Alabama: Zadnja prilika za vaš izgubljeni prtljag

Istraživanje slučaja: Kako izgubljeni prtljag Amerikanaca završava u malom gradu u divljini Alabame?02

To je trenutak od koga strepi svaki putnik. Čekate vaš prtljag na karuselu posle leta, ali poslednje torbe dolaze i odlaze, a vaša nije među njima. Ostavljate svoje ime i broj avio-kompaniji i čekate poziv. Nedelje prolaze; telefon nikako da zazvoni.

Ima li nade za pronalaženje izgubljenih stvari? Moglo bi biti, ali to će možda zahtevati odlazak u mali grad u pustinji severoistočne Alabame. I malo sreće.

Svuda širom Amerike, torbe iz raznih razloga rutinski nestaju i nikada ne bivaju povraćene. Sav taj prtljag polazi na čudan put ka udaljenom delu zemlje i gigantskoj second hand trgovini u gradu u Scottsboro, u Alabami, gde se sadržaj kofera i torbi raspakuje a njihov sadržaj potom prodaje kupcima.

Centar za netraženi prtljag (UBC, na slici) počeo je kao one man operacija 1970., kada je Dojl Ovens (Doyle Owens) pozajmio kamionet, odvezao se u Vašington, i iskoristio kredit od 300 dolara kako bi kupio prvu tranšu napuštenog prtljaga. Danas kompanija ima ekskluzivne ugovore sa American Airlines, koji joj daje isključiva prava da kupuje i prodaje prtljag koji ostaje posle letova. UBC tvrdi da je jedan od u Alabami najvećih turističkih atrakcija, koja privlači više od milion posetilaca godišnje iz celog sveta.

Samo mali deo prtljaga putnika stigne u Skotsboro. Prema američkom Ministarstvu saobraćaja, samo za 3,86 torbi na svakih 1.000 putnika ne bude zatraženo da prođu kroz zvaničnu proceduru. Od tog broja 98% nađe svoj put do vlasnika u roku od pet dana. Zatim, u naredna tri meseca, polovina preostalih torbi i kofera uspe da stigne do kuće.

01

Ali, ukoliko taj period 90 dana prođe, preostali prtljag postaje vlasništvo avio-kompanija. Zatim ga one nude na prodaju UBC-u, koji ih utovaruje na prikolice na aerodromima širom zemlje i transportuje ga u Skotsboro. (Aviokompanije na tome ne ostvaruju profit, ali povrate neke od svojih troškova u vezi sa praćenjem i rukovanjem izgubljenim prtljagom). Čak i taj mali procenat je dosta velika gomila stvari na jednom mestu. Skladište UBC zauzima više od gradskog bloka; glavna zgrada ima 40.000 kvadratnih metara prodajnog prostora, a tri sprata aneksa se nalaze u susedstvu.

Obradni centar prodavnice korišćene robe sortira stavke i ustanovljava početne cene za prodaju. Kompanija procenjuje nakit, testira elektroniku i briše lične podatke, a onda hemijski čisti više od 20.000 odevnih predmeta dnevno u svom objektu. (Koji je, kako kaže, poprište najveće operacije hemijskog čišćenja u Alabami.) Većina predmeta koji su za prodaju je tačno ono što biste očekivali: odeća, kamere, štapovi za golf. Ali ponekad ima i egzotičnijih stvari, kao što su vakumirane žabe, replika oklopa iz 19. veka ili, možda, nečiji nadgrobni spomenik.

Prema Thrillist-u, većina stvari se prodaje na popustu od 20-80%; nakit se prodaje u pola procenjene vrednosti. Ali, pošto se ne procenjuju svi proizvodi, nekad se mogu napraviti fenomenalne kupovine. Putnik iz Meksiko Sitija jednom je za 60 dolara kupio sliku vrednu $20.000.

Kupci koji su u potrazi za modnim detaljima mogu da unajme personalnog kupca na licu mesta. Svaki dan u 2.30, posetioci mogu da osvoje priliku da otvore torbe koje još nisu obrađene. I ako nađu, recimo, oklop koji bi želeli da odnesu kući, radnja će ih isporučiti.

04

UBC uglavnom dobija odlične kritike na TripAdvisor-u, gde je osvojio prvo mesto od svih (šest) stvari koje treba uraditi u Skotsboru. Najnoviji komentator koji je uneo svoj komentar na  TripAdvisor-u proveo je sedam sati tamo; drugi je ovog septembra napisao da “definitivno vredi provesti pet i po sati vožnje od Indijane!”, kako bi se posetio UBC. Jedan kritičar je, međutim, upozorio da “u prodavnici postoji ograničenje, jer svaki potrošač može da kupi samo tri laptopa“.

Ali, ako ste frustrirana duša s vrha ove priče i čeznete za izgubljenim koferom, nemojte računati da će vam ga osoblje UBC naći umesto vas. Deo sa najčešće postavljanim pitanjima i odgovorima na njihovoj internet stranici sadrži i ovo pitanje “Da li možete da pronađete moj izgubljeni kofer (čašu / Laptop / nakit omiljeni džemper)” Odgovor je: “Nažalost, ‘Ne’ “

The Economist

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s