Kineska vlada je godinama pritiskala privatni sektor politikom podrške državnim kompanijama, a sada pokušava da popravi ono što je postala slaba veza u jednoj ekonomiji koja trenutno usporava svoj tempo.

Sa politikom kojom podržava državne kompanije, Kina sada traži da popravi ono što je postalo slaba veza u današnjoj usporenoj ekonomiji. Lokalne vlasti, uključujući Peking i Šenžen, privlače sredstva za pomoć privatnim firmama čije su akcije pale na domaćim berzama. Vlasti uspostavljaju poreske olakšice, bankarske kredite i druge finansijske opcije kako bi podstakle privatno poslovanje.

Postoji pretnja da će posustajući privatni sektor, koji čini više od polovine kineskog ekonomskog proizvoda, oštetiti vitalnost privrede, sa rastom koji je pao na 6.5% u odnosu na prošli kvartal, uz predviđanja daljeg usporavanja.

Podrška je došla ni manje ni više nego od predsednika Šija Đinpinga. Ši, koji je većinu svojih šest godina provedenih na čelu Kine proveo podržavajući velike državne kompanije, okupio je preko 40 privatnih poslovnih lidera kako bi ih ubedio da i dalje imaju stalnu podršku Komunističke partije.

Partija je pod predsednikom Šijem nalagala privatnim preduzećima da uspostave partijske ćelije. U svom govoru u Velikoj sali naroda u Pekingu, Ši je rukovodiocima poručio da stranka nije pokušavala da kontroliše svoja preduzeća, prema transkriptu objavljenom u partijskom glasilu, Narodnom dnevniku.

“Privatna ekonomija naše zemlje može samo da ojača”, rekao je Ši prisutnima, u čijem sastavu su bili rukovodioci kompanije Wanxiang Group Corp i tehničkog giganta Tencent Holdings Ltd.

Program Pekinga za državna kompanija obuzeo je mnoge privatne firme. Banke gledaju na državna preduzeća kao na sigurnije zajmoprimce nego što su to privatne kompanije, koje su prinuđene da traže novac negde drugde i pritom plaćaju više za to. Vladine inicijative za smanjenje prekomernih kapaciteta industrije najpogubnije su uticale na privatne poslove kojima nedostaju veze sa državnim zvaničnicima, kako bi predupredili njihovo zatvaranje ili konsolidaciju.

“Privatne kompanije naporno rade. A svemu tome, mi (privatni preduzetnici) ispadamo glupi heroji”, rekao je Kong Šebin, koji je vodio proizvodnju stakla u severnom gradu Šahe. Kada njegova firma, Hebei Tiande Glass Co nije mogla da obezbedi dovoljno bankarskih kredita za nadogradnju svojih proizvodnih linija na način na koji su zahtevali regulatori, bio je prisiljen da ugasi svoje peći.

“Morate biti povezani sa šefovima banaka”, rekao je Kong. “A bez podrške zemlje, posao odmah odlazi u bankrot.”

U Maovo vreme, Komunistička partija je „počistila“ brojna privatna preduzeća i mnoge njihove vlasnike. Tokom četiri decenije od uvođenja tržišne privrede, privatni sektor je daleko odmakao.

Privatni sektor, istakao je Ši u prisustvu svojih gostiju, sada plaća porez od preko 50%, što je više od 60% bruto domaćeg proizvoda zapošljavajuči više od 80% radno sposobnog stanovništva.

Njihovo je finansijsko stanje, međutim, veoma teško. Prema kineskom regulatoru za bankarstvo i osiguranje, privatne kompanije dobijaju samo četvrtinu od ukupnog kreditnog pula poslovnih banaka. To ih je prepustilo samima sebi i nastojanjima da se oslone na nebankarske zajmodavce, poznatijee kao „banke u senci“, koje je vlada ugušila u protekle dve godine. Pad od 20% na kineskoj glavnoj berzi ove godine je dodatno podstakao pritiske na kompanije koje izlaze na berzu. “Ova godina predstavlja ozbiljan test za privatne kompanije”, rekao je Džou Deven, predsednik privredne grupe Zhejiang Private Enterprise Investment Federation. “Više firmi, i to onih mahom većih, suočavaju se s ovom vrstom problema”.

Čak i neke velike tehnološke kompanije, koje uglavnom nastavljaju svoj poslovni procvat, osećaju hladnoću. Robin Li, izvršni direktor pretraživačkog giganta Baidu Inc., izrazio je neizvesnost u pogledu potrošnje budućih oglašivača, jer nivo pouzdanosti u privatnom sektoru nije bio visok. “Ne znamo tačno šta će se desiti”, rekao je.

Potištenost i malodušnost koja provejava među kineskim privatnim preduzetnicima može se opisati frazom prisutnom na društvenim mrežama koja se prevodi kao “država napreduje; privatni sektor se povlači. “

Mnoge privatne kompanije koje su listirane na berzi založile su svoje akcije kao kolateral za dobijanje zajmova, do kojih je inače teško doći. Pad cena akcija preti da dovede kreditore da uzimaju pozajmice kojima će podupirati vrednost akcija svojih firmi.

Prema istraživanju firme Gavekal, brojne privatne firme u kojima je najveći akcionar imao preko 50% akcija je u oktobru porastao na 1.043, sa 595 koliko su iznosile početkom 2017. godine. Rečeno je da obećane akcije privatnog sektora sada iznose 22% njihove tržišne kapitalizacije.

Usled pada cena akcija, neke od kompanija biće nacionalizovane ili prodate državnim kompanijama. Firma za proizvodnju nakita Beijing Kingee Culture Development Co je upravo to učinila: prema svojoj julskoj izjavi za štampu, ova firma prodata je za jedan juan (oko 14 centi) po akciji poslovnoj grupi Haikeđin, filijali pekinške poslovne grupe za pružanje finansijskih usluga. U tom momentu, akcije ove firme za izradu nakita vredele su tek osmi deo njene sadašnje vrednosti.

U promeni stava kineskog rukovodstva, ministarstva i lokalne vlasti izdvajaju sredstva za podršku privatnim firmama. Uprava šangajske oblasti ponudila je 30 milijardi juana (4,35 milijardi dolara) u pozajmicama, garancijama za finansiranje malih i srednjih privatnih preduzeća na lokalu, dok je Pekinški okrug Hajdian, u kojem rade brojne tehnološke firmem zasnovao fond od 10 milijardi juana ($1.1mlrd) za pomoć privatnim tehnološkim kompanijama.

Kineska centralna banka, bankarski regulator i ministarstvo finansija takođe su izdvajali sredstva ili usaglašavali propise za ubrzanje finansiranja privatnog sektora.

Oni koji poput Džoua i njegove poslovne grupe Žeđjang prednjače u privatnom sektoru kažu da su kreditne linije tek tako idu i da bi Peking trebalo da obezbedi bolju zastupljenost konkurenata u tržinoj trci, naročito između državnih i privatnih firmi. Sistemske predrasude je teško ispraviti i ne predstavljaju ništa dobro za privatna preduzeća , rekao je Endrju Polk, osnivač pekinškog konsultantskog preduzeća Trivium/China.

“Oni se protive strukturnim promenama u privredi”, rekao je on. “Mislim da njihovi napori neće biti naročito uspešni.”

Grace Zhu, wsj.com