske usluge oni takođe čine tri glavna sektora, kako Kros predviđa.

Mekinsijev rad konstatuje da su automobilska industrija i montaža raznorodnih komponenata na drugom mestu po visini stope usvajanja veštačke inteligencije. Ovo bi moglo biti i donekle iznenađujuće jer automobilska industrija nije nužno i industrijska grana sa reputacijom visokih profitnih margina. Međutim, slučajevi korišćenja AI za razvoj automobilske industrije i uštede u troškovima korišćenjem mašinskog učenja za poboljšanje efikasnosti proizvodnje i nabavke predstavljaju dva potencijalna pokretača usvajanja ove industrije.

Price Economics

Priceonomics Data Studio

Kako je Marija Šarapova izgradila „biznis-imperiju“

Počeci ruske teniserke Marije Šarapove vezuju se za selidbu iz Rusije u SAD sa ocem Jurijem (Yuri). Nijedno od njih nije znalo engleski jezik (ili su znali vrlo malo), a ipak je postala zvezda tenisa sa samo 7 godina.

Imali su svega 700 dolara u džepu i nisu mogli sebi da priušte auto, pa su na treninge dolazili biciklom. Kada je napunila 7 godina, ispostavilo se da je Šarapova i tada bila previše mlada da bi pohađala čuvenu tenisku akademiju Nika Bolitijerija. Međutim, njen otac je radio raznorazne poslove sve dok ona nije napunila 9 godina i krenula u pomenutu školu.

Kada je i njena majka došla u SAD, godinu dana kasnije, Šarapovu su školovali kod kuće, kako bi imala više vremena za treninge i kako bi se fokusirala na tenis.

To je bila žrtva koja se, naravno, isplatila. Do svoje 18. godine Šarapova je bila najplaćenija sportista na svetu – to je titula koju drži već 11 godina. Zatim, osvojila je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama, i jedna je od samo 10 žena koje su osvojile sva četiri Grend Slema u svojoj karijeri. Njen talenat joj se višestruko isplatio, ali i njen fizički izgled – visoka devojka duge, plave kose. O tome svedoče multimilionerska sponzorski ugovori brendova kao što su: “Canon”, “Porsche”, “Nike”, “Head” i “Evian”, itd.

I modna industrija je takođe učestvovala u celoj ovoj priči – Ana Vintur, koja obožava tenis, stavila je Šarapovu na naslovnu stranu “Teen Vogue” magazina. Takođe, njen 18. rođendan sponzorisala je “Motorola”.

Šarapova danas ima 31 godinu i još uvek aktivno igra tenis, a na listi je 29. Ni njen portfolijo u svetu biznisa ne trpi – “Sugarpova”, njena linija slatkiša stara 6 godina; investicije u „Ultimate Fighting Championship“, “Sugargoop” kozmetička linija i aplikacija “Charly” čiji korisnici mogu da šalju poruke poznatima. Zatim, tu je i njeno partnerstvo sa arhitektom Denom Mejsom (Dan Meis) na projektu za dizajniranje teretana u hotelima.

I kao i svaki preduzetnik, ona zna koliko je bitan timski duh i podrška. Ima veoma malu grupu ljudi na koje može da se osloni i čije mišljenje vrlo ceni. “Postoji razlog zašto je bitno da imate tim da vam čuva leđa. Zato što oni mnogo više znaju o nekim stvarima od vas i mogu da vam pomognu,” kaže Šarapova.

Ako zamislimo da je Šarapova lider tima, drugi najbitniji čovek je Maks Ajzenbad, koji je uz nju od 11. godine. On je uključen u sve što se dešava, bez obzira odnosi li se to na sport ili neke sekundarne stvari. Za Entrepreneur je izjavio da smatra da bi Marija Šarapova bila odlična u biznisu, možda čak bolja nego u tenisu, jer je izuzetno samokritična i takmičarski nastrojena.

Detalje o raznim preprekama u biznisu i brendu Sugarpova možete saznati OVDE.

Marija Puljecović, Biz Life

Kina: 12 provincija sa najvećim rastom privatnih investicija

Porast privatnih investicija u mnogim provincijama premašio je rast njihovog BDP-a u prva tri kvartala ove godine, pri čemu je više puta zabeleženo da je prosečna stopa rasta iznosila 8,7 odsto. Privatna ekonomija pokreće ekonomski rast u mnogim provincijama, zahvaljujući preferencijalnim politikama koje je najavila centralna vlada i lokalne vlasti.

Na osnovu statističkih podataka iz pokrajinskih statističkih biroa, medijskih izveštaja kao i podataka šangajske firme Wind Information, analitičari „Instituta za ekonomska istraživanja 21. veka“ sačinili su naučni rad o rastu privatnih investicija u 12 kineskih provincija (gradova) u prva tri kvartala 2018. godine.

Hajde da pogledamo.

12: Šandong

Rast privatnih investicija: 3,2 odsto

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 3.039,9 milijardi juana (438,23 milijardi dolara)

Radnik u Weiqiao Pioneering, filijali kompanije Weiqiao Aluminum, vodeće privatne kompanije u Šandongu, 26. februar 2018. godine. Foto [IC]

11. Hebei

Rast privatnih investicija: 6,1 odsto

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 1.726,9 milijardi juana

Radnik podešava mehanizme jednog preduzeća u privatnom vlasnštvu, Žangđakou, provincija Hebei, 14. novembra 2018. [IC]

10: Sečuan

Rast privatnih investicija: 9,6 odsto

Dodata vrednost ostvarena u privatnom sektoru: 17,308 milijardi juana

Fotografija snimljena 31. oktobra 2018. godine prikazuje Muzej avijacije LCA, prvi privatni vazduhoplovni muzej smešten u tržnom centru u Čengduu u provinciji Sečuan. [IC]

09: Guangdong

Rast privatnih investicija: 9,8 procenata

Dodata vrednost privatnog sektora: 3.783,7 milijardi juana

AI lekarski servis na 4. međunarodnom sajmu „Internet & Expo“ u Fošanu, Guangdong, 24. oktobra 2018. [IC]

08: Đangcu

Rast privatnih investicija: 10,5 procenata

Dodata vrednost privatne ekonomije: 3.754,1 milijardi juana

Pogled na fabriku Golden Eagle Textile Co Ltd, privatnu kompaniju u Jižengu u provinciji Đangsu, 24. aprila 2018. [IC]

07: Čongking

Rast privatnih investicija: 10,8 odsto

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 746,85 milijardi juana

SUV modeli u fabrici Lifan Automobile Co Ltd u Čongking, 29. oktobar 2018. Lifan je među prvih 100 privatnih preduzeća u Čongkingu. [IC]

06: Guižu

Rast privatnih investicija: 14,7 odsto

Dodata vrednost privatne ekonomije: 5.428 milijardi juana.

Kupac razgleda bočice čili-sosa marke Lao Gan Ma brend u Žunđiju, provincija Guižu, 8. avgust 2018. Osnovan 1996. godine, Lao Gan Ma postao je jedan od najpoznatijih kineskih brendova za sosove [IC]

05. Žeđjang

Rast privatnih investicija: 17,2 odsto

Dodata vrednost privatne ekonomije: 2.586,7 milijardi juana

Sklapanje automobila na savremenoj liniji fabrike Belge, poslovnog poduhvata nastalog zajedničkim ulaganjem Belorusije i kineskog privatnog proizvođača Geeli; ova fabrika proizvodi beloruska vozila namenjena ruskom tržištu u Borisovu, Belorusija, 5. jula 2018. godine. [IC]

04: Anhui

Rast privatnog sektora: 18,7 procenata

Dodata vrednost privatne ekonomije: 1.254,6 milijardi juana

Prodavnica robne marke “Tri veverice” u Anhuiju u Vuhanu, provincija Hubei, 8. septembar 2018. [IC]

03: Fuđian

Rast privatnih investicija: 19,2 odsto

Dodata vrednost privatne ekonomije: 1.564,1 milijardi juana

Radnici u proizvodnji litijumske baterije na savremenoj fabričkoj liniji firme Amperex Technology u Ningduu, provincija Fuđian, 10. januara 2018. [IC]

02: Hunan

Rast privatnih investicija: 23,9%

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 1,519,2 milijarde juana

Pogled na štand kompanije Sany, poznatog proizvođača mašina iz provincije Hunan tokom 17. Kineskog međunarodnog sajma u Šangaju, 2. novembra 2015. [IC]

01: Šanksi

Rast privatnih investicija: 25,9 procenata

Dodata vrednost u privatnom sektoru: 910,8 milijardi juana

Privatna knjižara locirana u visokotehnološkoj zoni Xi’an u provinciji Šanksi, 15. novembar 2018. [IC]

 

China Daily

Nemačka: Vreme buma za menadžment-konsultante

Preopterećeni digitalnim preobražajem poslovanja i burnim promenama u svim sferama globalnog razvoja, industrija i privreda tragaju za dobrim menadžerskim savetima. Naknade i plate za dobar poslovni i menadžerski savet rastu nebom pod oblake, a potkradanje i kopiranje tuđih dobrih ideja je poprimilo nezapamćene razmere.

Sektor za upravljanje konsultantskim poslovima u Nemačkoj uživa jedan „produženi procvat“, dok se u privatnom sektoru razbuktao razvoj konsultantskih firmi koje jedva mogu da zadovolje potražnju za njihovim stručnim savetima o vođenju poslovanja i firmi. Za menadžerski konsalting je sada savršen trenutak jer je ovo vreme velike neizvesnosti i uspona Istoka, pa rukovodioci zapadnih kompanija traže pomoć iz svih izvora, zdužno prihvatajući digitalne promene koje „presađuju“ u svoje poslovanje. A sa nemačkom privredom koja je i dalje vitalna i snažna, rukovodeći sloj ove ekonomije ima novac koji bi rado izdvojio za plaćanje ovakvih usluga.

“Nisu se mogle slučiti bolje prilike i ‘sastojci’ za trenutni procvat konsultantskog posla”, rekao je Georg Take (Georg Tacke), šef konsultantske kompanije Simon-Kucher & Partners iz Bona, koji očekuje da će ovogodišnji prihodi porasti za oko 20 procenata.

Američki rival BCG je ove godine angažovao više od 300 konsultanata koji će u Nemačkoj i Austriji raditi na podizanju menadžerskog kadra, a planira sličan rast i u 2019. godini. Roland Berger, najveća konsultantska kuća u zemlji, ima za cilj da na leto 2019. angažuje oko 250 mladih konsultanata.

Neumanjen rast

Očekuje se da će sektor ove godine povećati svoje prihode za 8,4 odsto, na oko 34 milijarde evra (38,7 milijardi dolara), što je gotovo dvostruko više nego u 2009. godini po izbijanju globalne finansijske krize.

“Cilj nam je da u narednih pet godina udvostručimo naš posao”, rekao je Harald Enc (Harald Enz), jedan od tri partnera u minhenskoj firmi H&Z, koji je tokom prošle godine povećao svoju radnu snagu za 100 ljudi (na 450 zaposlenih), dok su mu prihodi prošle godine skočili za 15 odsto – na više od 70 miliona evra. Preduzeće će 2020. godine preći u novu poslovnu zgradu na šest spratova.

Nakon višegodišnje stagnacije, ovakve konsultantske firme sada imaju munjevit skok svojih prihoda. “Sada je i nama postalo moguće da podnesemo i povećane troškove našeg poslovanja”, rekao je Ralf Štrelau (Ralf Strehlau), akcionar u odboru konsultantske kuće „Anko Management Consulting“, koji je upravo imenovan za šefa BDU-a (Bundesverband Deutscher Unternehmensberater, Nemački savez poslovnih konsultanata). “Konsultantske plate su takođe značajno porasle.”

Nemoj me prodati, molim te

S obzirom na to da se biznis širi tako ubrzanim tempom, firme se bore da pronađu kvalifikovano osoblje. Iskusni konsultanti su poput „zlatne prašine“, a veliki igrači ulažu i velike napore kako bi za sebe preoteli talente od svojih manjih konkurenata.

Kompanije opsedaju sajmove za zapošljavanje i univerzitetske kampuse, i spremne su da za početne plate regrutovanih talenata izdvoje u proseku 62.000 evra (70.700 dolara), prema istraživanju portala Squeaker, društvene mreže za karijernu obuku i zapošljavanje. Uspešne konsultantske kuće troše u proseku 15.600 evra  na regrutovanje novog osoblja, procene su BDU-a.

Ove kompanije takođe teže da zadrže nove talente tako što će posao učiniti zanimljivim od samog početka i ne podvrgavaju novoprimljene dosadnim rutinama kao što je priprema grafikona ili prezentacija. Konsultanti su shvatili da su striktne korporativne hijerarhije demode i „passé“, kao i da mlade (talente) danas reško da može zadovoljiti automobila i čestih letaka ne mogu nadoknaditi dosadu.

“Fleksibilnost je ovih dana postala neka vrsta statusnog simbola”, rekao je Marsel Ramin Derakčan (Marcel Ramin Derakhchan), direktor DLA konsultantske službe za zapošljavanje DLA.

Zaposlene očekuje rad na poboljšanju prodaje

Potraga za talentima i lov na najsposobnije „trenere menadžera“ doprinela je visokom nivou fluktuacije ljudi ovog profila, pri čemu su neke firme u samo jednoj godini promenile četvrtinu svojih zaposlenih. Mnoge kompanije rastu takvim tempom da ne pronalaze vreme za kurseve i treninge u prostorijama svojih firmi (tzv. in-house obuka) ili da drže sesije o međusobnom povezivanju, u cilju uspostavljanja snažnijeg i prepoznatljivijeg korporativnog identiteta. Umesto toga, oni svoje konsultante imaju na terenu, koristeći ovaj povoljni trenutak da bi ga što bolje unovčili.

Neki eksperti tvrde da ključ održivog rasta leži u oslanjanju na sopstvene zaposlene kao i na njihove ključne veštine.

Konsultantska kuća Sajmon-Kučer (Simon-Kucher) odlučila je da se fokusira na svoju stručnost u poznavanju cena i metodima dobre distribucije, oblastima na koje gleda kao na “ogroman potencijal”, rekao je Take, izvršni direktor. Firma planira da svoje ofise uspostavi širom sveta i očekuje da će se, ukoliko se nastavi tekući rast, njegova kompanija udvostručiti do 2025. godine. To bi trebalo da doprinese prilačenju novog talentovanog osoblja, rekao je Take.

“Da li jedna poslovna organizacija napreduje ili ne – to je najvažniji kriterijum za karijeru”, rekao je Take. “Ovaj napredak omogućava zaposlenima da svoju energiju usredsrede na tržište, a ne da se međusobno potkopavaju”.

 

Global Handelsblatt

Privatni sektor Kine poziva svoje lidere na akciju

Kineska vlada je godinama pritiskala privatni sektor politikom podrške državnim kompanijama, a sada pokušava da popravi ono što je postala slaba veza u jednoj ekonomiji koja trenutno usporava svoj tempo.

Sa politikom kojom podržava državne kompanije, Kina sada traži da popravi ono što je postalo slaba veza u današnjoj usporenoj ekonomiji. Lokalne vlasti, uključujući Peking i Šenžen, privlače sredstva za pomoć privatnim firmama čije su akcije pale na domaćim berzama. Vlasti uspostavljaju poreske olakšice, bankarske kredite i druge finansijske opcije kako bi podstakle privatno poslovanje.

Postoji pretnja da će posustajući privatni sektor, koji čini više od polovine kineskog ekonomskog proizvoda, oštetiti vitalnost privrede, sa rastom koji je pao na 6.5% u odnosu na prošli kvartal, uz predviđanja daljeg usporavanja.

Podrška je došla ni manje ni više nego od predsednika Šija Đinpinga. Ši, koji je većinu svojih šest godina provedenih na čelu Kine proveo podržavajući velike državne kompanije, okupio je preko 40 privatnih poslovnih lidera kako bi ih ubedio da i dalje imaju stalnu podršku Komunističke partije.

Partija je pod predsednikom Šijem nalagala privatnim preduzećima da uspostave partijske ćelije. U svom govoru u Velikoj sali naroda u Pekingu, Ši je rukovodiocima poručio da stranka nije pokušavala da kontroliše svoja preduzeća, prema transkriptu objavljenom u partijskom glasilu, Narodnom dnevniku.

“Privatna ekonomija naše zemlje može samo da ojača”, rekao je Ši prisutnima, u čijem sastavu su bili rukovodioci kompanije Wanxiang Group Corp i tehničkog giganta Tencent Holdings Ltd.

Program Pekinga za državna kompanija obuzeo je mnoge privatne firme. Banke gledaju na državna preduzeća kao na sigurnije zajmoprimce nego što su to privatne kompanije, koje su prinuđene da traže novac negde drugde i pritom plaćaju više za to. Vladine inicijative za smanjenje prekomernih kapaciteta industrije najpogubnije su uticale na privatne poslove kojima nedostaju veze sa državnim zvaničnicima, kako bi predupredili njihovo zatvaranje ili konsolidaciju.

“Privatne kompanije naporno rade. A svemu tome, mi (privatni preduzetnici) ispadamo glupi heroji”, rekao je Kong Šebin, koji je vodio proizvodnju stakla u severnom gradu Šahe. Kada njegova firma, Hebei Tiande Glass Co nije mogla da obezbedi dovoljno bankarskih kredita za nadogradnju svojih proizvodnih linija na način na koji su zahtevali regulatori, bio je prisiljen da ugasi svoje peći.

“Morate biti povezani sa šefovima banaka”, rekao je Kong. “A bez podrške zemlje, posao odmah odlazi u bankrot.”

U Maovo vreme, Komunistička partija je „počistila“ brojna privatna preduzeća i mnoge njihove vlasnike. Tokom četiri decenije od uvođenja tržišne privrede, privatni sektor je daleko odmakao.

Privatni sektor, istakao je Ši u prisustvu svojih gostiju, sada plaća porez od preko 50%, što je više od 60% bruto domaćeg proizvoda zapošljavajuči više od 80% radno sposobnog stanovništva.

Njihovo je finansijsko stanje, međutim, veoma teško. Prema kineskom regulatoru za bankarstvo i osiguranje, privatne kompanije dobijaju samo četvrtinu od ukupnog kreditnog pula poslovnih banaka. To ih je prepustilo samima sebi i nastojanjima da se oslone na nebankarske zajmodavce, poznatijee kao „banke u senci“, koje je vlada ugušila u protekle dve godine. Pad od 20% na kineskoj glavnoj berzi ove godine je dodatno podstakao pritiske na kompanije koje izlaze na berzu. “Ova godina predstavlja ozbiljan test za privatne kompanije”, rekao je Džou Deven, predsednik privredne grupe Zhejiang Private Enterprise Investment Federation. “Više firmi, i to onih mahom većih, suočavaju se s ovom vrstom problema”.

Čak i neke velike tehnološke kompanije, koje uglavnom nastavljaju svoj poslovni procvat, osećaju hladnoću. Robin Li, izvršni direktor pretraživačkog giganta Baidu Inc., izrazio je neizvesnost u pogledu potrošnje budućih oglašivača, jer nivo pouzdanosti u privatnom sektoru nije bio visok. “Ne znamo tačno šta će se desiti”, rekao je.

Potištenost i malodušnost koja provejava među kineskim privatnim preduzetnicima može se opisati frazom prisutnom na društvenim mrežama koja se prevodi kao “država napreduje; privatni sektor se povlači. “

Mnoge privatne kompanije koje su listirane na berzi založile su svoje akcije kao kolateral za dobijanje zajmova, do kojih je inače teško doći. Pad cena akcija preti da dovede kreditore da uzimaju pozajmice kojima će podupirati vrednost akcija svojih firmi.

Prema istraživanju firme Gavekal, brojne privatne firme u kojima je najveći akcionar imao preko 50% akcija je u oktobru porastao na 1.043, sa 595 koliko su iznosile početkom 2017. godine. Rečeno je da obećane akcije privatnog sektora sada iznose 22% njihove tržišne kapitalizacije.

Usled pada cena akcija, neke od kompanija biće nacionalizovane ili prodate državnim kompanijama. Firma za proizvodnju nakita Beijing Kingee Culture Development Co je upravo to učinila: prema svojoj julskoj izjavi za štampu, ova firma prodata je za jedan juan (oko 14 centi) po akciji poslovnoj grupi Haikeđin, filijali pekinške poslovne grupe za pružanje finansijskih usluga. U tom momentu, akcije ove firme za izradu nakita vredele su tek osmi deo njene sadašnje vrednosti.

U promeni stava kineskog rukovodstva, ministarstva i lokalne vlasti izdvajaju sredstva za podršku privatnim firmama. Uprava šangajske oblasti ponudila je 30 milijardi juana (4,35 milijardi dolara) u pozajmicama, garancijama za finansiranje malih i srednjih privatnih preduzeća na lokalu, dok je Pekinški okrug Hajdian, u kojem rade brojne tehnološke firmem zasnovao fond od 10 milijardi juana ($1.1mlrd) za pomoć privatnim tehnološkim kompanijama.

Kineska centralna banka, bankarski regulator i ministarstvo finansija takođe su izdvajali sredstva ili usaglašavali propise za ubrzanje finansiranja privatnog sektora.

Oni koji poput Džoua i njegove poslovne grupe Žeđjang prednjače u privatnom sektoru kažu da su kreditne linije tek tako idu i da bi Peking trebalo da obezbedi bolju zastupljenost konkurenata u tržinoj trci, naročito između državnih i privatnih firmi. Sistemske predrasude je teško ispraviti i ne predstavljaju ništa dobro za privatna preduzeća , rekao je Endrju Polk, osnivač pekinškog konsultantskog preduzeća Trivium/China.

“Oni se protive strukturnim promenama u privredi”, rekao je on. “Mislim da njihovi napori neće biti naročito uspešni.”

 

Grace Zhu, wsj.com

Kineska mehanizacija i moderna poljoprivreda kao odgovor na američke tarife

U kineskoj poljoprivredi dominiraju mala gazdinstva sa niskim prinosima useva, pa je trgovinska borba između SAD i Kine dala Pekingu jedan novi, svežiji podsticaj za „remont“ i preispitivanje ovog sektora usled tarifa na američke useve, koji čine da uvoz bude skuplji.

U cilju rešavanja problema kvarenja svog žita i kukuruza, Vej Đunšja štiti svoje zemljište prskajući useve pesticidima iz spremnika na svojim leđima. Njena komšinica koristi još jednostavniju alatku za povećanje proizvodnje: plastičnu cev uvučenu u vreću sa đubrivom na ramenu, iz koje se posipa po usevima.

Ove dve žene samo su neke od 280 miliona kineskih građana uposlenih na kineskim farmama, što je, prema zvaničnoj statistici ove zemlje preko 100 puta više nego što ih ima u Sjedinjenim Državama. U kineskoj poljoprivredi dominiraju mala gazdinstva sa niskim prinosima; prema rečima stručnjaka, prosečna kineska farma ima površinu manju od dva hektara, što je veliki kontrast u poređenju sa 400 hektara koliko ima prosečan farmer u SAD-u.

Ali, trgovinski spor između Sjedinjenih Država i Kine daje Pekingu novu motivaciju kako bi svoje farme učinila efikasnijima. Kina nije nametnula tarife na američku soju, pšenicu i druge useve u znak odmazde zbog američkih tarifa na kinesku robu, učinivši uvezene žitarice skupljima i naglašavajući zavisnost zemlje od inostranih proizvođača.

“Trgovinski rat definitivno podiže pritisak i naknadna preispitivanja”, rekao je Ajven Rodžers Pej, poljoprivredni analitičar iz pekinške firme za istraživački razvoj “China Policy”. “Najviši zvaničnici u [komunističkoj] stranci posebnu pažnju posvećuju poljoprivredi.”

Kinesko ministarstvo poljoprivrede i ruralnih poslova je ovog avgusta izjavilo da će, nakon što na snagu budu stupile tarife obe zemlje, sprovesti 254 “velike promene u poljoprivredi ove zemlje.“

Predsednik Ši Đinping je septembra prošle godine obišao velike farme u plodnoj severoistočnoj provinciji Hejlongđjang, kako bi naciji poslao poruku da domaća proizvodnja osnovnih namirnica poput žitarica može doprineti jačanju kineske ekonomije u jeku trgovinskog rata.

Prema zvaničnim državnim medijima, “Unilateralizam tj jednostrani potezi Amerike i njen trgovinski protekcionizam rastu, što nas tera da se okrenemo sebi”, rekao je Ši. “Ovo nije loša stvar. Kina napokon, (treba da) zavisi od sebe same. “Kineski zvaničnici već dugo pozivaju na modernizaciju poljoprivrede, a konsolidovanje kineskih farmi i proširenje upotrebe savremene mehanizacije povećale su proizvodnju u nekim oblastima ove zemlje. Kina sada izvozi neke poljoprivredne proizvode, kao što je pirinač.

Ali, efekat je ograničen – prema podacima Ujedinjenih nacija, prinosi soje po hektaru su u Sjedinjenim Državama gotovo dvostruko veći nego u Kini.

Razlog za ograničene efekte ovih mera leži delimično i u tome što Peking po svaku cenu želi da održi socijalnu stabilnost, a mehanizovana poljoprivreda velikog obima će verovatno eliminisati brojne poslove u ruralnim područjima, gde je otpor promenama bio jak.

Država zadržava vlasništvo nad svim zemljištem u Kini, a kineski poljoprivrednici samo imaju pravo da ga koriste, što farmere čini manje voljnim da naprave dugoročne investicije.

Istovremeno je prisutan i rizik da poljoprivrednici rentiraju drugima svoja državom obezbeđena prava na korišćenje, što predstavlja jedan potencijalni put ka konsolidaciji. Oni ponekad mogu sebi obezbediti posao na farmi kao deo ugovora, ili dobiti lokalne subvencije. Ipak, takve koncesije često nisu dovoljne, pa se takvi farmeri zadese u lutanju s mesta na mesto, u potrazi za poslom.

Međutim, sadašnje usporavanje tempa privrednog razvoja je Kinu dovela u situaciju da svoja seoska područja usmeri na dalji brži razvoj, jer se opcije u velikim gradskim zonama smanjuju.

U septembru je kineski kabinet, Državno veće, predstavilo petogodišnji plan za povećanje poljoprivredne produktivnosti i povećanje ruralnih prihoda, između ostalog. Nadogradnja poljoprivrednih mašina i opreme je jedan od 10 ciljeva u posebnom razvojnom planu “Made in China 2025”.

Mnogi stručnjaci veruju da će vlada verovatno ukinuti zabranu Kine na genetski modifikovano seme nakon što je državno preduzeće ChemChina prošle godine kupilo švajcarsku semensku kompaniju Syngenta po ceni od 43 milijarde dolara. To bi moglo olakšati poljoprivrednicima da povećaju prinose svojih useva.

I starenje kineskog stanovništva povećava pritisak na dalju modernizaciju ovog sektora, pošto mnogi mladi Kinezi ne žele da rade u poljoprivredi, delom i zato što neefikasnost sprovođenja zacrtanog čini da farme i dalje tavore s niskim prihodima, izjavio je Kolin Karter, profesor s univerziteta Dejvis koji izučava kineski poljoprivredni razvoj.

“Ima jedna poslovica koju Kinezi upućuju svojoj deci:” Bolje vam je da učite ili ćete završiti radeći u polju”, rekao je Liu Đjahuan (25), diplomirani student poljoprivrede koji radi na istraživanju u selu Dahan u okrugu Jangšin.

Kina je ovog septembra izjavila da će ući u partnerstvo s Azijskom razvojnom bankom kako bi obezbedila šest milijardi dolara zajmova, grantova i ulagačkog kapitala u cilju finansiranja prioriteta s liste razvojnih projekata u ruralnim područjima, uključujući tu i modernizaciju poljoprivrede.

Okrug Jangšin u kineskoj obali provinciji Šandong, ilustruje i prošlost ali i moguću budućnost kineske poljoprivrede.

I dok gospođa Vej i drugi poput nje i dalje rade na malim parcelama – uglavnom na jednom jutru (0.4ha) ili manje, što je otprilike veličine fudbalskog igrališta – Žang Fengšja je udružen sa drugima pokrenuo gajenje pšenice i kukuruza na 8.200 jutara (3.318ha); ovoliku površinu dobio je povezivanjem raznih parcela tako što je uzeo pod zakup prava na korišćenje zemljišta, proces koji je 2014. počeo da uzima maha. Žang je izjavila da su u poslednje četiri godine njeni prinosi porasli za 43%. Ovakvo  uvećavanje rentiranih poljoprivrednih površina omogućilo joj je da ulaže u savremenu poljoprivrednu opremu, uključujući mašine za sadnju i dronove za prskanje pesticida. Deo svog profita ona distribuira poljoprivrednicima koji su joj obezbedili zemlju.

“Ukoliko budemo uspeli, nadam se da bi i drugi u Kini mogli da se ugledaju na naš model”, rekla je Džang.

Dominique Fong, Lin Zhu and Fanfan Wang, WSJ

Vino Verde: kako je sve počelo

U istoriji vinarstva, koje datira još od pre stote godine naše ere, sorte vina Vinho Verde važile su za prvo portugalsko vino koje se u srednjem veku izvozilo na evropska tržišta. Danas se ova regionalna vina izvoze na tržišta u više od 100 zemalja širom sveta (Vinho verde, „zeleno vino“: portugalska verzija mladog belog vina koje se na sličan način gaji širom evrope, naročito u Austriji i Nemačkoj).

Vinarski region Vinho Verde su pre 2.500 godina prvo naselila keltska plemena koja su putovala od svog zavičaja do mesta u Atlantiku nama poznatom kao Britanska ostrva (British Isles). Zeleni krajolik i hladna morska klima stopili su se na ovom mestu, praveći idealno utočište za ovu sortu.

Danas više od 19.000 uzgajivača na preko 52.000 hektara čine Vinho Verde najvećim vinskim regionom u zemlji. Godišnje se u proseku proizvede 75 miliona litara ovog vina, koje se potom izvozi širom sveta.

Najraniji pisani zapisi o „Zelenom vinu“ iz ove regije nalaze se u rukopisima znamenitog rimskog filozofa Seneke i prirodnjaka Plinija, a datiraju iz prvog veka naše ere. Rimska okupacija praćen viševekovnom dominacijom Vizigota i Maora, okončana je po osnivanju kraljevine Portugalije te krunisanju kralja Afonsa Enrikeša (Afonso Henriques) 1139. godine u gradu Himaraeš (Guimaraes) koji se nalazi u regionu Vinho Verde.

Tokom srednjeg veka, stanovništvo severozapada Iberije koncentrisalo se u oblasti danas poznatoj kao Minjo (Minho). Dokumenti pokazuju da su monaški redovi u to vreme igrali važnu ulogu u obradi grožđa i vinarstvu. Iako je izvoz bio vrlo ograničen, iz istorijskih zapisa znamo da su ovo prva portugalska vina koja se šalju na evropska tržišta (Engleska, Flandrija i Nemačka); posebno one iz regiona Monsao i Melgako (Monção e Melgaco) i Ribeira de Lima. Međutim, zakoni iz 16. veka favorizovali su sadnju kukuruza, prisiljavajući farmere da počupaju svoje zasade vinove loze i da ih ili presađuju na marginalne lokacije ili postavljaju da rastu visoko iznad zemlje, po visokom drveću ili o rešetke objekata. Ovaj metod uzgoja vinove loze naziva se prisilnim ili „enforkado“ (enforcado) koji se i danas može naći, iako proizvođači favorizuju savremene metode odgajanja loze kojima se poboljšava proizvodnja kvalitetnih vina.

Na početku dvadesetog veka fokus se vratio na kvalitet, uz regulisanje proizvodnje i trgovine sorti vina Vinho Verde. Povelja od 18. septembra 1908. godine i Dekret od 1. oktobra 1908. godine po prvi put je razgraničila regiju Vinho Verde. Region je 1984. imenovan za „Denominaciju kontrolisanog porekla“ (Denominação de Origem Controlada, DOC) koju nadgleda Vinska komisija regije Vinho Verde (Comissao de Viticultura da Regiao dos Vinhos Verdes).

Moderna vinska era regije Vinho Verde izbila je u prvi plan tek u poslednjih nekoliko decenija. Pre toga je najveća količina ovih vina bivala trošena lokalno ili izvezena u portugalske zajednice iseljenika u Sjedinjenim Državama i bivšim kolonijama. Ulaskom Portugala u Evropsku uniju 1986. godine došlo je do dramatične promene sa prilivom preko potrebnih sredstava za puteve, vinograde, vinarije i bolji pristup inostranim tržištima. Danas više od 19.000 poljoprivrednika uzgaja lozu na preko 51.000 hektara, što oblast Vinho Verde čini najvećim vinskim regionom Portugala. Godišnje se u proseku proizvede 80 miliona litara ovog laganog i pitkog, nadasve osvežavajućeg i ukusnog vina, koje se izvozi na više od 100 tržišta širom sveta.

Wines of Vino Verde

Superstar-kompanije na udaru disruptivnih tehnologija

Preokret na vrhu znači da tržišna konkurencija može funkcionisati bolje nego što smo mislili, piše Rana Forohur za Fajnenšel tajms.

 

Pre par godina sam intervjuisala izvršnog direktora jedne velike američke tehnološke platforme koji mi je rekao nešto što me je zaintrigiralo.

Pritiskala sam ga činjenicom da – u “superstar” ekonomiji današnjice, u kojoj mali broj kompanija važi za super-zvezde u biznisu, poslovnim sektorima i gradovima u kojima se obavlja – najveći uzimaju sve veći i veći komad „globalne ekonomske pite“ u odnosu na ono što su uzimali pre 20 godina, kao i da što su takvi biznisi veći tim su veće šanse da će „ubijati“ konkurenciju; lomljenjem rivala se, međutim, redukuju preko potrebne inovacije. On je odgovorio da je, zapravo, njegova kompanija – velika i moćna, kakva je bila – oduvek osećala da je u opasnosti da bude „ometena“ (disrupted) od strane takmaca. U to vreme sam napisala i ovu primedbu – kao svojevrsnu  kognitivnu pristrasnost.

Ali jedno novo i interesantno istraživanje o superstar-ekonomiji me je dovelo u pitanje prvu reakciju. Prema upravo objavljenom izveštaju Globalnog instituta Mekinsi (MGI), deo sveta koji predvodi globalnu poslovnu utakmicu preuzima daleko veću mobilnost i pokretljivost ideja/kapitala nego što smo možda i pretpostavljali.

Ovaj izveštaj analizira skoro 6.000 najvećih javnih i privatnih kompanija na svetu, od kojih svaka ima godišnje prihode veće od milijardu dolara i koji zajedno čine 65 odsto globalne dobiti (pre oporezivanja).

Među grupama, najviše njih 10 odsto (“superstar” kompanije) uzima 80 odsto ekonomske dobiti – definisane kao uloženi kapital kompanije pomnožen njenim prihodima iznad troškova tog kapitala. Globalno uzev, tek jedan odsto njih uzima čak 36% profitne pite.

 

Znamo ko su neke od top 10% top kompanija s visokim maržama – uključujući „Faang“ (Facebook, Apple, Amazon, Netflix i Google), kao i druge koje su bile u stanju da iskoriste vrednosti svojih nematerijalnih sredstava kao što su softver, podaci, patenti i brendovi. Takođe, znamo da mrežni efekat omogućava takvim kompanijama da brzo i obimno prate tržišta, pružajući im velike konkurentske prednosti.

Ali, ono što MGI izveštaj pokazuje je i da među najboljih 10% postoji daleko više kriza nego što smo očekivali. Zapravo, izveštaj pokazuje da je gotovo polovina od najboljih 10% kompanija ispala iz najvišeg nivoa svakog poslovnog ciklusa – kao i da je 40% istupanja iz društva najboljih značilo da su te, doskora najbolje kompanije, padale sve do dna –  do 10% najslabijih.

U međuvremenu, tek je šačica retkih srećnika uspela da se, tokom istog perioda, izdigne do samog vrha. “Firme na samom vrhu skale stvaraju dosta profita”, kaže direktor MGI-a Džejms Manjika (James Manyika), koji je i vodio istraživanje. “Ali, na vrhu je, takođe, jako malo konkurencije”.

Raznolikost kako među prvih 10% tako i među onih 1% je danas daleko veća nego pre 20 godina. Ove kompanije uključuju ne samo „dežurne krivce“ iz Silicijumske doline već i one iz mnogih drugih sektora (veliki broj globalnih banaka i proizvodnih kompanija nalazi se u samom vrhu), kao i (ne)sretne geografske okolnosti (na listi je puno zapadnih multinacionalki, ali i mnogo brzo-rastućih kineskih preduzeća).

Kako to da današnje kompanije mogu imati tako brz rast i uspon do vrha, da bi, u jednom trenutku, pale mnogo brže i daleko ispod nivoa nego što je to bio slučaj, recimo, pre par decenija?

 

Deo odgovora, očigledno, ima veze sa globalizacijom – kada jedna ideja prodre na globalnom nivou, potencijalno tržište za nju je daleko veća nego što je bila u prošlosti, dok je pristup globalnom kapitalu radi većeg ulaganja u poslovne ideje danas, takođe, daleko veća.

Vredno je razmišljati o ovoj tački u vremenu kada su vrednosti globalizacije stavljeni na iskušenje. Ukoliko se profitabilnost zasniva na sposobnosti brzog i lakog pristupanja globalnim tržištima, promena tih snaga sigurno će dramatično promeniti globalnu poslovno-profitnu sliku.

Ali, previranja u ekonomiji superzvezda takođe odražavaju i činjenicu da su pojedine kompanije, bez obzira na sektor iz kojeg potiču, sposobne da iskoriste sredstva ove nove ekonomije: komunikacijske mreže, podatke i ideje – dok druge to nisu u stanju. Jedan od zabrinjavajućih detalja otkrivenih u Mekinsijevom izveštaju je da donjih 10% biznisa uništava onoliko vrednosti koliko onih vrhunskih 10% stvara.

Iako još uvek ima puno pitanja koja treba postaviti i na koje bi trebalo valjano odgovoriti – na pitanje zašto je to moguće postaje jasna jedna stvar: Gubitnici teže ka posedovanju više stvari – materijalnih dobara kao što su fabrike i oprema – dok pobednici, pre svega, misle na dalje učvršćivanje svojih nematerijalnih sredstava.

Da biste bolje razumeli ovu ideju, pročitajte „Sedmo čulo: moć, sreća i opstanak u dobu Mreža, Džošue Kupera Ramoa (The Seventh Sense: Power, Fortune, and Survival in the Age of Networks, Joshua Cooper Ramo), ko-direktora konsultantske kompanije Kissinger Associates. Knjiga je posebno čitljiv i pristupačan prikaz ekonomskih, političkih i društvenih posledica ove smene anticcipacija.

Ideja o postojanju preokreta u superstar-ekonomiji je važna. To znači da sile ekonomske konkurencije mogu funkcionisati bolje nego što smo pretpostavljali. Pa ipak, na nivou pojedinačnih zemalja, kompanije i industrijski sektori nisu podjednako rasprostranjeni niti zastupljeni. Mi, zapravo, više nego ikada ranije, upravo u ovom trenutku uočavamo jedinstveno geografsko raslojavanje po bogatstvu, prilivu novca i razvijenosti. U Sjedinjenim Državama, recimo, samo 10% okruga (a ne država) stvara nezamislivih 90% BDP-a.

 

Rezultat: tek je mali broj gradova koji su „brendirani“ poput “luksuznih proizvoda”, prema rečima bivšeg gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga. Oni, takođe, proizvode rast gradskih prihoda i onih gradova koji zaostaju, a koji bi mogli postati poput Detroita ili Mineapolisa – mesta gde su skrajnuti građani i polarizovana politika već standard.

Ukoliko nismo u stanju da iznađemo način kako da premostimo ovu neopisivo veliku podeljenost, onda ni veća zastupljenost konkurencije unutar top-korporacija više neće biti od važnosti.

Rana Forohoor, Financial Times

DW: Prevara zvana električni automobil

Da li električni automobili zaista najmanje zagađuju životnu sredinu? Stručnjaci upozoravaju da to nije automatski tako – uprkos činjenici da e-automobili u raznim testovima prolaze najbolje, piše Dojče vele (DW).

Na prvi pogled radi se o uspehu: do kraja ove godine na nemačkim putevima biće čak 50 odsto više elektro-automobila nego prošle godine. Početkom januara 2018, prema zvaničnim podacima Saveznog ureda za motorna vozila, u Nemačkoj je bilo registrirano oko 54.000 automobila na elektro pogon. U prvih devet meseci ove godine registrovano je novih 24.574 vozila.

Ali polako! Kad se pogleda malo detaljnije, brzo postaje jasno da e-automobili u Nemačkoj ne igraju neku važnu ulogu. Njihov udeo u ukupnom broju registrovanih je mikroskopski je mali: u Hamburgu samo 0,18 odsto (što je najviše od svih saveznih pokrajina), u Berlinu i u Bavarskoj po 0,17 procenata, a na trećem mestu je Baden-Virtemberg sa 0,16 odsto. Na samom začelju je Saksnija Anhalt– 0,06 procenata.

Sporovozna elektrifikacija

Električni pogon se veoma sporo probija, ali to itekako “ekološki ima smisla”, naglašava se u analizi firme SEG Automotive. Ta firma iz Štutgarta proizvodi automobilske delove, širom sveta zapošljava više od 8.000 radnika i sarađuje gotovo sa svim velikim proizvođačima automobila. Argumenti iz njene analize su itekako razumljivi.

SEG se poziva na proračune renomiranih saobraćajnih i stručnjaka za klimatska pitanja. Zbog velikih baterija, proizvodnja jednog električnog automobila prouzrokuje naime mnogo više ugljen dioksida nego neko vozilo s motorom s unutrašnjim sagorevanjem. I zato e-auto, kako tvrde u SEG, tokom svog kompletnog životnog ciklusa uštedi više od 50 odsto emisije CO2 samo u zemljama s malim udelom fosilnih energenata. Kao primer se navodi Francuska, koja karte polaže na nuklearnu energiju (pitanjem oko zbrinjavanja radioaktivnog otpada se ne bavi), i Norveška, koja može obilato da koristi prirodne resurse, pre svega vodu.

Ključna tržišta s velikom emisijom CO2

Na brojnim ključnim tržištima, kao u SAD, Indiji, Kini, ali i u Nemačkoj, prilikom proizvodnje električne energije u atmosferu se emituje toliko ugljen dioksida da na duži rok čistokrvni e-automobili, kao i tzv. plug-in hibridi uopšte ne donose nekakvu prednost kada se radi o zaštiti klime. Ili je njihov ekološki bilans čak i negativan u poređenju s vozilima u kojima se nalaze motori s unutrašnjim sagorevanjem.

Na osnovu podataka iz studije najvećeg nemačkog auto-moto kluba ADAC, SEG postavlja sledeću računicu: s obzirom na aktuelni miks u proizvodnji električne energije u Nemačkoj, jedan mali električni automobil koji pređe više od 50.000 kilometara tokom svog životnog veka proizvede više ugljen dioksida nego neki odgovarajući model vozila koji troši benzin ili dizel. Ekološki bilans e-automobila bi bio bolji od modela s unutrašnjim sagorevanjem samo u slučaju da je kompletna energija, 100 odsto, koju potroši dobijena iz regenerativnih izvora. Stvari su malo drugačije u slučaju da auto pređe više od 150.000 kilometara. Tada e-auto s aktuelnim “strujnim miksom” ima bolji ekološki bilans, a u slučaju da koristi eko-energiju, jedan takav auto tokom svog čitavog životnog veka emituje samo delić CO2 odgovarajućih modela s unutrašnjim sagorevanjem.

Srednji put

Kako do manje emisije CO2 s aktuelnim energetskim miksom? Srednji put, prema mišljenju SEG, je “48-voltni-dizel-blagi-hibrid”. To je relativno mlada tehnologija kod koje se istovremeno pokreće vozilo i proizvodi energija. Ta tehnologija sve je omiljenija kod proizvođača širom sveta – zbog svoje energetske efikasnosti i sve strožih zakonskih odredaba.

U procesu proizvodnje 48-voltni dizel-hibrid pruzrokuje doduše minimalno povećanje emisije ugljen dioksida, ali tokom procesa korišćenja u saobraćaju može da uštedi i do 15 odsto goriva i CO2. I tako u zemljama u kojima se ne proizvodi dovoljno “zelene” električne energije može da postane čak najbolja mobilna varijanta u kontekstu zaštite klime.

Ali u celoj toj kalkulaciji postoji jedna sitnica koju se ne sme prećutati – SEG, već sigurno pogađate, proizvodi upravo takve sisteme.

Trend je u redu

Magazin Edison, publikacija izdavačke kuće Handelsblat koja se bavi područjima e-mobilnosti, održivosti i umreženog života, odmah je izračunala da analiza SEG, uprkos nekim nepreciznostima, ide u pravom smeru. Kod motora s unutrašnjim sagorevanjem bez sumnje još ima velikog potencijala za uštede CO2, ali isto tako ima i potencijala na području razvoja baterija i energetskog miksa.

Jasno je i da s povećanjem broja pređenih kilometara raste prednost e-automobila. Optimalno bi bilo kada bi električni automobili koristili isključivo solarnu energiju. S druge strane, uopšte “nema smisla” zameniti neki e-auto nakon trogodišnjeg lizinga s godišnjom kilometražom od 15.000 kilometara, nekim novim modelom, tvrdi Edison.

“To je saznanje za koje nam u stvari i ne treba nikakva računica, već samo malo razuma utemeljenog na održivosti”.

DW