EU zauzima tvrđi stav prema Kini

Evropska unija poziva na ujedinjenu trgovinu i tehnološki front protiv “rivalske” Kine.

U ovom dokumentu, koji važi za evropsku političku „prekretnicu“ prema Kini, apeluje se na primenu većeg broja recipročnih ekonomskih odnosa sa najvećim trgovinskim partnerom EU bloka. Dokument je poziv na otrežnjenje pekinškog bankarskog sektora, koji bi trebalo da najnoviji EU stav prema Kini poveže sa američkim kontramerama i pritiscima koje Tramp i SAD vrše tokom aktuelnog trgovinskog rata, kaže jedan kineski analitičar za South China Morning Post.

U tom je EU papiru (od utorka 12. marta) Kina po prvi put označena kao “ekonomski takmac” i “sistemski suparnik koji promoviše alternativne modele upravljanja”.

Dokumentom se pozivaju EU lideri, koji se ove sedmice sastaju u Briselu, da usvoje akcioni plan u 10 tačaka kojim bi se uspostavili uravnoteženiji i recipročniji ekonomski odnosi sa Kinom, dok bi se učvrstila odluka 28 zemalja članica EU za suprotstavljanjem globalnom uticaju ove azijske zemlje, koji je glavni trgovinski partner evropskog bloka zemalja.

Ovaj poziv dolazi tek par nedelja uoči planirane posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Italiji i Francuskoj, a pred godišnji samit Kine i EU u Briselu devetog aprila, kojim će kopredsedavati kineski premijer Li Kećjang.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lu Kang je prošle srede u Pekingu priznao da je prisutan rivalitet sa EU, ali ga je on nazvao „zdravim u svojoj prirodi“.

“Želim da naglasim da treba da prihvatimo korektan stav prema takvoj benignoj konkurenciji i da izbegavamo da se međusobno tretiramo kao protivnici”, rekao je Lu.

Analitičari kažu da je potez EU bio pokušaj pritiska na Peking uoči aprilskog susreta na najvišem nivou kada će se u Briselu pojaviti Si i Li, kao i napor da se premoste podele unutar bloka u vezi gigantske kineske infrastrukturne strategije “Inicijativa za pojas i put“, kao i ulogom kineskog tehnološkog diva, Huaveja, u mrežama evropskih telekom kompanija.

Pang Žonđjing, stručnjak za međunarodne odnose iz Pekinga je taj dokument nazvao „značajnim“, utoliko što je u njemu reflektovana i zabrinutost američke administracije oko Kine i njene globalne strategije.

Kako su Sjedinjene Države primorale EU da zauzme tvrđi stav prema Kini

“[Ovim dokumentom se takođe] naglašava snažna želja EU u iznalaženju novog načina upravljanja odnosima s Pekingom, koji se brzo menjaju”, rekao je Pang.

“Taj je dokument u određenoj meri i neka vrsta otrežnjenja za Peking, jer bi mogao uticati na preovlađujuće razmišljanje među kineskim političkim elitama koje su do pre neki dan usmeravali svoje nade ka uspostavljanju bliskih veza s Evropom, ne bi li neutralisali pritisak nastao pogoršanjem odnosa sa Sjedinjenim Državama, a u jeku trgovinskog rata između ove dve zemlje.”

U ovom EU dokumentu se kaže da brzo rastući politički i ekonomski uticaj Kine naglašava njene globalne ambicije. Postoji “u Evropi rastuće uvažavanje činjenice o promeni ravnoteže između kineskih izazova i prilika (koje bi ta zemlja želela da iskoristi)”, navodi se u ovom saopštenju.

“Kina se više ne može smatrati zemljom u razvoju… Kineske javno izrečene reformske ambicije trebalo bi da se pretoče u konkretne političke poteze, ili akcije koje su srazmerne njenoj globalnoj ulozi i odgovornosti”, navodi se u ovom dokumentu.

“Ni EU, niti bilo koja njena država članica ne može efikasno ostvariti svoje ciljeve s Kinom u punom jedinstvu (članica).”

Evropa je izrazila svoju frustraciju usled nedostatka kineskog napretka u odobravanju šireg pristupa stranih kompanija svojim tržištima, kao i smanjenju subvencija i prisilnom transferu najnovijih tehnologija, koje su inostrane firme prinuđene da prenose na kineske državne joint-venture partnere.

Evropske zemlje su takođe pod pritiskom Vašingtona da zabrane telekom opremu kompanije Huavej, naime, usled straha od špijunaže.

Međutim, pozivi EU za kolektivnim jedinstvenim odgovorom na talas kineskih preuzimanja u kritičnim sektorima u okviru Inicijative za pojas i put odavno su ometani podelama unutar samog EU bloka.

Italija je saopštila kako planira da postane prva zemlja G7 koja će se pridružiti brojnim zemljama centralne i istočne Evrope koje su već podržale ovu inicijativu.

Ako ih podrže lideri EU, Unija će pozvati Kinu da poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije, posebno ona koja se tiču subvencija i prisilnog transfera tehnologija, kao i da do 2020. godine zaključi sporazum sa EU o investicionim pravilima.

Ovim dokumentom se pozivaju zemlje članice EU da ožive dosad skrajnuti predlog poznat kao „međunarodni instrument za nabavku“, koji bi od stranih zemalja zahtevao da otvore svoje javne tendere u zamenu za pristup Evropi i njenom tržištu.

Ovim se papirom, takođe, kritikuje ono što evropski političari nazivaju pekinškom diplomatskom „asertivnošću“ tj upitnoj pouzdanosti u vezi vojnih, ekonomskih i političkih strategija u Južnokineskom moru, pogoršanju životne sredine i represivnim politikama u Sinđjangu, regionu na krajnjem zapadu Kine.

Osim toga, njena pomorska kretanja izazvala su i zabrinutost oko budućnosti autonomije Hong Konga usred nastavka pekinškog političkog mešanja.

 „Dokument je produžetak prethodno zacrtane evropske politike prema Kini iz 2016. godine, kojim se naglašavaju jednakost i pravičnost. U prošlosti se EU fokusirala na trgovinu, ali sada je taj spisak proširen na pitanja kao što su infrastruktura i 5G mreža”, rekao je Cui Honđijan, viši saradnik u Kineskom institutu za međunarodne studije.

 „Različite zemlje EU imaju različite odnose sa Sjedinjenim Državama. Dakle, EU želi da ujedini ova pitanja, ali pitanja koja su podignuta na nivo EU [u dokumentu] definitivno su generisana pod uticajem Sjedinjenih Država.”

Vang Livej, stručnjak za evropske poslove u pekinškom univerzitetu Renmin rekao je da Nemačka i Francuska stoje iza novog dokumenta EU, i da se ove dve zemlje zalažu za tvrd stav i pristup Kini.

“Imajući u vidu svoje političke penzionisanje tokom 2021. godine, [nemačka kancelarka Angela] Merkel trebalo bi prethodno da obezbedi svoje diplomatsko nasleđe i spreči propadanje EU od urušavanja usled sve moćnije Kine, ali i Sjedinjenih Država pod Donaldom Trampom, koji će i dalje naginjati ka unilateralizmu (tj jednostranim potezima Amerikanaca)”, naglasio je Vang.

“Faktor Kine, tačnije, uvećanje kineske pretnje na globalnoj političkoj pozornici predstavlja savršen izgovor koji bi se mogao upotrebiti kao apel za (političkim) jedinstvom sa zemljama članicama EU.”

Međutim, većina kineskih analitičara izjavila je da će za EU lider biti dug i težak proces da ovaj dokument pretoče u neku konketniju evropsku politiku prema Kini, s obzirom da je gotovo 20 evropskih zemalja već izrazilo interes za kineski projekat Pojas i put.

I, za razliku od strukturnog rivalstva između Pekinga i Vašingtona – usled pretenzija obe supersile na globalno liderstvo – rivalitet (Kine) sa EU bi se više ticao ekonomskih i trgovinskih interesa, kao i moći i potencijala Evrope za globalnim vođstvom i upravljanjem ključnim polugama međunarodnih sistema.

Huang Đing iz Instituta za međunarodne i regionalne studije jezika i kulture pri Univerzitetu u Pekingu je izjavio da Peking treba da pažljivo prouči ovaj dokument i obrati pažnju na zabrinutost EU zbog njenih sve snažnijih veza s Rusijom, koju Evropa smatra najvećom sigurnosnom pretnjom.

“Peking mora biti oprezan pri odlučivanju kako da odgovori na ove planove Evropske unije jer ne može sebi priuštiti dalje otuđenje (od EU) usred trgovinskog rata sa SAD”, rekao je on. “Pogoršanje odnosa sa Evropskom unijom bi moglo imati poguban uticaj na Kinu.”

 

Lee Jeong-ho, South China Morning Post

One comment on “EU zauzima tvrđi stav prema Kini

  1. Ico says:

    Moje skromno mišljenje kao političkog laika, je da Kinezi idu pošteno i iskreno prema drugima , pa dokle ide…( Tako im i odgovara )
    Postavlja se pitanje da su oni na našoj strani ( dakle deficitarna strana )
    Kako bi se oni ponašali?

    No toliko su jaki da sumnjam da ih bilo što osim radikalnih mjera može zaustaviti u expanziji ( možda samo usporiti )

    Čini mi se da je i u transferu tehnologije možda još nije prekasno?

    Poznat mi je slučaj jedne Hrvatske firme koja za Švicarsku firmu proizvodi specifične metalne komade ( posebni čelik i specijalni tehnološki proces obrade ) a proizvodi se za Kineskog kupca ….

    Dakle ima još nepoznanica koje Kinezi nisu savladali , i tu bi ih trebalo tražiti…. ….

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.