Ovaj milijarder kaže da mu je ta emocija pomogla da uspešno započne Virdžin Atlantik, a da će pomoći i – vama.
Ako mislite da ste pogodili njegovu inspiraciju – grešite.
Koja emocija podstiče ljude da uspešno otpočnu sa svojom kompanijom? Nisu to ni inspiracija a ni strast, niti samopouzdanje. Prema rečima ser Ričarda Brensona (68), osnivača poslovne grupe Virdžin koja pod sobom kontroliše oko 400 kompanija, osećanje potrebno da biste u biznisu postigli nešto iole značajnije je – frustracija.
“Često primećujete šanse i prilike onda kada krenete od lične frustracije”, rekao je Brenson prisutnima na konferenciji Qualtrics X4 Experience Management Summit. Ilustracije radi, on je objasnio na koji način je započeo posao sa Virdžin Atlantikom. “Imao sam 28 godina, bio sam u Portoriku, pokušavajući da dođem do Devičanskih ostrva, a pilot je najavio da moramo da sačekamo do sutra.” Zbog čega? Pa, jednostavno zato što let nije imao dovoljno putnika, pa je otkazan.
To je Brensona učinilo jednim veoma nezadovoljnim klijentom. “Tamo me je čekala jedna divna gospođa, i proklet bio ako bih dozvolio da me čeka do sutra”, prisetio se on. Postojala je samo jedna alternativa – unajmiti avion. Treba reći da, iako je Brenson danas milijarder, u to vreme je njegova diskografska kuća Virgin Records još uvek tražila svoje mesto na tržištu, pošto je potpisao s nekim manje poznatim ili kontroverznim izvođačima, kao što su Sex Pistols. Prema nekim izveštajima, Brenson nije imao dovoljno novca da zakupi avion. Ali, kako je rekao publici, u pomoć mu je pritekla “Jedna od mojih omiljenih fraza: “Zajebi, daj da to uradimo!”
Naravno da ga je krilatica “Zajebi, daj da to uradimo” proteklih decenija uvaljivala u brojne nezgodne situacije… na primer, onda kada je pokušao da balonom preleti Pacifik a završio na Antarktiku umesto u Los Anđelesu (tada skoro je umro), ili, kao kada je nedavno bio teško povređen u spektakularnoj nesreći na biciklu dok je trenirao za Virgin Strive Challenge (2016), u kojoj su on i grupa drugih trijatlonaca trčali, plivali, i vozili bicikle od podnožja Materhorna (čuvenog ski centra Cermat u švajcarskom kantonu Vale), do vrha Etne na Siciliji.
U ovom slučaju, “Zajebi, hajde da to uradimo” dovelo je tada još prilično mladog Brensona da ipak krene dalje i zakupi avion, kako bi mogao da dođe do svoje voljene gospođe. Jednom kada je potpisao ugovor za ovaj čarter let, pozajmio je tablu i na njoj napisao “Virdžin Erlajnz, let za Devičanska ostrva $39 u jednom smeru”. Potom je s tablom u rukama obišao i ostale putnike sa svog otkazanog leta. “I tako sam napunio svoj prvi avion”, priseća se on.
Diskografska kuća… i uz nju avio-kompanija?
Mnogi bi na tome i zastali, pogotovo ako su već bili zauzeti izgradnjom onoga što će, kao što je slučaj sa Ričardom, postati najveća svetska nezavisna izdavačka kuća. U stvari, većina onih koji barataju rizičnim ulagačkim kapitalom (VCs) i stručnjaka za preduzetništvo bi ga posavetovalo da se drži onoga što je već dobro poznavao – uostalom, imao je pune ruke posla sa Virdžin Rekordsom. Ali nakon što je ispunio taj let do zadnjeg sedišta, počeo je da razmišlja o tome kakva su noćna mora tih dana bila sva avionska putovanja. Naime, u to vreme avio-kompanije nisu baš previše marile za ispunjenje svojih obaveza prema putnicima, rekao je on; redovno bi prebukirali letove a onda bi tzv „viškove“ prijavljenih putnika nonšalantno odbacili. Nedopustiv luksuz, ali upravo je ta frustracija dovela do saznanja o novoj poslovnoj niši u svetu avio-biznisa.
Brenson je bio siguran da ovaj biznis može bolje. Dakle, “Zajebi, hajde da to uradimo” je bila odlučujuća taktika koja ga je „pogurala“ da kupi jedan polovni avion i pokuša. Nazvao je izvršnog direktora Boinga i rekao mu: “Ja sam Ričard Brenson, da li biste mi prodati jedan vaš korišćeni 747?”
– “CEO me upitao: ‘Izvinite, a ko ste vi?’ “, prisetio se Branson.
– “Rekao sam mu da ‘posedujem diskografsku kuću Virgin Records i prava da izdajem Seks Pistolse’.”
– Direktor Boinga se jetko našalio: ‘Pa, biće sve OK dokle god na avionima ne budete ispisivali tu reč (Devica – Virgin), jer će u protivnom ljudi pretpostaviti da vaša avio-kompanija neće ići do kraja’. “
Naravno, Brenson je svoju novopečenu avio-kompaniju nazvao upravo tako: Virgin, a ostalo je istorija. Ona je odmah odskočila od drugih i po tome što je pre bilo koje druge avio-kompanije postavljala ekrane sa zadnje strane naslona sedišta, uz to obezbeđujući stand up barove na svojim letovima. Kada je Britiš Ervejz pokušao da nepoštenom taktikom istisne Brensona iz avio-biznisa, poput, recimo, lažnog saopštavanja putnicima da su njegovi letovi otkazani – Brenson ih je tužio za klevetu i na sudu dobio odštetu od 945.000 dolara, koje je podelio zaposlenima u svojoj kompaniji. Navodno je poznat kao “Božić Bata za bonuse”.
“Sav vaš posao se uvek svodi na to kakvi su ljudi uz vas”, objasnio je on. “Možete imati pet avio-kompanija, i da sve one imaju isti broj letelica 747, ali ono što će ih razlikovati jesu – ljudi. Tako da činimo sve što možemo kako bismo se osigurali da imamo najsretniju grupu ljudi koja radi za nas” (inače, kompanija Virdžin je 2016. prodala Aljasci Erlajnz svoj ogranak Virdžin Amerike, koji je uglavnom poslovao na linijama između gradova američke zapadne obale, a ovaj brend je „penzionisan“ 2018. godine. Ipak, Virdžin Atlantik je i dalje živ i zdrav).
Koje to frustracije danas inspirišu Brensona da razmišlja o osnivanju novih kompanija? Pa, tu je poslovna niša zvana – putovanje železnicom. A onda su tu i – krstarenja. Brenson je strastveni svetski putnik, ali nikada nije kročio na kruzera. “Nikada ne bih sanjao da pođem na krstarenje”, rekao je. “A onda smo poveli razgovor, nešto tipa ‘hej, a šta ako bismo mogli da mogli da napravimo takvu vrstu krstarenja na koja bi se rado odazivali naši prijatelji?’ “
Rezultat ovakvog razmišljanja je kompanija za luksuzna putovanja, Virgin Voyages, koja je na svojoj veb-stranici precrtala reč “krstarenja”. Njihovi aranžmani obećavaju izglednim porukama tipa “nema dece, nema bifea i nema granica”. Njegova prva putovanja planirana su za proleće 2020. godine.
Ostaje nam da se pitamo – kakva li će biti neka naredna frustracija kojom bi se Brenson mogao pozabaviti?