U kineskoj poljoprivredi dominiraju mala gazdinstva sa niskim prinosima useva, pa je trgovinska borba između SAD i Kine dala Pekingu jedan novi, svežiji podsticaj za „remont“ i preispitivanje ovog sektora usled tarifa na američke useve, koji čine da uvoz bude skuplji.

U cilju rešavanja problema kvarenja svog žita i kukuruza, Vej Đunšja štiti svoje zemljište prskajući useve pesticidima iz spremnika na svojim leđima. Njena komšinica koristi još jednostavniju alatku za povećanje proizvodnje: plastičnu cev uvučenu u vreću sa đubrivom na ramenu, iz koje se posipa po usevima.

Ove dve žene samo su neke od 280 miliona kineskih građana uposlenih na kineskim farmama, što je, prema zvaničnoj statistici ove zemlje preko 100 puta više nego što ih ima u Sjedinjenim Državama. U kineskoj poljoprivredi dominiraju mala gazdinstva sa niskim prinosima; prema rečima stručnjaka, prosečna kineska farma ima površinu manju od dva hektara, što je veliki kontrast u poređenju sa 400 hektara koliko ima prosečan farmer u SAD-u.

Ali, trgovinski spor između Sjedinjenih Država i Kine daje Pekingu novu motivaciju kako bi svoje farme učinila efikasnijima. Kina nije nametnula tarife na američku soju, pšenicu i druge useve u znak odmazde zbog američkih tarifa na kinesku robu, učinivši uvezene žitarice skupljima i naglašavajući zavisnost zemlje od inostranih proizvođača.

“Trgovinski rat definitivno podiže pritisak i naknadna preispitivanja”, rekao je Ajven Rodžers Pej, poljoprivredni analitičar iz pekinške firme za istraživački razvoj “China Policy”. “Najviši zvaničnici u [komunističkoj] stranci posebnu pažnju posvećuju poljoprivredi.”

Kinesko ministarstvo poljoprivrede i ruralnih poslova je ovog avgusta izjavilo da će, nakon što na snagu budu stupile tarife obe zemlje, sprovesti 254 “velike promene u poljoprivredi ove zemlje.“

Predsednik Ši Đinping je septembra prošle godine obišao velike farme u plodnoj severoistočnoj provinciji Hejlongđjang, kako bi naciji poslao poruku da domaća proizvodnja osnovnih namirnica poput žitarica može doprineti jačanju kineske ekonomije u jeku trgovinskog rata.

Prema zvaničnim državnim medijima, “Unilateralizam tj jednostrani potezi Amerike i njen trgovinski protekcionizam rastu, što nas tera da se okrenemo sebi”, rekao je Ši. “Ovo nije loša stvar. Kina napokon, (treba da) zavisi od sebe same. “Kineski zvaničnici već dugo pozivaju na modernizaciju poljoprivrede, a konsolidovanje kineskih farmi i proširenje upotrebe savremene mehanizacije povećale su proizvodnju u nekim oblastima ove zemlje. Kina sada izvozi neke poljoprivredne proizvode, kao što je pirinač.

Ali, efekat je ograničen – prema podacima Ujedinjenih nacija, prinosi soje po hektaru su u Sjedinjenim Državama gotovo dvostruko veći nego u Kini.

Razlog za ograničene efekte ovih mera leži delimično i u tome što Peking po svaku cenu želi da održi socijalnu stabilnost, a mehanizovana poljoprivreda velikog obima će verovatno eliminisati brojne poslove u ruralnim područjima, gde je otpor promenama bio jak.

Država zadržava vlasništvo nad svim zemljištem u Kini, a kineski poljoprivrednici samo imaju pravo da ga koriste, što farmere čini manje voljnim da naprave dugoročne investicije.

Istovremeno je prisutan i rizik da poljoprivrednici rentiraju drugima svoja državom obezbeđena prava na korišćenje, što predstavlja jedan potencijalni put ka konsolidaciji. Oni ponekad mogu sebi obezbediti posao na farmi kao deo ugovora, ili dobiti lokalne subvencije. Ipak, takve koncesije često nisu dovoljne, pa se takvi farmeri zadese u lutanju s mesta na mesto, u potrazi za poslom.

Međutim, sadašnje usporavanje tempa privrednog razvoja je Kinu dovela u situaciju da svoja seoska područja usmeri na dalji brži razvoj, jer se opcije u velikim gradskim zonama smanjuju.

U septembru je kineski kabinet, Državno veće, predstavilo petogodišnji plan za povećanje poljoprivredne produktivnosti i povećanje ruralnih prihoda, između ostalog. Nadogradnja poljoprivrednih mašina i opreme je jedan od 10 ciljeva u posebnom razvojnom planu “Made in China 2025”.

Mnogi stručnjaci veruju da će vlada verovatno ukinuti zabranu Kine na genetski modifikovano seme nakon što je državno preduzeće ChemChina prošle godine kupilo švajcarsku semensku kompaniju Syngenta po ceni od 43 milijarde dolara. To bi moglo olakšati poljoprivrednicima da povećaju prinose svojih useva.

I starenje kineskog stanovništva povećava pritisak na dalju modernizaciju ovog sektora, pošto mnogi mladi Kinezi ne žele da rade u poljoprivredi, delom i zato što neefikasnost sprovođenja zacrtanog čini da farme i dalje tavore s niskim prihodima, izjavio je Kolin Karter, profesor s univerziteta Dejvis koji izučava kineski poljoprivredni razvoj.

“Ima jedna poslovica koju Kinezi upućuju svojoj deci:” Bolje vam je da učite ili ćete završiti radeći u polju”, rekao je Liu Đjahuan (25), diplomirani student poljoprivrede koji radi na istraživanju u selu Dahan u okrugu Jangšin.

Kina je ovog septembra izjavila da će ući u partnerstvo s Azijskom razvojnom bankom kako bi obezbedila šest milijardi dolara zajmova, grantova i ulagačkog kapitala u cilju finansiranja prioriteta s liste razvojnih projekata u ruralnim područjima, uključujući tu i modernizaciju poljoprivrede.

Okrug Jangšin u kineskoj obali provinciji Šandong, ilustruje i prošlost ali i moguću budućnost kineske poljoprivrede.

I dok gospođa Vej i drugi poput nje i dalje rade na malim parcelama – uglavnom na jednom jutru (0.4ha) ili manje, što je otprilike veličine fudbalskog igrališta – Žang Fengšja je udružen sa drugima pokrenuo gajenje pšenice i kukuruza na 8.200 jutara (3.318ha); ovoliku površinu dobio je povezivanjem raznih parcela tako što je uzeo pod zakup prava na korišćenje zemljišta, proces koji je 2014. počeo da uzima maha. Žang je izjavila da su u poslednje četiri godine njeni prinosi porasli za 43%. Ovakvo  uvećavanje rentiranih poljoprivrednih površina omogućilo joj je da ulaže u savremenu poljoprivrednu opremu, uključujući mašine za sadnju i dronove za prskanje pesticida. Deo svog profita ona distribuira poljoprivrednicima koji su joj obezbedili zemlju.

“Ukoliko budemo uspeli, nadam se da bi i drugi u Kini mogli da se ugledaju na naš model”, rekla je Džang.

Dominique Fong, Lin Zhu and Fanfan Wang, WSJ