Zašto Kina zazire od Bitkoina a voli Blokčejn?

Sve je politika ili: kako Zapad gleda na Kinu i njenu kriptovalutnu strategiju?

Ovaj članak Majkla Kejsija objavljen je u njegovoj redovnoj nedeljnoj kolumni u magazinu specijalizovanom za kriptovalute. U njemu, Kejsi razmatra nedavne poteze Kine protiv rada sa bitcoinom i ICO u širem geopolitičkom kontekstu.

Globalna zajednica kriptovaluta ponovo pokušava da se izbalansira nakon novih, strožih pravila i provera koje kineski državni regulatori pokušavaju da uvedu u trgovinu kriptovalutama sa svoje teritorije: Peking se pita, i to zapad zna vrlo dobro: ova zemlja je potencijalno najveće svetsko kripto-tržište.

Čini se da su kineski kreatori politika daleko od transparentnog za Zapad, tako da se samo može nagađati koliko će dugo trajati nova ograničenja na razmenu i prodaju bitkoina.

Ipak, ukoliko posmatramo aktivnosti Kine u kontekstu njenih širih geopolitičkih namera, možemo barem dobiti korisnu sliku onoga što je na kocki, kao i dugoročnim izazovima i mogućnostima koje Kina stvara za kripto-valutu i ​​industriju blokčejna.

Uzmimo u obzir sledeće:

  • Čini se da je Narodna banka Kine bliža izdavanju digitalne fiat valute od bilo koje druge centralne banke na planeti. Ova zemlja pokrenula je sopstveni institut za istraživanje digitalnih valuta, sa direktorom koji otvoreno govori o mogućnostima instituta da dalje osmišljava i kripto-dizajnira: sve je ovo i cilj izdavanja specijalizovane publikacije CoinDesk.
  • Želja Kine da se okonča globalna dominacija američkog dolara raste, što je želja i drugih članica međunarodne grupe BRICS (Brazil-Rusija-Indija-Kina-Južna Afrika). Ruski predsednik Putin je još 2017. na samitu BRICS-a u kineskom gradu Xiamen rekao da će grupa raditi zajedno “kako bi prevazišla prekomernu dominaciju ograničenog broja rezervnih valuta”.
  • Pored svoje opreznosti prema Bitkoinu, Kina je posvećena distribuiranoj tehnologiji zapisa (DLT). Vladine i poslovne institucije formirale su različite konzorcijume na visokom nivou kako bi razvile i implementirale DLT. Kinesko IT ministarstvo podržava novu blokčejn laboratoriju, o kojoj je javnost saznala samo nekoliko dana uoči kineskog pooštravanja kripto-regulative vezane za trgovanje Bitkoinom.
  • Razjasnimo tek ovlaš šta je to DLT, izuzetno važan termin u trgovini kriptovalutama.  Distribuirana tehnologija zapisa je konsenzus repliciranih, zajedničkih i sinhronizovanih digitalnih podataka geografski raspoređenih na više lokacija, zemalja ili institucija. Ne postoji centralni administrator ili centralizovano skladištenje podataka.

Distribuirana baza podataka je raširena preko nekoliko čvorova tj. “nodova” (čvorišnih uređaja) na peer-to-peer mreži, gde svaki nod kopira i čuva identičnu kopiju “knjige-zapisa” (ledger) i ažurira se nezavisno. Osnovna prednost je nedostatak centralnog regulatora i vrhovnog donosioca odluka. Svaki put kada se dogodi ažuriranje glavnog zapisa, svako čvorište (nod) konstruiše novu transakciju, da bi potom ti nodovi tj „čvorišta “izglasali” konsenzusnim algoritmom na kom je zapisu je kopija tačna.

Jednom kada se utvrdi konsenzus, svi ostali čvorovi se ažuriraju novom, ispravnom kopijom glavne “računovodstvene knjige” (ledger). Sigurnost i autentičnost se postižu pomoću kriptografskih ključeva i potpisa.

Svojom “Inicijativom za pojas i puteve” (BRI), za koju se procenjuje da uključuje ulaganja vrednosti oko 900 milijardi dolara (mreže kopneno-pomorskih puteva koji obuhvataju 65 različitih zemalja), Kina predvodi najsveobuhvatniji plan za razvoj međunarodne trgovine i infrastrukture u svetu, svojevrsni model „Maršalovog plana“ za projektovanje ekonomskog i političkog uticaja u inostranstvu.

Uklanjanje posrednika (SAD)

Ukratko, jasno je da kineska vlada želi da podstakne međunarodnu trgovinu pod svojim uslovima i okonča finansijsku, ekonomsku i političku hegemoniju Sjedinjenih Država.

S obzirom da je predsednik Donald Tramp još u svojoj predizbornoj kampanji prigrlio protekcionizam tipa “Prvo Amerika” (America first), gajeći istovremeno i prezir prema diplomatiji (što je i te kako razlog za ljutnju onih zemalja koje su američke saveznice), Peking vidi priliku da preuzme lidersstvo u svetu (može li to ili ne – pitanje je za obradu na drugom mestu).

S obzirom na ulaganja u ovu finansijsku nišu, jasno je da kineske vlasti vide blokčejn tehnologiju kao potencijalno korisno sredstvo za smanjenje današnjeg broja posrednik,a čime bi unapredili svoje regionalne interese, posebno u trgovini. Ima još puno posla, na primer, inkorporirati „pametne kontakte“, tokene i druge aspekte blokčejn tehnologije u sisteme upravljanja lanca snabdevanja, koji poboljšavaju razmenu informacija i efikasnost.

Pre dve godine je lansiran konzorcijum „Belt and Road Blockchain“ sa sedištem u Hong Kongu, koji nudi međunarodni okvir za povezivanje digitalne tehnologije sa kineskim ambicijama u globalnoj finansijskoj industriji i tržištu .

Visokotehnološke nadogradnje za logistiku lanca snabdevanja na kineskom tržištu samo će omogućiti da ta rešenja budu uspešnija. Jedna takva nadogradnja, najavljena na samitu u Xiamenu bila je je BRICS-ova “E-Port mreža”, koju je ta grupa opisala kao “integrisanu elektronsku platformu za obradu i nadgledanje prekograničnog prometa robe i transportnih plovila u lukama”.

U jednoj agresivnijoj formi, Kina bi mogla da iskoristi ovu tehnologiju da direktno krene u „poteru“ za američkim interesima i dominacijom dolara. Znamo da Kina i Rusija već sarađuju na rešavanju izazova oko vrednosnih papira na bazi blokčejna.

Nije preterano zamisliti da ove dve sile i dalje istražuju rešenja za blokčejn – možda kombinaciju pametnih ugovora i višestrano potpisanih računa za „cyber-obveznice“, koji bi omogućili njihovim primaocima i davaocima da poravnaju trgovinske dugove sa direktnim međuvalutnim zamenama obveznica (jedna vrsta obveznice, akta ili drugog dokumenta kojeg čuva treća strana, a koja stupa na snagu tek kada je ispunjen određeni uslov – garancija).

To bi moglo okončati ulogu dolara kao posredničke valute kada izvoznici ili uvoznici žele da se zaštite od nepovoljnih poteza u svojim lokalnim valutama. Ovo bid uklonilo posrednike sa Volstrita, smanjilo transakcione troškove a samim tim podrilo i tzv. „sistem triangulacije“ koji je Sjedinjenim Državama dosad obezbeđivao (pre)veliki uticaj na svetsku trgovinu.

Daleko od toga da su ovo jedini razlozi zbog kojih Kina i Rusija istražuju upotrebu digitalne valute, ali se može reći da bi fiat digitalne valute učinile bilateralna svop (swap) rešenja daleko održivijima (Svop, finansijski instrument za zaštitu od rizika). Svopovi su ugovori između dve strane za razmenu tokova novca različitog porekla na vremenski period od dve do 50 godine. To su derivatni instrumenti – finansijske hartije od vrednosti čija se vrednost izvodi iz osnovne aktive – i koji se koriste za arbitražu, hedžing ili spekulacije. Za razliku od mnogih drugih derivata, svopovima se ne trguje na berzi, već se transaktuju neposredno između partnera, ili s investicionim bankama koje nastupaju kao posrednici).

Ovaj rusko-kineski dogovor o favorizovanju blokčejna mogao bi imati veliki posledice po Sjedinjene Države.

Ako kineski i ruski biznisi više ne budu morali da vrše trgovinska plaćanja u dolarima, tada ni vlade ovih zemalja možda neće morati da drže dolar kao rezervnu valutu. U međuvremenu, ako bi ovo rešenje za posredovanje u trgovini uspešno profunkcionisalo, većina drugih zemalja bi ga sigurno pratila.

Amerikanci ne mogu sebi priuštiti da budu zadovoljni dominacijom dolara i njegovim prednostima – nižim kamatnim stopama, za početak – a što im je Amerikancima omogućilo finansijsko liderstvo u proteklih 70 godina.

Kineski izazov

Da li to znači da će se Kina podići do statusa dominantne supersile? Moguće, ali ne nužno.

Glavni razlog za stav koji ne ide u prilog takvog ishoda je da sadašnji, zatvoreni ekonomski sistem Kine ograničava njegove kapacitete za inovacije. Kineske kompanije su, kako tvrdokorno misle Amerikanci, odlične u kopiranju tuđih ideja, ali „generalno nisu veliki inovatori“ (sa izuzetkom najnovijih dostignuća u solarnoj tehnologiji i plaćanjima).

Zatvorene, planske državne ekonomije, misle Amerikanci, ne podstiču otvorene inovacije; ne možete „naručiti“ kreativnost državnim diktatom, kaže ovaj anti-kineski stav.

Ovo je mesto gde bi se kineski potezi protiv ICO-a i Bitkoina mogli da primene taktiku shodnu izreci „klin se klinom izbija“: Obe kripto-valute predstavljaju deo globalnog sistema koji se razvija, bez ikakve „zvanične“ dozvole za inovacije – to je nešto što je pokrenuto kreativnošću, iz haotične šume novih ideja. U tom sistemu, programeri mogu monetizovati nove decentralizovane aplikacije i profitirati od međusobne saradnje, a da se pritom ne oslanjaju na restriktivnost zaštite intelektualnog vlasništva, koje potpada pod zakon i zakonsku odgovornost.

Razumljivo je stoga što su kineski centralni planeri uznemireni ovim naizgled anarhičnim svetom mnoštva ideja nad kojim nemaju kontrolu. To je i razlog što je kinesko testiranje blokčejna, po svemu sudeći, fokusirano na tzv „dozvoljene“, državom kontrolisane DLT –ove (algoritme koji potvrđuju i arbitriraju autentičnost protoka/ posedovanja kriptovaluta), na koje vlada može izvršiti kontrolu.

Ipak, neki misle da ograničavanjem moći nesputane inovacije otvorenog koda „Kina sebe izuzima od novih ideja i dinamičnih rešenja, potrebnih da bi prednjačila u odnosu na Zapad.

Opstanak Komunističke partije, paradoksalno, zavisi od nemilosrdnog, kontinuiranog ekonomskog rasta s jedne strane i kontrole informacija, tokova novca i ideja s druge strane. I pored toga, ne možete postići prvo ako praktikujete ovo drugo. Kina će, naposletku, biti nemoćna da se takmiči sa Bitkoinom i njegovim sledbenicima, jer (Bitkoin) direktno omogućava decentralizovani sistem razmene koji je otporan na cenzuru i kojeg “kali” jedan globalni, samoodržavajući inovatorski pul. Inovacije su, u svakoj sferi, neprikosnoveni izvor napretka.

S obzirom na trenutne prioritete politike Trampove administracije, verovatno da Amerika iz ovoga neće izaći kao pobednica. Ali – neće ni Kina – ukoliko nastavi pravcem kojim sada ide.

Doba procvata kriptovaluta će biti lep plen onim zemljama, preduzećima i pojedincima koji deluju unutar sistema otvorenog pristupa, vlasničkih prava i slobodne trgovine – principa na kojima je izvorno i sazdana američka hegemonija.

(CoinDesk je lider za informacije specijalizovane za blokčejn, bitkoin i kriptovalute; važi za medijski outlet koji teži najvišim novinarskim standardima, poštujući strogu uređivačku politiku. CoinDesk je nezavisna poslovna filijala „Digital Currenca Group“, koja ulaže u kripto valute i blokčejn startupe)

 

Michael J Casey, coindesk.com

Majkl Kejsi je predsedavajući savetodavnog odbora CoinDesk-a i viši savetnik za istraživanje blockchain-a MIT-ove Inicijative za digitalnu valutu (Digital Currency Initiative)

It’s Political: Why China Hates Bitcoin and Loves the Blockchain

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.