Category Archives: Start-up Space

E-trgovina: kineski motor ruralnog razvoja

Farmer prodaje jabuke putem livestreaminga u autonomnoj oblasti Sinđjang Ujgur na severozapadu Kine (24. okt 2017. Foto: VCG/ China Daily)

Ulaganja kineske vlade u puteve, vodovodne projekte, logistiku i internetsku infrastrukturu svojih seoskih područja omogućili su neverovatan rast elektronske trgovine među preduzetnicima-farmerima koji koriste nove tehnološke mogućnosti širom zemlje. Mnogi bivši migranti – koji su nekada radili u fabrikama ili kao dostavljači u gradovima istočne Kine – sada se vraćaju u svoja rodna mesta i osnivaju svoja mala preduzeća i “farmerske startapove”.

Centralna vlada je nedavno pozvala na pojačane napore za unapređenje strukturalnih reformi na strani ponude poljoprivrednog sektora, kako bi se postigla bezbednost hrane uporedo sa izgradnjom moderne i efikasne industrije.

Do kraja 2017. godine, ruralna e-trgovina je stvorila više od 1,3 miliona novih radnih mesta, dok su ukupne transakcije za tu godinu dostigle 120 milijardi juana (17,88 milijardi dolara), navodi Alibaba.

“Mnogi mladi ljudi se vraćaju iz urbanih područja da bi u svojim selima otvorili e-trgovine. Oni skupljaju proizvode; pakuju ih, čak sami stvaraju imena brenda – sami brendiraju svoje proizvode. E-trgovina pruža mogućnost ovim ljudima da zarade za život”, rekao je Li Sjaojun, profesor razvojnih studija na Kineskom poljoprivrednom univerzitetu.

“Brojne su prilike i poslovne šanse u ne-poljoprivrednim aktivnostima, kao što su, recimo, ruralni turizam ili prodaja lokalnih proizvoda. Na primer, farmeri iz Junana prodaju sirovi smeđi šećer od šećerne trske i med pčela uzgajanih na plantažama čaja”, kaže on.

“E-trgovina pruža pristup tržištu, a samim tim i mogućnostima prodaje proizvoda, tako da se i potrošač i proizvođač mogu sastati u tačno određenom trenutku na Mreži ili mobilnoj aplikaciji. Ovo pruža veoma efikasan način povezivanja proizvođača i potrošača. Mnoge od tih malih kompanija za elektronsku trgovinu, kao i trgovci u maloprodaji  koriste e-trgovinu; to je nešto novo, a rešava brojme probleme, rekao je Li.

Prodaja preko velikih platformi kao što su Taobao, JD.com ili Pinduoduo omogućava ljudima iz seoskih područja Kine da se povežu sa gradskim potrošačima, iako je potrebna vladina infrastruktura i organizaciona podrška da bi sistem funkcionisao.

Vlada provincije Gansu na severozapadu Kine, na primer, sarađuje s Azijskom razvojnom bankom kako bi podstakla ruralnu e-trgovinu u celoj  toj pokrajini.

“Vlada shvata da su u Gansuu, koji je manje razvijena kineska provincija, potrebni brojni servisi za organizovanje farmera kao i standardizaciju proizvodnje, zatim za plasman ovih poljiprivrednih proizvoda putem e-trgovine. Ruralna e-trgovina je posvuda, ali je manjeg obima u onim kineskim provincijama koje su manje razvijene. Dakle, zaista morate malo više da katalizujete tj ubrzate ove procese, ”rekao je Jan Hinrichs, ekonomista Azijske razvoje banke (ADB) čija je specijalnost proučavanje prirodnih resursa, i koji je direktno angažovan na projektu poboljšanja elektronske trgovine u Gansuu.

On je rekao da posredničke kompanije pružaju poljoprivredne usluge potrebne da bi e-trgovina funkcionisala. “Ovde se ne radi samo o individualnom poljoprivredniku koji stavlja svoj proizvod na Taobao. To je niša, ali ne možete mnogo učiniti s tim. Morate imati oznake kvaliteta, uzorkovanje, pakovanje, marketing i sortiranje”, rekao je Hinrihs.

On kaže da Azijska razvojna banka radi sa sedam preduzeća – nekim javnim, nekim privatnim – kako bi izgradili platformu koja će se povezati sa glavnim igračima u e-trgovini, kao što su Alibaba i JD. “Tu se zaista radi o odnosu između ugovarača posla i zemljoradničkih preduzetnika; Farmeri imaju svoju zemlju, ali imaju i pristup stabilnom tržištu putem ovih platformi za elektronsku trgovinu, koje takođe pružaju logistiku, plus đubriva i pesticide.”

“Farmeri koriste ovu priliku da izgrade sopstvene e-prodavnice usluga. Neka od ovih poljoprivrednih preduzeća kupuju bespilotne letelice tj dronove koji im, između ostalog, služe za pregled farmi na kojima će se primenjivati đubriva ili pesticidi. Oni mogu da svoje useve prskaju đubrivima i pesticidima sa ovih bespilotnih letelica, dakle – na ciljani i svrsishodan način.

“Sve će to postati dostupno, tako da ukoliko vam treba da uzgajate krompir prema određenim standardima kako bi napravili čips od krompira, morate se pridržavati standarda koji obezbeđuju određeni kvalitet tom proizvodu. Hinrihs kaže da to čini odnos ugovarača i uzgajivača daleko lagodnijim i praktičnijim, a zahvaljujući smanjenju transakcijskih troškova između pojedinih farmera sa integratorom (licem koje objedinjuje ponude farmera na određenoj teritoriji i pravno ih ali i finansijski formatira).

Hinrihs je procenio da projekat u Gansuu stvara 1.700 novih radnih mesta sa punim radnim vremenom. “Ukoliko farmerima obezbedite izlazak na e-tržište, virtuelno mesto gde mogu prodavati svoje proizvode, oni sasvim pouzdano mogu povećati svoje realne prihode.”

Li je pohvalio vladu, rekavši da je njena “investicija u fizičku infrastrukturu u zapadnoj Kini napravila krupan pozitivni pomak u životnom standardu, veoma različitom od stanja do pre samo neku godinu unazad. Mnoga udaljena i planinska područja mogu proizvesti mnogo lokalnih proizvoda, ali transport je bio možda najveći problem u ovim zabačenim oblastima.

“Nije bilo asfaltiranih puteva a troškovi transporta su bili veoma visoki. Kompanije za logističke usluge nisu bile u mogućnosti da dođu do ovih ljudi. Tokom proteklih sedam godina, pristup asfaltiranom putu i ​​Wi-Fi pokrivenost su se izuzetno poboljšali.”

Li je sarađivao sa Hebijanom, selom u Sišuangbanu u provinciji Junan. “Putovanje od 10 kilometara po lokalnom putu trajalo je više od sat vremena: samim tim, i troškovi za bilo koju vrstu kamiona i prevoz bili su veoma visoki. Ne samo što je transport proizvoda predugo trajao, već je zaista oduzimao i mnogo energije farmerima. Nije bilo 4G veze ili mobilnih veza. Sada je celo selo pokriveno Wi-Fi konekcijom. “

“Prema najnovijim podacima, a posmatrano kroz ciljeve prihoda kao i srodnih ciljeva u obrazovanju i zdravstvu, Kina će do 2020. godine ostvariti svoje ciljeve umrežavanja u ruralnoj e-trgovini. Međutim, siromaštvo u ovim seoskim područjima neće biti tek tako iskorenjeno: Ono će i dalje postojati u različito obimu, ali i s aspekta formiranja cena.

“Stoga mora postojati strategija za revitalizaciju ruralnih područja, koja će kontinuirano smanjivati siromaštvo u budućnosti”, rekao je Li.

 

David Blair | China Daily | 2019-03-14 09:35

EU zauzima tvrđi stav prema Kini

Evropska unija poziva na ujedinjenu trgovinu i tehnološki front protiv “rivalske” Kine.

U ovom dokumentu, koji važi za evropsku političku „prekretnicu“ prema Kini, apeluje se na primenu većeg broja recipročnih ekonomskih odnosa sa najvećim trgovinskim partnerom EU bloka. Dokument je poziv na otrežnjenje pekinškog bankarskog sektora, koji bi trebalo da najnoviji EU stav prema Kini poveže sa američkim kontramerama i pritiscima koje Tramp i SAD vrše tokom aktuelnog trgovinskog rata, kaže jedan kineski analitičar za South China Morning Post.

U tom je EU papiru (od utorka 12. marta) Kina po prvi put označena kao “ekonomski takmac” i “sistemski suparnik koji promoviše alternativne modele upravljanja”.

Dokumentom se pozivaju EU lideri, koji se ove sedmice sastaju u Briselu, da usvoje akcioni plan u 10 tačaka kojim bi se uspostavili uravnoteženiji i recipročniji ekonomski odnosi sa Kinom, dok bi se učvrstila odluka 28 zemalja članica EU za suprotstavljanjem globalnom uticaju ove azijske zemlje, koji je glavni trgovinski partner evropskog bloka zemalja.

Ovaj poziv dolazi tek par nedelja uoči planirane posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Italiji i Francuskoj, a pred godišnji samit Kine i EU u Briselu devetog aprila, kojim će kopredsedavati kineski premijer Li Kećjang.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lu Kang je prošle srede u Pekingu priznao da je prisutan rivalitet sa EU, ali ga je on nazvao „zdravim u svojoj prirodi“.

“Želim da naglasim da treba da prihvatimo korektan stav prema takvoj benignoj konkurenciji i da izbegavamo da se međusobno tretiramo kao protivnici”, rekao je Lu.

Analitičari kažu da je potez EU bio pokušaj pritiska na Peking uoči aprilskog susreta na najvišem nivou kada će se u Briselu pojaviti Si i Li, kao i napor da se premoste podele unutar bloka u vezi gigantske kineske infrastrukturne strategije “Inicijativa za pojas i put“, kao i ulogom kineskog tehnološkog diva, Huaveja, u mrežama evropskih telekom kompanija.

Pang Žonđjing, stručnjak za međunarodne odnose iz Pekinga je taj dokument nazvao „značajnim“, utoliko što je u njemu reflektovana i zabrinutost američke administracije oko Kine i njene globalne strategije.

Kako su Sjedinjene Države primorale EU da zauzme tvrđi stav prema Kini

“[Ovim dokumentom se takođe] naglašava snažna želja EU u iznalaženju novog načina upravljanja odnosima s Pekingom, koji se brzo menjaju”, rekao je Pang.

“Taj je dokument u određenoj meri i neka vrsta otrežnjenja za Peking, jer bi mogao uticati na preovlađujuće razmišljanje među kineskim političkim elitama koje su do pre neki dan usmeravali svoje nade ka uspostavljanju bliskih veza s Evropom, ne bi li neutralisali pritisak nastao pogoršanjem odnosa sa Sjedinjenim Državama, a u jeku trgovinskog rata između ove dve zemlje.”

U ovom EU dokumentu se kaže da brzo rastući politički i ekonomski uticaj Kine naglašava njene globalne ambicije. Postoji “u Evropi rastuće uvažavanje činjenice o promeni ravnoteže između kineskih izazova i prilika (koje bi ta zemlja želela da iskoristi)”, navodi se u ovom saopštenju.

“Kina se više ne može smatrati zemljom u razvoju… Kineske javno izrečene reformske ambicije trebalo bi da se pretoče u konkretne političke poteze, ili akcije koje su srazmerne njenoj globalnoj ulozi i odgovornosti”, navodi se u ovom dokumentu.

“Ni EU, niti bilo koja njena država članica ne može efikasno ostvariti svoje ciljeve s Kinom u punom jedinstvu (članica).”

Evropa je izrazila svoju frustraciju usled nedostatka kineskog napretka u odobravanju šireg pristupa stranih kompanija svojim tržištima, kao i smanjenju subvencija i prisilnom transferu najnovijih tehnologija, koje su inostrane firme prinuđene da prenose na kineske državne joint-venture partnere.

Evropske zemlje su takođe pod pritiskom Vašingtona da zabrane telekom opremu kompanije Huavej, naime, usled straha od špijunaže.

Međutim, pozivi EU za kolektivnim jedinstvenim odgovorom na talas kineskih preuzimanja u kritičnim sektorima u okviru Inicijative za pojas i put odavno su ometani podelama unutar samog EU bloka.

Italija je saopštila kako planira da postane prva zemlja G7 koja će se pridružiti brojnim zemljama centralne i istočne Evrope koje su već podržale ovu inicijativu.

Ako ih podrže lideri EU, Unija će pozvati Kinu da poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije, posebno ona koja se tiču subvencija i prisilnog transfera tehnologija, kao i da do 2020. godine zaključi sporazum sa EU o investicionim pravilima.

Ovim dokumentom se pozivaju zemlje članice EU da ožive dosad skrajnuti predlog poznat kao „međunarodni instrument za nabavku“, koji bi od stranih zemalja zahtevao da otvore svoje javne tendere u zamenu za pristup Evropi i njenom tržištu.

Ovim se papirom, takođe, kritikuje ono što evropski političari nazivaju pekinškom diplomatskom „asertivnošću“ tj upitnoj pouzdanosti u vezi vojnih, ekonomskih i političkih strategija u Južnokineskom moru, pogoršanju životne sredine i represivnim politikama u Sinđjangu, regionu na krajnjem zapadu Kine.

Osim toga, njena pomorska kretanja izazvala su i zabrinutost oko budućnosti autonomije Hong Konga usred nastavka pekinškog političkog mešanja.

 „Dokument je produžetak prethodno zacrtane evropske politike prema Kini iz 2016. godine, kojim se naglašavaju jednakost i pravičnost. U prošlosti se EU fokusirala na trgovinu, ali sada je taj spisak proširen na pitanja kao što su infrastruktura i 5G mreža”, rekao je Cui Honđijan, viši saradnik u Kineskom institutu za međunarodne studije.

 „Različite zemlje EU imaju različite odnose sa Sjedinjenim Državama. Dakle, EU želi da ujedini ova pitanja, ali pitanja koja su podignuta na nivo EU [u dokumentu] definitivno su generisana pod uticajem Sjedinjenih Država.”

Vang Livej, stručnjak za evropske poslove u pekinškom univerzitetu Renmin rekao je da Nemačka i Francuska stoje iza novog dokumenta EU, i da se ove dve zemlje zalažu za tvrd stav i pristup Kini.

“Imajući u vidu svoje političke penzionisanje tokom 2021. godine, [nemačka kancelarka Angela] Merkel trebalo bi prethodno da obezbedi svoje diplomatsko nasleđe i spreči propadanje EU od urušavanja usled sve moćnije Kine, ali i Sjedinjenih Država pod Donaldom Trampom, koji će i dalje naginjati ka unilateralizmu (tj jednostranim potezima Amerikanaca)”, naglasio je Vang.

“Faktor Kine, tačnije, uvećanje kineske pretnje na globalnoj političkoj pozornici predstavlja savršen izgovor koji bi se mogao upotrebiti kao apel za (političkim) jedinstvom sa zemljama članicama EU.”

Međutim, većina kineskih analitičara izjavila je da će za EU lider biti dug i težak proces da ovaj dokument pretoče u neku konketniju evropsku politiku prema Kini, s obzirom da je gotovo 20 evropskih zemalja već izrazilo interes za kineski projekat Pojas i put.

I, za razliku od strukturnog rivalstva između Pekinga i Vašingtona – usled pretenzija obe supersile na globalno liderstvo – rivalitet (Kine) sa EU bi se više ticao ekonomskih i trgovinskih interesa, kao i moći i potencijala Evrope za globalnim vođstvom i upravljanjem ključnim polugama međunarodnih sistema.

Huang Đing iz Instituta za međunarodne i regionalne studije jezika i kulture pri Univerzitetu u Pekingu je izjavio da Peking treba da pažljivo prouči ovaj dokument i obrati pažnju na zabrinutost EU zbog njenih sve snažnijih veza s Rusijom, koju Evropa smatra najvećom sigurnosnom pretnjom.

“Peking mora biti oprezan pri odlučivanju kako da odgovori na ove planove Evropske unije jer ne može sebi priuštiti dalje otuđenje (od EU) usred trgovinskog rata sa SAD”, rekao je on. “Pogoršanje odnosa sa Evropskom unijom bi moglo imati poguban uticaj na Kinu.”

 

Lee Jeong-ho, South China Morning Post

30 godina Svetske računarske mreže

Veb je star tri decenije. Ima li boljeg trenutka boriti se za njegovu budućnost? Za stranicu Svetskog ekonomskog foruma piše Tim Berners-Li, osnivač svetske računarske mreže i direktor W3C (World Wide Web Consortium). Ovo pismo je originalno objavljeno na stranici Veb fondacije (webfoundation.org.)

Kreator Svetske računarske mreže, Tim Berners-Li: “Borba za veb je jedna od najvažnijih stvari naše epohe.” (Foto: REUTERS/ Simon Dawson)

Danas, 30 godina nakon mog početnog predloga za sistem upravljanja informacijama, polovina sveta je onlajn. Trenutak je da proslavimo koliko smo daleko dogurali, ali i prilika da razmislimo o tome koliko još daleko treba da idemo.

Mreža je postala javni trg, biblioteka, ordinacija, prodavnica, škola, dizajn studio, kancelarija, bioskop, banka – i još puno toga. Naravno, sa svakom novom karakteristikom, svakom novom veb stranicom, jaz između onih koji su online i onih koji to nisu sve je veći, što čini još većim i imperativ da veb bude dostupan svima.

I dok je veb stvorio priliku za sve, dajući glas marginalizovanim grupama i učinivši naš svakodnevni život lakšim, stvorio je i prilike za prevarante, dajući glas i onima koji šire mržnju i olakšavajući činjenje svih vrsta kriminalnih delikata.

U pozadini vesti o tome na koje se sve načine veb može zloupotrebljavati, razumljivo je da mnogi ljudi osećaju strah i nesigurnost da li je veb zaista snaga koja čini dobro. Ali, s obzirom na to koliko se mreža promenila u proteklih 30 godina, bilo bi defetistički i nemaštovito makar pomisliti da se veb kakav danas znamo ne može promeniti nabolje u narednih 30 godina.

Ako sada odustanemo od izgradnje bolje mreže, onda nas veb neće izneveriti, već ćemo mi izneveriti njega.

Da bismo se pozabavili bilo kojim problemom, moramo ga jasno ocrtati i razumeti. Uglavnom vidim tri izvora disfunkcija koji utiču na današnju mrežu:

1. Namerno činjenje loših stvari, zlonamerni činovi poput hakovanja i napada koje sponzoriše država, kriminalno ponašanje i maltretiranje via internet.

2. Osmišljavanje sistema koji stvara izopačene podsticaje u kojima se žrtvuje korisnička vrednost, kao što su modeli prihoda zasnovani na oglasima, a kojima se komercijalno nagrađuju virusno širenje dezinformacija i sadržaji čiji je glavni cilj privlačenje pažnje i podsticanje posetilaca da klikom na link posete određenu (potencijalno opasnu) veb stranicu.

3. Nenamerne negativne posledice dobronamerno osmišljenog veba, kao što su ogorčeni i polarizovani ton i kvalitet onlajn rasprave tj diskursa.

Iako je prvu kategoriju nemoguće potpuno iskoreniti, možemo kreirati i zakone i kodove kako bismo minimizirali ovo ponašanje – kao što smo oduvek i radili van mreže. Druga kategorija zahteva od nas da redizajniramo sisteme na način koji menja podsticaje. I konačna kategorija, naime, koja poziva na istraživanje kako bi se razumeli postojeći sistemi i modelirali mogući novi, ili prilagodili onima koje već imamo.

Ne možete kriviti samo jednu vladu, jednu društvenu mrežu ili prirodu ljudskog duha. Pojednostavljenim narativima reskiramo iscrpljivanje naše energije jureći za simptomima ovih problema umesto da se fokusiramo na njihove uzroke. Da bi se ovo ispravilo, moraćemo da se udružimo kao globalna veb zajednica.

U nekim ključnim trenucima u prošlosti, generacije pre nas pravile su istorijske iskorake, ubrzano se lativši zajedničke akcije za bolju budućnost. Sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, različite grupe su se mogle dogovoriti o osnovnim principima. Zakonom o moru i Ugovorom o svemiru smo sačuvali nove granice za opšte dobro. I sada, dok veb upravo preoblikuje ovaj naš svet, na nama je odgovornost da se uverimo da je prepoznat kao ljudsko pravo i izgrađen za javno dobro  svih ljudi na planeti. Zbog toga Veb fondacija sarađuje sa vladama, kompanijama i građanima kako bi se sačinio jedan univerzalni, novi ugovor koji bi se primenjivao za Svetsku računarsku mrežu.

Ovaj ugovor je lansiran u Lisabonu na Veb samitu, okupljajući grupu istomišljenika koji su saglasni kako treba uspostaviti jasne norme, zakone i standarde koji podržavaju zdrav internet. Oni koji ga podržavaju, podržavaju njegove početne principe, i zajedno radimo na konkretnim obavezama u svakoj oblasti. Nijedna grupa ne bi trebalo to da radi sama, a svačiji doprinos će biti poštovan. Vlade, kompanije i građani – svi oni daju svoj doprinos, a cilj nam je da postignemo konkretne rezultate do kraja ove godine.

Vlade moraju prevesti i upodobiti zakone i propise tako da funkcionišu u digitalnom dobu. Oni moraju osigurati da tržišta ostanu konkurentna, inovativna i otvorena. A oni imaju odgovornost da štite ljudska prava i slobode na internetu. Potrebni su nam javni pobornici za veb unutar vladajućih struktura – državni službenici i izabrani zvaničnici koji će poduzeti mere onda kada interesi privatnog sektora počnu da ugrožavaju javno dobro – oni koji će ustati u zaštitu otvorene Mreže.

Kompanije moraju učiniti više kako bi osigurale da njihovo ostvarivanje kratkoročnog profita nije na štetu ljudskih prava, demokratije, naučnih činjenica ili javne sigurnosti. Platforme i proizvodi moraju biti osmišljeni tako da imaju na umu privatnost, raznolikost i sigurnost. Ove godine smo videli da brojni tehnološki zaposlenici počinju da dižu svoj glas, zahtevajući bolju poslovnu praksu. Moramo ohrabriti taj duh.

I, što je najvažnije, građani moraju držati kompanije i vlade odgovornima za obaveze koje preuzimaju na sebe, pritom zahtevajući od njih da poštuju internet Mrežu kao globalnu zajednicu u čijem su srcu njeni građani. Ukoliko ne izaberemo političare koji brane slobodnu i otvorenu mrežu, ako ne pružimo svoj doprinos kako bismo podstakli konstruktivne zdrave razmene mišljenja na internetu – ako nastavimo da i dalje klikćemo na pristanak bez zahteva da se poštuju naša prava na zaštitu ličnih podataka – tako ćemo samo bežati od odgovornosti da osiguramo da ova i slična pitanja budu prioritet za sve one koji su u vladajućim strukturamo širom sveta.

 

Tim Berners-Lee, Director, W3C (World Wide Web Consortium)

World Economic Forum (WEForum)

Kinesko pravosuđe pomaže otvaranju za svetski biznis

Veća uloga kineskog pravosuđa u obezbeđivanju socijalne stabilnosti i razvoja doprinosi boljim uslovima poslovanja u zemlji i svetu, donosi portal china.org.cn.

Treći plenarni sastanak druge sesije 13. Nacionalnog narodnog kongresa (NPC) održao se juče 12. marta 2019. u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, glavnom gradu Kine, (Xinhua / Yan Yan)

Kineski sudski i prokuratorski organi su i dosad održavali visok pritisak na kršenje zakona: od korupcije i mita, preko lokalnih mafija, do “Pepa praseta” i kršenja autorskih prava, a u cilju zaštite pravde, društvene stabilnosti i razvoja.

Prema izveštajima o radu Vrhovnog narodnog suda VNS (Supreme People’s Court, SPC, VNS) i Vrhovnog narodnog prokuratora (Supreme People’s Procuratorate, SPP), kinesko pravosuđe takođe nastoji da služi sveobuhvatnom otvaranju zemlje, Inicijativi za pojas i put kao i razvoju visokog kvaliteta proizvodnje, a u susret tekućoj godišnjoj zakonodavnoj sednici održanoj u utorak (12. mart).

Glavni sudija Žou Ćeng (Zhou Qiang) i generalni prokurista Džang Džun (Zhang Jun) istakli su u čemu se dogodio napredak u proteklih godinu dana, od njihovog prošlogodišnjeg izveštaja do danas.

“Vrhovni narodni sud vodio je procese i doneo presude za privredne i finansijske kriminalne radnje, štiteći pritom narod i odlučno čuvajući nacionalnu sigurnost i socijalnu stabilnost u skladu sa zakonom”, kazao je Žou.

Vrhovni narodni sud je u 2018. godini rešio 34.794 predmeta i zaključio 31.883 predmeta, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 22.1%, odnosno 23.5%. Lokalni sudovi su zabeležili porast od 8,8% i 10,6% u slučajevima koje su rešavali i zaključili.

Vrhovni prokurator je “svoj rad zasnivao na sve većim zahtevima kineskih građana za demokratijom, vladavinom zakona, pravičnošću i pravdom, bezbednošću i boljem očuvanju okoline u novoj eri”, rekao je Žang.

Usred nepokolebljive odlučnosti da se lica koja učestvuju u korupciji privedu pravdi, kineski sudovi su prošle godine zaključili 28.000 slučajeva korupcije koji uključuju proneveru, podmićivanje i zanemarivanje dužnosti. Među 33.000 lica koja su se pojavila u ovim procesima bilo je 18 bivših zvaničnika na pokrajinskom nivou kao i onih koja su bila na višim funkcijama. U međuvremenu su procesuirana 32 takva bivša visoko rangirana zvaničnika, uključujući Sun Žengaja i Vanga Sanjuna.

Sun je bivši šef partije za pokrajinu Čongking u jugozapadnoj Kini, koji je maja prošle godine osuđen na doživotni zatvor zbog uzimanja mita od preko 170 miliona juana (25,29 miliona američkih dolara), dok se Vangu, bivšem šefu Partije za provinciju Gansu sudilo u oktobru, a na osnovu optužbe da je svoj položaj iskoristio za uzimanje mita.

Ukupno 2.466 ljudi koji su ponudili mito osuđeno je prošle godine zbog težih oblika takve vrste kriminala.

Tužioci su rešavali krivične predmete vezane za rad i radna mesta, prenetih sa nadzornih komisija, koje su 2018. uključivale 16.092 osumnjičene osobe.

Sudovi su takođe označili korupciju kao jedan od najvećih prioriteta koje treba rešavati i u 2018. godini, uz 1064 sudskog osoblja nad kojima je pokrenuta istraga i koji su osuđeni zbog zloupotrebe sudske i izvršne vlasti.

Napredujući u kampanji za borbu protiv organizovanog kriminala i iskorenjivanje lokalne mafije, kineski sudovi su 2018. zaključili 5.489 povezanih slučajeva, u kojima je učestvovalo 29.000 kriminalaca, dok su prokuratori širom zemlje odobrili hapšenje 73.385 osumnjičenih koji su učestvovali u takvoj vrsti kriminala, od kojih je 61.188 optuženo.

Kada je u pitanju zagađenje, Kina je prošle godine krivično gonila 42.195 ljudi zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i resurse, što je za 21 odsto više u odnosu na pretprošlu godinu, a sudovi su zaključili 2.204 predmeta koji se odnose na krivična dela zagađenja životne sredine.

Jačanjem zaštite intelektualne svojine, kineski sudovi su 2018. zaključili 288.000 predmeta koji se odnose na prava intelektualne svojine (IPR, intellectual property rights) u prvostepenim predmetima, što predstavlja povećanje od 41,8% u odnosu na prethodnu godinu (2017).

U međuvremenu, 8.325 ljudi je procesuirano za krivična dela kao što su kršenje patentnih prava i zloupotrebe/ falsifikovanja prava trgovačke marke tj brenda, što je povećanje za 16,3 odsto.

Prošle godine su Vrhovni narodni sud i njegov tribunal obrađivali predmete koji se odnose na prava intelektualne svojine, kako bi se dodatno ojačala sudska zaštita prava na osnovu intelektualne svojine.

Pored toga, pravosuđe je, usled  kineskog svestranog otvaranja za globalni biznis, značajno poboljšalo pravne mehanizme. Sudovi su 2018. godine zaključili 15.000 prvostepenih parničnih i privrednih predmeta povezanih sa inostranstvom.

Među predmetima je bio i sud u Hangdžou, koji je prošlog avgusta presudio u slučaju kršenja autorskih prava, naloživši dvema kineskim kompanijama koje su kršile zakon da nadoknade finansijski gubitak vlasnika autorskih prava na britanski animirani lik “Peppa Pig”.

 

china.org.cn

Svetu treba drukčije oporezivanje kompanija

Kako oporezivati kompanije u svetu mobilnog kapitala i globalnih korporacija? Kako ohrabriti korporativne investicije i obeshrabritu finansijski inženjering? Kako smanjiti oporezivanje rada? Kako da oporezujemo rentu, a ne produktivnu aktivnost? Kako obeshrabriti kompleksne i vijugave puteve izbegavanja poreza? Kako, što nije i najmanje važno, smanjiti podsticaje za globalnu utrku redukovanja oporezivanja kompanija?

To su izuzetno važna politička pitanja. Ona su važna ne samo za sposobnost vlada da prikupljaju prihode već i za politički legitimitet kapitalizma. Na žalost, neki dobri odgovori na ova pitanja predstavljala su predmet diskusije u nedavnoj američkoj debati o reformi oporezivanja korporacija, ali su na kraju zakopani. Reforma je imala dva principa: porez bi padao na novčane tokove te se primenjivao na odredište korporativnih transakcija, a ne na njihovo poreklo. Neki eksperti su predložili sistem poznat kao “porez na tok gotovine zasnovan na destinaciji tj ishodištu na kojem se roba kupuje (prodajna destinacija)”. Mnogo je toga što bi moglo ići u prilog ovakvom načinu oporezivanja.

Poreska osnovica za takav sistem bi bili nefinansijski prilivi, manji nefinansijski odlivi (Osnova koja uključuje finansijske prilive i odlive je takođe izvodljiva, ali će se to ovom prilikom ignorisati). Troškovi investicija i rada bi bili odbijeni kao ostvareni, ali nije bilo moguće odbiti finansijske troškove. Potpuni rashodi za investicije bi vladu učinili partnerom u investicionim projektima, doprinoseći njima i ostvarujući prinos od njih u jednakom omeru. Porez bi na kraju nosio korporativnu rentu – povraćaj iznad troškova faktora proizvodnje (uključujući kapital) koji su potrebni za njihovo stvaranje. Renta je, takođe, ono što treba da oporezujemo.

Značajna korist ovog sistema je da više ne bi postojala današnja pristrasnost u korist finansiranja dugom, što stvara značajne rizike po ekonomsku stabilnost, kao što je pokazala finansijska kriza. U širem smislu, veliki deo finansijskog inženjeringa kojem smo svedoci mora biti vođen na način koji je malo više od želje za izbegavanjem poreza. Ovo ne obezbeđuje nikakvu društvenu korist.

Druga velika promena bila bi u oporezivanju po mestu prodaje (destinacija), a ne po mestu proizvodnje (poreklu). Jedan od načina razmišljanja o tome je da bismo zamenili trenutne napore za oporezivanje profita tamo gde su stvoreni porezom na dodatu vrednost koji oslobađa troškove rada. Izuzimanje troškova rada je, očigledno, privlačno.

Štaviše, niskim oporezivanjem (suboptimalnim) prema poreklu, kompanije imaju podsticaj da svoju proizvodnju presele u jurisdikcije sa niskim porezima, daleko od jurisdikcija koje su ih učinile uspešnim. U današnjim okolnostima, šta je sa internetom i ulogom intelektualne svojine, pa je veliki deo tog preseljenja proizvodnih sredstava samo (visoko profitabilna) izmaštana predstava. Ali destinacija nije plod, jer je daleko teže sakriti gde se nešto prodaje nego gde je napravljeno. Prelaskom na oporezivanje prema destinaciji, kompanije bi bile primorane da plaćaju poreze na globalno važnim tržištima.

Jedna od najvećih atrakcija ove reforme je to što bi ona nekoj zemlji obezbedila koristi, čak i ako je napravila pomak isključivo sebe radi. Podsticaj za ulaganje u zemlju koji bi učinio promenu bi se povećao, i to usled punog odbitka za iznos ulaganja. Novi porez bi bio relativno jednostavan da se nametne, jer bi se ubirao na prodaju kompanije na njenim sopstvenim tržištima. Još privlačnije, ukoliko bi neka zemlja uvela ovaj oblik oporezivanja, ona bi prestala da nameće korporativne poreze na domaću proizvodnju usmerenu na strana tržišta. To bi stvorilo značajan podsticaj da se proizvodnja prebaci u zemlju uvođenjem reformi. Taj podsticaj bi mogao da ubedi druge zemlje da slede taj primer (Odbitak je svaka stavka ili rashod oduzeta od bruto prihoda kako bi se smanjio iznos prihoda koji podleže porezu na dohodak. Takođe se naziva i “dozvoljenim odbitkom”. Na primer, ako zaradite 40.000 dolara i potražujete odbitak za 1.000 dolara, vaš oporezivi prihod se smanjuje na 39.000 dolara).

Zbog toga je neuspeh Sjedinjenih Država u sprovođenju predviđene reforme bila takva šteta. Međutim, Britanija nakon Bregzita treba da hitno razmotri predloženu reformu zarad sopstvenog interesa. To bi poboljšalo podsticaje za ulaganje; to bi, takođe, učinilo Britaniju privlačnijom bazom za proizvodnju orijentisanu ka svetskim tržištima; i to bi, u velikoj meri, eliminisalo nepravdu malo oporezovanih kompanija koje se nalaze u inostranstvu, a koje su potkopavale domaće konkurente.

Reforma bi stvorila nove probleme i izazove. Jedan od njih je da izvoz iz kompanija baziranih na resursima ne bi bio podložan porezu. Stoga bi bio potreban poseban porez na rente od sirovina. Problemi se, mada rešivi, takođe javljaju i u tretmanu finansijskih kompanija.

I pored svega, jedna velika stvar je sasvim jasna. Postojeći poreski sistem zasnovan na poreklu, posebno sa odbitkom interesa i nedovoljnim odbitkom za troškove ulaganja, stvara velike probleme. Umesto da se s njom bavimo neumorno i istrajno, potrebna je radikalnija reforma. Oporezivanje novčanih tokova na osnovu odredišta je upravo takva vrsta poreske reforme. Neko mora da isproba efikasnost ovog modela.

 

Martin Wolf, FT

Alibaba, najveći poslodavac na svetu

Alibaba je prošle godine stvorio preko  40 miliona radnih mesta, što ga, po svemu sudeći, čini najvećim svetskim poslodavcem.

Alibaba, kineski gigant u elektronskoj trgovini je, sudeći po nedavnom izveštaju,  prošle godine stvorio oko 40,82 miliona radnih mesta putem ekspanzivnog maloprodajnog ekosistema, što je 10,9 odsto više na godišnjem nivou.

U izveštaju kineskog Univerziteta Renmin navode se platforme kojima ova kompanija raspolaže u svrhu elektronske trgovine, uključujući Taobao i Tmall, kao i da su prošle godine obezbedile oko 15,58 miliona novih radnih mesta za online trgovce.

Odeća i tekstil, dnevne potrepštine i kućni aparati bile su tri vrste maloprodajnih artikala koji su se najbolje prodavali; samim tim je posao najviše cvetao u ovim trgovinskim nišama, a time je i broj zaposlenih rastao najviše u ovim prodajnim sektorima.

Alibabina internetska maloprodaja je takođe doprinela povećanoj potražnji za profesionalcima u upstream i downstream sektorima kao što su istraživanje i razvoj, dizajn, proizvodnja i logistika, a što je ukupno oko 25,24 miliona radnih mesta (upstream: nabavni, sirovinski sektor kojim se obezbeđuje repro-materijal za proizvodnju artikala; downstream: (distribucija, veleprodaja i maloprodaja).

U pokušaju da pomogne ugroženim grupama u pronalaženju posla, ova kompanija je obezbedila programe obuke kroz svoju platformu za učenje “Taobao Universitiy“.

Jang Vejguo (Yang Weiguo), profesor sa Univerziteta Renmin, koji je vodio istraživanje izjavio je da su platforme za elektronsku trgovinu, uključujući Alibabu, odigrale važnu ulogu u stabilizaciji kineske ekonomije i povećanju zaposlenosti., donosi Xinhua, a potom i portal china.org.cn

Kina ostvaruje solidan napredak u strukturnoj reformi: saopštenje

Isti izvori navode da je prošle godine je ostvaren solidan napredak u strukturalnoj reformi kineske ekonomije, sa tradicionalnim sektorima koji postaju efikasniji, a novi pokretači snažniji, objavio je zvanični izveštaj u četvrtak (28.feb).

Nacionalni biro za statistiku objavio je saopštenje o ekonomskom i društvenom razvoju 2018. godine, ističući da se produbljuje strukturna reforma na strani ponude.

Zahvaljujući naporima da se smanje štetni sektori, stopa korišćenja nacionalnih industrijskih kapaciteta ostala je na relativno visokom nivou od 76,5%. Odnos za sektore rudarstva i flotacije porastao je za 2,4 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, to jest na 70,6 odsto.

Što se tiče kineske stanogradnje, ona je značajno opala, a odnos duga i imovine za industrijske kompanije takođe je pao. Troškovi korporativnog poslovanja su opali kako su vlade krenule ka rasterećenju poslovnih regulativa, dok su investicije porasle u dosad slabim privrednim područjima, uključujući zaštitu okoline i poljoprivredu.

Ovo saopštenje je takođe pokazalo robusnost novih pokretača kineske privrede. Proizvodnja strateških privrednih grana u nastajanju porasla je 8,9 posto u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja visoke tehnologije povećala se za 11,7 posto. Proizvodnja opreme porasla je za 8,1 odsto i činila je skoro trećinu ukupne industrijske proizvodnje.

Investicije visokih tehnologija porasle su za 14,9 odsto, a investicije u modernizaciju tehnologije porasle su za 12,8 odsto.

Proizvodnja novih energetskih vozila porasla je za 66,2 odsto, a pametni televizori za 17,7 odsto. Online maloprodaja je porasla 23,9 odsto, na preko 9 biliona juana (oko 1,35 biliona američkih dolara).

Pod vođstvom visokokvalitetnog koncepta razvoja, ekonomija je ostvarila stabilne rezultate u 2018. godini sa poboljšanim kvalitetom i boljim sredstvima za život ljudi, korak napred u izgradnji umereno prosperitetnog društva u svakom pogledu, navodi se u najnovijem kominikeu kineskog ministarstva privrede.

Pet najboljih poslovnih  sajtova u Kini

Kina je najbrže rastuća ekonomija na svetu. Uspostavljanje poslovnog prisustva u ovoj zemlji je neophodni imperativ svake globalne kompanije. Međutim, pravila poslovanja u Kini se, u osnovi, razlikuju od onih u zapadnom svetu. Ovaj članak prikazuje 5 top sajtova i blogova koji će vam pomoći da bolje razumete kako da poslujete u Kini.

1. Chinalawblog

Chinalawblog.com je dnevno ažurirani blog koji prvenstveno predstavlja pravna pitanja i odgovore koji se tiču poslovanja u Kini. Njegove teme se kreću od pravnog sistema u Kini pa do društvenih pitanja, kulture i aktuelnih događaja. Ovo je najuticajniji pravno-poslovni  blog koji se tiče kineske legislative.

 

2. The China Business Leadership

Blog o liderima i uspesima kineskog poslovanja (The China Business Leadership blog) dotiče se problema koji ometaju stranog biznismena u Kini. Blog pokriva različite oblasti, uključujući one svakodnevne koja se tiču „običnog“ čoveka i svega onoga što mu je potrebno da bi dobro započeo i vodio poslovanje; ovaj blog bavi se i kulturom, menadžmentom ali i svakodnevnim stvarima koje se tiču boravka i života u Kini. Ovaj blog je odlično mesto za strance u potrazi za informacijama koje će im pomoći u poslovanju u ovoj najmnogoljudnjoj zemlji sveta.

 

3. eChinacities

eChinacities.com pruža informacije o svim aspektima putovanja, života i poslovanja u Kini. Sajt je veoma popularan među onima koji kao stranci žive i rade u Kini ali i stranim posetiocima koji putuju u Kinu radi posla ili zabave. eChinacities.com tvrdi da nije povezan ni sa jednom vladinom agencijom u Kini ili van nje.

 

4. China Briefing

China Briefing je osnovan 1999. godine. Internet stranica pruža najnovije poslovne informacije stranom investitoru u Kini. Takođe, objavljuje u PDF-u i mesečno izdanje, „China Briefing“, koji inače  funkcioniše kao dnevni onlajn servis.

 

5. Learn Chinese Business

Learn Chinese Business je blog za preduzetnike i profesionalce koji posluju u Kini. Blog nudi detaljnu analizu poslovnih i ekonomskih trendova, kao i izuzetne priče o preduzetnicima i preduzetništvu.

 

Kompanijama treba manje mistika a više real-kritičara

Dugogodišnji hvalospevi na sopstveni račun i kićenje zvučnim titulama pre imaju za cilj da ih zaposleni sa statusom „svetih krava“ u firmi što bolje naplate; time oni nanovo zaposedaju i brane statusni položaj, uzgred – zadobijen bez nekog istinskog razloga. Ovo je fenomen koji teško da je neka nova stvar.

Svi smo mi nekada bili izloženi nekom takvom zgodno nakićenom „globalnom rukovodiocu pojedinačne i korporativne prodaje i koordinatoru i predsedniku izvršnih službi, Emea, Asean & UK; tu je i predsedavajući Upravnog odbora za usluge, prodaju i izvršni profil, BSC, MSC, MBA, GCSE(s)” dok smo, pritom, u sebi razmišljali: šta li je sad pa to, pobogu? Međutim, u današnjem svetu hiper-inflacije gromopucatelnih zvanja zaduvali su neki drugi vetrovi. I dok su se apsurdne poslovne titule u prošlosti pre svega ticale preteranog definisanja profesionalnih uloga – sve do bolno „detaljnih“ opisa – današnji trend je upravo suprotan. Što su nejasnije, besmislenije i mističnije – tim bolje.

Neko bi mogao sugerisati da je ovaj trend odraz sve uzavrelijeg i inovativnijeg korporativnog sektora kojim su korporacije oberučke prigrlile mlade ljude i slobodnjake, posebno u klasi izvršnih direktora. Ali, izgleda da to pre nagoveštava trend koji obespokojava: to je, naime, nedostatak korporativnog razumevanja za ono šta je danas istinska svrha jedne kompanije u društvu i na tržištu.

Možda je istina to da sa novim tehnologijama u paketu dolaze i novi načini rada; a novi načini rada zahtevaju nove vrste poslova; a te nove vrste poslova zahtevaju, sasvim logično, i – nove titule. U tome nema ničega zlokobnog ili izuzetnog. Pa ipak, današnja apstraktnost velikog broja zvučnih titula odraz su nedostatka sinergije i osećaja za naprednu ili naučnu utemeljenost. Ako ništa drugo, a ono paralela sa feudalno nastrojenom klasom koja je van dodira s realnošću, vladajućom klasom koja se sve donedavno prepuštala savetima mistika, proroka i proročanstava kojima se poriče stvarnost – umesto da se upravo tom realnošću konkretno pozabave.

Ako provedete samo par minuta na LinkedIn-u, dobićete nagoveštaj jednog trenda o kojem je ovde reč. Postoji 41 rezultat za “glavnog referenta za budućnost” (“chief future officer“), 44 za “glavnog službenika radosti”, 52 za “glavnog referenta za sreću”, 63 za “glavnog službenika za razmišljanje”, potom 170 rezultata za “glavnog službenika za vizije”, ili, recimo, 197 futurista i 354 futurologa. Ukoliko pređete na još apstraktnije titulare, otkrićete 6,158 „jevanđelista“ (evangelists, propovednici, jedna vrsta nabeđenih influensera samo „izuzetno moćnih u svojoj sugestivnosti), 15,145 „lidera u razmišljanju“ (“thought leaders”)  i neverovatnih 245,167 „uticajnih“ („influenseri, influencers).

Šta se to, zapravo, događa? U potrazi za odgovorom, dobro mesto za početak je dolazak AOL-ovog samozvanog “digitalnog proroka” Šingija (pravo ime Dejvid Šing, David Shing) 2011. godine. Na površini, ova uloga podrazumevala je miks otkačenosti i tajanstvenosti, a sve to u kamernom i upečatljivom ambijentu konferencijskih sala.

Šingi je sada prepoznat i poznat zato što je, naprosto, Šingi. Nažalost, niko mlađi od 40 godina nije nešto značajno pametniji u vezi veštine poslovanja u AOL-u. Ali, s druge strane, ni povezivanje rasta korporativnog misticizma sa slabostima i stagnacijom nije baš sasvim pravedno. Na primer, Jeff Barr iz veb-servisa kompanije Amazon već skoro dve decenije ima ulogu neke vrste „jevanđeliste“ (tzv „propovednika“ koji propoveda veštinu poslovanja). U to vreme je Amazon i postao treća najveća korporacija na svetu. Ali, da li njegov uspeh opovrgava teoriju da je kićenje zvučnim titulama simptom jedne dublje krize značenja i svrhe u korporativnoj sferi?

Živimo u svetu u kojem investitori zahtevaju hiper-rast od potencijalnih „lepih želja“ tj korporativnih priča o uspehu. Razumljivo je da kompanije moraju da opravdaju svoje vanzemaljske ambicije. Jedan od načina da se to učini jeste negovanje ulizivačkih mistika koji su u stanju da pričaju čudne priče o dobrim stvarima koje je moguće učiniti, ako i kada se dostigne apsolutna moć. Kako, inače, možete sebi i drugima „prodati maglu“ nekim pričama o, recimo, ukupnoj tržišnoj dominaciji i monopolu?

Od Merlina do Raspućina, uloga „glavnog korporativnog mistika“ oduvek je bila da obezbedi opravdanje za potragu za najvećom silom, istovremeno stavljajući stvarnost u zapećak. Isto važi i za njihove korporativne naslednike danas. Opasnost dolazi od upadljivosti narativa ako i kada region ili populacija više ne podržavaju vaš plan o korporativnoj moći. Nedavno povlačenje Amazona iz Njujorka je dobra ilustracija za ovaj slučaj.

A u tome, zapravo, i jeste problem: nevoljne uloge ohrabruju nerazumno razmišljanje kojima se korporativni lideri i investitori odvraćaju od realnosti. Korporativni svet bi bio daleko bolji ukoliko bi postojala zanimanja tipa „glavnih službenika za kritičko mišljenje“, spremnih da najmoćnijim korporativnim donosiocima odluka govore istinu, a ne da je dalje šire. Nažalost, na LinkedInu nema takvih titula.

 

Fajnenšel tajms

Oni dolaze: Top 10 kineskih startapova u 2019

 

Fokus pokretačke snage biznisa usmerava se ka zapadu (ili ka istoku, u zavisnosti od toga gde živite), što je trend koji traje već duže vremena.

Kina je 2017. godine zahvatila 48% globalnih sredstava prikupljenih za start-up firme čija je specijalnost razvoj veštačke inteligencije, naspram 38% koliko ih je u Sjedinjenim Državama. Ovo je veliko povećanje od 2016. godine, kada je Kina bila zastupljena sa samo 11% u globalnom finansiranju veštačke inteligencije.

A teško da je u startap ekosistemu Kine veštačka inteligencija jedina poslovna niša interesantna onima koji bi osnivaju ili finansiraju potencijalno lukrativne startup firme. Broj i kvalitet kineskih startup firmi se u protekloj deceniji dramatično povećao.

Prednosti kineskog startap okruženja

U Kini postoji nekoliko jedinstvenih strateških prednosti u odnosu na američko startup okruženje. Kina se u poslednjih pola decenije zdušno oslanjala na ove prednosti.

Vladine direktive i (izostanak) regulative

Kineska vlada se ne plaši da izvrši uticaj u privatnom sektoru. Oni to rade kako sa direktivama tako i sa finansiranjem. Državni savet Kine je, recimo, u julu 2017. godine objavio svoj „Razvojni plan veštačke inteligencije naredne generacije“ sa relativno direktnim, smelim ciljem da do 2030. godine postane globalni inovacijski centar za veštačku inteligenciju.

I pored propisa koje kontroliše država, sama regulativa preduzetništva, što je izuzetno pozitivno, nije rigidna.

Pomalo je iznenađujuće da je Kina, takođe, olakšala većinu svojih regulativa koja bi potencijalno mogla ograničiti rast startapova:

“Kineska vlada uvek iskusno i veoma  korisno ume da „zažmuri“ kad god se neki startap ukaže sa inovacijom koja ima dobru perspektivu, da bi se tek naknadno pozabavio regulativom, rekao je Jing Vang (Ying Wang), generalni direktor Fosun Kinzon Capital-a (FKC), koja je uključivala delegaciju iz Guangdžoua, predvođenu zamenikom gradonačelnika, Kajem Čaolinom (Cai Chaolin). “To [preduzetnicima] daje mogućnost za dalji napredak.” (izvor: Fortune).

Taktički, “manja regulacija” tj smanjivanje i olakšavanja propisa za pribavljanje papira za započinjanje svog biznisa bi u Kini mogla značiti samo jednu dozvolu za čitavu teritoriju ove zemlje, umesto 50 pojedinačnih državnih dozvola u Sjedinjenim Državama – ili, čak, bez ikakve regulacije u prve tri godine rada (u slučaju kompanije Alipay za mobilna plaćanja).

Novi obrasci upotrebe tehnologije

Kako se kategorizacija zemalja i regiona kreće od siromašnih zemalja u razvoju ka rangu razvijenih, dotične često preskaču čitave generacije tehnologija uz koje su druge, dugoročnije razvijene zemlje provele desetleća. Na primer, građani Kine koriste svoje mobilne telefone za plaćanje robe 50 puta češće od Amerikanaca jer, naprosto, nije bilo dovoljno vremena da kreditne kartice zažive i zadobiju istu penetraciju poput one koju imaju u Sjedinjenim Državama.

Sličan trend se dešava i u brojnim afričkim zemljama u kojima su pokrivenost i penetracija mobilnih plaćanja zapravo veće od pokrivenosti električnom energijom ili čistom vodom (izvor: The Economist).

Demografija

Stanovništvo Kine trenutno broji 1.4 milijarde ljudi. I mada značajan deo tog stanovništva i dalje živi u seoskim područjima, ono je četvorostruko veće od broja stanovnika u Sjedinjenim Državama.

Ono što je relevantnije za startape i skaliranje je to da Kina ima 160 gradova sa više od milion stanovnika (podaci: World Population Review), dok ih Sjedinjene Države imaju samo deset.

Lako je naći primere koji potkrepljuju ove demografske podatke: firmi za deljenje bicikala Mobike trebalo je samo 10 meseci da se ni iz čega uspne na 20 miliona narudžbina (ili vožnji) dnevno. (Izveštaj o AI – Stanford 2017).

Kako je izabrano ovih deset?

Kineski jednorozi ne posustaju. Od deljenja bicikala i e-trgovine do razvijanja veštačke inteligencie za prepoznavanje lica – nije ih teško pronaći.

Evo jedne u obilju rejting-list kineskih startapova koje uključuju i nekoliko jednoroga za koje verovatno niste čuli, ali i one koje takođe prave izuzetne prodore; to su kineske start-up firme sposobne da – ako ne sad a ono u narednih nekoliko godina – podignu svoju vrednost na milijardu dolara.

Top 10 kineskih startapova na koje treba obratiti pažnju

1. CloudWalk:

Ovaj startap je član rastućeg kineskog modela – naime, procvata startup firmi koje se bave razvojem veštačke inteligencije za prepoznavanje lica. Na talasu tog trenda, CloudWalk je prikupio značajna sredstva od venčer fondova kao št su Shunwei Capital, Oriza Holdings i Puhua Capital ($75m) kao i finansijske uprave grada/oblasti Guangdžou ($301m) (izvor: Funding Notes).

CloudWalk se takođe udružio sa vladom Zimbabvea kako bi njihovu tehnologiju testirali na različitim nacionalnostima ove zemlje i to u veoma širokom spektru (izvor: Atlantic blog – Quartz).

2. DaSouChe:

Zahvaljujući ovoj platformi za trgovinu polovnim automobilima, od 2012. do danas je već zamenjeno više od 500.000 automobila. Ovaj startap je nadomak zadobijanja statusa jednoroga, prikupivši 2017. godine 180 miliona dolara u rundi serije D (četvrtom krugu dokapitalizacije).

3. Laidian:

Ovaj startap je 2017. prikupio $20 miliona u prvom krugu dokapitalizacije (serija A). Laidian je startup firma za iznajmljivanje uređaja kojima se vrši dopuna struje na mobilnim uređajima, pružajući rešenje onima koji svoje mobilne telefone ne mogu da napune dok su van kuće ili kancelarije.

Većina ljudi u Kini koristi svoje telefone za kupovinu ali i plaćanja računa i taksi. Njihova baterija se pred kraj dana obično gasi, pa može biti nezgodno da mobilni telefoni budu gotovo neprekidno priključeni na inače prilično teške i kabaste baterije za dopunu strujom (takozvane „power banks“).

Laidian je postavio svoje terminale za iznajmljivanje električne energije u više od 80 gradova u Kini. Većina terminala za „rent-a-power“ instalirano je u trgovačkim centrima, metroima i na železničkim stanicama, a više od 20.000 Kineza svakodnevno koristi njihove usluge. (Izvor: AllTechAsia)

4. Tujia:

Nakon petog kruga dokapitalizacije (krug serije E, krajem 2017. godine), ovaj startap se sada procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara, ali teško da je izvan Kine iko i čuo za njih. Tujia se često naziva “kineski Airbnb”, mada prednjače za nekoliko koraka u odnosu na tu američku kompaniju.

Tujia nije naprosto „klon“ Airbnb-a

Tujia pruža usluge prilagođene kineskoj klijenteli. Njihovi zaposleni upravljaju check-in i check-out uslugama (prijavom/odjavom gostiju), a za bilo koju imovinu koju koriste treća lica, Tujia zapravo obezbeđuje da je svaka nekretnina koja se iznajmljuje proverena i prigodno ocenjena (izvor: Forbes India).

5. VIPKid:

Još niste čuli za VIPKid? Uskoro ćete, jer ovaj sajt za učenje engleskog jezika doživljava neverovatan uspon.

Prema podacima koje su obezbedili sami investitori, VIPKid je od 2017. godine imao 296.363 učenika i 38.724 nastavnika – što je nagli porast sa samo 3.305 učenika i 404 nastavnika koliko ih je bilo pre samo dve godine. Predviđanja kažu da će se 2019. godine skoro desetostruko povećati broj studenata, na 2,4 miliona, kao i na više od 280,000 nastavnika.

VIPKid će uskoro postati brend prepoznatljiv svakom kineskom domaćinstvu

Prema podacima iResearch, onlajn tržište podučavanja engleskom jeziku je na putu da ove godine dostigne 52 milijarde juana (osam milijardi dolara), dok je VIPKid spreman da zaposedne lavovsko parče ovog poslovnog kolača.

6. iCarbonX:

Cilj ovog kineskog startapa za obradu podataka je unapređenje zdravstvene zaštite korišćenjem veštačke inteligencije i biotehnologije. Osnovan 2015. godine od strane genomičara Juna Vanga, ova mlada perspektivna kompanija postala je sveobuhvatna platforma za procesiranje zdravstvenih podataka miliona kineskih građana.

iCarbonX je kreirao Digital Life Alliance koji raznorodne kompanije okuplja u jedinstveni ekosistem edukacije zdravom životu, rizicima od oboljevanja, terapijama i procedurama za izlečenje, kao i načinima na koje se veštačka inteligencija može koristiti u zdravstvene svrhe (izvor: Fast Company).

7. DeepGlint:

Poput nekih drugih AI/ ML kineskih startapova, i DeepGlint se snažno usredsredio na kompjuterski generisani video sadržaj.

Oni, međutim, prednjače u ovoj poslovnoj niši jer su uložili značajna sredstva u AI analizu ljudskog ponašanja i kretanja. Krećete li se sporije ili brže od onih koji se kreću u gomili oko vas? Da li se krećete na donekle neobičan način? Softver kompanije DeepGlint će vas brzo selektovati i „izdvojiti“ iz gomile ukoliko taj program „proceni“ da ste zbog nečeg „bezbednosno neobični“, da bi vas, potom, držao na oku. Veoma vredno bezbednosno sredstvo ili pak slučaj koji neodoljivo podseća na filmu „Manjinski izveštaj“ (Minority Report)? Vi ste ti koji ćete proceniti – ali ste, ujedno, i „predmet obrade“ tj. objekat kojeg procenjuju.

Iako je DeepGlint uspeo da u dokapitalizaciji prikupi relativno skromnih 18 miliona dolara, ovaj startap je veoma izgledni kandidat za preuzimanje jedne od najvećih AI firmi, eCommerce, ili još nekih kineskih telekomunikacionih kompanija.

8. Liulishuo:

AI pokreće platformu za učenje engleskog jezika i aplikaciju koja nudi personalizovano i adaptivno učenje jezika za 50 miliona korisnika u 379 kineskih gradova i preko 175 zemalja širom sveta. Lijulišuo cilja na u Kini izuzetno lukrativni biznis – podučavanje engleskog jezika – poslovnu nišu koju sledi i već pomenuti startap VIPKid, mada na način koji je detaljnije i dugoročnije planiran.

Lijulišuo je dokapitalizacijom prikupio 100 miliona dolara u svojoj poslednjoj rundi (sredinom 2017), i spreman je da ove godine nastavi svoj brzi rast.

9. Pico Interactive:

Pico je razvio jednu od prvih visokokvalitetnih, zaista bežičnih VR slušalica. Bez „kačenja“ na računar ili mobilni telefon, dok povezivanje (tethering) nije potrebno; početna cena kreće od 599 dolara. Ove slušalice su osvojile izuzetno pozitivne kritike na prošlogodišnjem CES-u, a takođe je i dobro pozicioniran da preraste u tehnološkog lidera u oblasti opreme za virtuelnu realnost (VR).

Veoma je verovatno da će Picova tehnologija biti licencirana ili kupljena od strane jednog od većih igrača u VR-u kao što su HTC, Facebook ili Playstation, premda ovaj startap još uvek ima izuzetnu priliku da se i ubuduće značajno širi.

10. Roobo:

Ova startup kompanija za hardver i veštačku inteligenciju razvija robote najnovije generacije. Robot za široku korisničku upotrebu, BeanQ, služi za rani period edukacije, a 2017. je na Red Dotu osvojio nagradu za najbolji proizvod („Best“).

BeanQ (Roobo)

Roobo nastavlja da sa inovacijama u robotici; inovacije se protežu do veoma „krupnog momka“, Farnese-a, koji može da učestvuje u razgovoru s ljudima, prepoznaje fraze, uspešno se orijentiše na aerodromima, u bankama, trgovačkim centrima ili salama za konferencije.

Farnese (Roobo)

Kompanija je 2017. u drugom krugu dokapitalizacije (serija B) prikupila 53 miliona dolara, koje je 2016. pridodala već prikupljenoj stotini miliona iz 2016. godine, kada je obavljen prvi krug dokapitalizacije (serija A).

Preporuka: obratite pažnju na Roobo, jer tim ljudi koji stoji iza ovog startapa ima izuzetnu priliku da – ukoliko održe dosadašnji tempo razvoja – postanu tržišni lideri u AI robotici. Pored toga, njihova edukativna serija robota i programskih paketa pomoći će obezbeđenju značajnog napretka u razvoju nove generacije ove vrste tehnologije.

 

Tekst i fotografije:

blog.usejournal.com

Rezultati istraživačkog centra Pju kao šamar u lice Majku Pompeu

Američki zvaničnici i političari su godinama širom sveta promovisali teoriju “Kineske pretnje”, držeći na nišanu sve ono što potiče iz ove zemlje: od kineske trgovine, investicija i vojske, preko bankarskih kredita i tehnologije, sve čak do kineskih studenata koji se školuju u inostranstvu.

O razlozima koji jedinu svetsku supersilu čine paranoičnom u meri da se oseća ugroženom od strane Kine ili drugih zemalja, samo se može pretpostavljati. Međutim, prošlonedeljna poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Centralnoj Evropi predstavlja najsvežiji primer kako su neki američki političari očajnički širili lažne vesti o Kini, očajnički pokušavajući da prekinu postojeće veze između Kine i drugih zemalja.

Međutim, izgleda da bivši šef CIA-e Majk Pompeo nije postigao previše uspeha u svojim naumima. Upečatljiv je njegov nedavni pokušaj da „očita bukvicu“ mađarskim liderima o navodnoj pretnji Kine i Rusije po SAD: Pompeo je „upozorivši“ prisutne  da evropske zemlje koje budu koristile opremu Huaveja, “mogu Amerikancima otežati partnerstvo s njima” (tj EU državama koje odbijaju prestanak saradnje s Huavejem); ovim svojim potezom učinio je da ga mađarski ministar inostranih poslova i ministar trgovine Peter Szijjarto promptno „zamole“ da se tom skupu više ne obraća po tom pitanju na taj način.

Zemljama koje su domaćini ovom i sličnim međunarodnim skupovima izgleda da su stvarno ponižavajuća Pompeova nastojanja da ih uvuče u verovanje da Rusija i Kina pokušavaju da im naruše suverenitet, jer takav njegov stav sugeriše da oni (Evropljani) ne znaju kako da vode svoje odnose sa drugim zemljama.

Ono što je Pompeo izložio moglo bi biti deo “američke izuzetnosti”, budući da nijedan lider bilo koje druge zemlje sveta ne putuje naokolo da bi klevetao druge zemlje – kao što to čine Sjedinjene Države. U svakom slučaju, visoki kineski zvaničnici, naravno, nemaju bilo kakvog apetita da im uzvraćaju milo za drago.

Istraživanje Pew Centra objavljeno prošle sedmice ponudilo je Pompeu blagovremeni podsetnik na rastući globalni strah od toga da SAD zloupotrebljava svoju moć i uticaj.

U proseku, tek nešto malo manje od polovine 26 ispitanih zemalja izjavilo da moć i uticaj Sjedinjenih Država predstavljaju ozbiljnu pretnju njihovim zemljama. U 10 anketiranih zemalja je otprilike polovina ili više ispitanika izjavilo da je američka moć glavna pretnja po njihove zemlje (u ove rezultate uključeno je 64 odsto od ukupnog broja anketiranih Meksikanaca). U Kanadi je 46% onih koji moć i uticaj Sjedinjenih Država percipiraju kao glavnu pretnju po svoju zemlju, u poređenju sa 32% anketiranih u Rusiji i 31% Kini.

Da ironija bude veća, više je ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Španiji, Švedskoj i Holandiji – zemljama čiji su se ministri odbrane okupili prošle sedmice u Briselu na sastanku NATO – koji moć i uticaj Sjedinjenih Država percipiraju kao veću pretnju nego moć i uticaj Kine.

Ono što bi Pompeu ali i mnogim drugim američkim političara moglo da slomi srce je nesumnjivo Japan, ključni američki saveznik u Aziji, pošto 66 odsto Japanaca gleda na moć i uticaj Sjedinjenih Država kao glavnu pretnju njihovoj zemlji.

Štaviše, u Argentini, Brazilu, Južnoj Africi, Nigeriji, Keniji i Tunisu – anketiranim zemljama Latinske Amerike i Afrike – više je anketiranih koji na moć i uticaj Sjedinjenih Država gledaju kao na glavnu pretnju, u poređenju sa moći i uticajem koje imaju Rusija ili Kina.

Ono što je u ovom istraživanju Pjua izvesno fatalan udarac je to što su moć i uticaj Kine na dnu liste percepcije globalnih pretnji, uprkos neprestanoj američkoj kampanji koja je proteklih godina neumorno širila teoriju o “Kineske pretnji”.

Očigledno da se američki političari nisu pogledali u ogledalo. Oni su ti koji su izmislili teoriju “kineske vojne pretnje”, a istovemeno su imali daleko najveći vojni budžet, kao i stotine vojnih baza širom sveta. Amerikanci optužuju Kinu da se upliće u unutrašnju politiku drugih zemalja dok, u isto vreme, bacaju bombe i organizuju državne prevrate u drugim suverenim zemljama.

Verovatno bi Pompeu trebalo poslati kopiju Pju izveštaja ili jedno ogledalo – ili oboje.

(Čen Vejhua je novinar redakcije Čajna dejlija u Briselu)

China Daily