Kako je umiruća fabrika postala simbol kineske tehnološke moći

Pre četvrt veka, Beijing Electron je visio na ivici kolapsa: ovog vladinog giganta bacila je na kolena superiorna inostrana tehnologija. Decenijama nakon toga, uz milijarde dolara podrške iz državnih fondova, ponovo nazvana BOE Technology Group Co. Posluje sa najvećim gigantom, Eplom, a cilj joj je da postane najveći proizvođač i dobavljač ekrana najnovije generacije.

Za ovakav preokret zaslužan je izvesni računovođa nižeg ranga, po imenu Vang Dongšeng. On je preuzeo jednu fabriku vakumskih cevi koja je loše poslovala – a zatim je preklinjao svoje podređene za novac, koji bi mu poslužio za spasavanje svoje investicije; u jednom trenutku bavio se proizvodnjom vodice za ispiranje usta kako bi spojio kraj s krajem. Međutim, on je napokon obezbedio kapital iz Pekinga, dakle uz finansijsku pomoć države, kako bi pokrenuo izgradnju najvećeg pogona za flat ekrane. On je osmislio način kako da BOE uzdigne do samog vrha u oblasti proizvodnje ovakve vrste ekrana: ovladavanje savitljivim displejevima koji podržavaju generaciju savitljivih pametnih telefona – recimo Samsungovog modela Fold i, možda nekog budućeg ajfona.

Danas je BOE simbol izuzetnih tehnoloških ambicija Kine. Samrtni ropac u kome se našla ova kompanija – i to u dva navrata – nigde se ne uočava ako danas prošetate ovom fabrikom vrednom sedam milijardi dolara ameštenoj na periferiji Čengdua, zapadnokineskog grada poznatog po začinima i pandama. Dovoljno velika da pokrije 16 fudbalskih terena, ova fabrika isporučuje skupe organske diodne ekrane, koje Apple i Huawei Technologies žele da stave u svoje uređaje.

BOE će do kraja ove godine postati vodeći svetski proizvođač telefonskih OLED ekrana – kome će parirati još jedino Samsung – s mesečnim kapacitetom od oko 64.000 panela, rekao je Žang Ju, viši potpredsednik u BOE zadužen za marketing. On kaže da je to količina dovoljna da mesečno opremi šest miliona sklopivih telefona. Žang takođe brine o korisnicima koji kupuju nosive uređaje (wearable devices), automobilske instrument table, uređaje i televizore. Ugovor za ajfon, kako neki analitičari predviđaju, omogućio bi da se BOE ustoliči kao jedan od retkih proizvođača u ešalonu onih koji čine tržište vredno 39 milijardi dolara – i to samo onih koji proizvode ekrana pametnih telefona.

“Sklopivi ekrani su revolucionarna sila koja pokreće sledeću veliku promenu”, rekao je Žang. „Imamo sveobuhvatan plan za posao sa OLED displejevima. Ekrani za mobilne uređaje samo su delić čitave poslovne šeme. ”

Unutar fabrike u Čengduu, robotske ruke obrću staklene panele velike kao košarkaške table kao da su listovi papira. Na staklenim podlogama, zatvorenim u transparentne vakumske kocke bez ijednog zrna prašine, formira se film debljine 0,03 mm, pre nego što se dodaju slojevi elektronike. Laseri visokog napona zatim odlepe početnu membranu kako bi otkrili gotov proizvod. To je simfonija preciznosti i nijedna ljudska ruka mu se ne približava tokom procesa koji traje tek nekoliko sekundi.

Brzi uspon BOE treba da zahvali državi. Potpisani su sporazumi sa zvaničnicima širom Kine, uključujući i entitete koje podržava vlada i koji su pristali da pomognu u prikupljanju najmanje 20,5 milijardi juana za još jednu fabriku u Fužou, u južnoj Kini. Druga pomoć je došla u obliku zemlje, energije i povoljne politike.

To je vrsta pomoći koja je Trampovu administraciju dovelo na ivicu, ali to nije sve u vezi sa ovakvim „poklonima“ od vlade. Kako bi podstakao svoje širenje, dug BOE-a je skočio četiri puta, na rekordnih 118 milijardi juana, od kada je počeo da razvijat OLED 2014. godine.

Kao javno listirana kompanija koja je prisutna na berzama, i čiji je biznis povezan s Eplom i Samsungom, BOE je izbegla onu vrstu kontrole koja muči Huawei. U novembru je, međutim, „Korejski ekonomski dnevnik“ (Korea Economic Daily) izveštavao o tome da je BOE među kineskim kompanijama koje su ilegalno kupile Samsungovu tehnologiju savijajućih ekrana, navodeći anonimne izvore iz tužilaštva i poslovnih krugova.

Ovaj je potez usledio nakon kontroverzne akvizicije korejske kompanije Hydis iz 2003. godine, specijalizovane za razvoj ekranske tehnologije, koja je pružila zdravu osnovu za početno poslovanje BOE-a. Sporazum o preuzimanju je svojevremeno podstakao optužbe sindikata da je „pokupio“ tehnologiju i inovacije pre nego što je tu „komšijsku“ kompaniju doveo do kolapsa. BOE je za propast Hidisa okrivio sindikate, odbijajući da zvanično prokomentariše slučaj tehnološke krađe.

Uprkos tome što je zaslužan za obnovu BOE, Vang je zadržao slab medijski profil, bez intenziviranja „medijskog cirkusa“. On je odbio da bude intervjuisan za potrebe ove priče.

“Respekt za nove tehnologije i upornost u kreiranju inovacija spadaju u osnovne vrednosti BOE-a,” izjavio je Vang na novembarskoj deoničarskoj konvenciji, u govoru koji je potvrdila kompanija.

Nakon izgradnje široke palete i velikog broja modela LCD ekrana, BOE je sada rešio da se specijalizuje za OLED jer je raskošniji u bojama koje emituje, a takođe troši manje energije i tanji je. Može biti zakrivljen, uvijen ili umotan – može biti postavljen u bilo koji oblik bez narušavanja životnosti i vernosti prikazane slike; zato je Apple i odlučio da ga iskoristi za svoje vrhunske iPhone uređaje u bliskoj budućnosti, dok ga Huavej koristi u svojim sklopivim telefonima po ceni od „samo“ $2,600.

U čemu je ovde štos?

OLED košta pet puta više od LCD-a, naduvava cene koje nudi kupcima i ometa isporuke. Ali, zaposleni u ovoj kineskoj kompaniji bili su ubeđeni da će fleksibilni telefoni u budućnosti dobiti na zamahu, da će „upecati“ kupce, povećati proizvodnju i smanjiti troškove.

Fabrika u Čengduu koja je 2017. pokrenula serijsku proizvodnju bila je prva glavna baza za OLED tehnologiju, i sada izbacuje oko 32.000 panela mesečno, što je skoro 70% projektovanog kapaciteta. Upravo se gradi još jedan sličan objekat u obližnjem Mjanjangu, u kojem će se proizvoditi isto toliko.

Međutim, s obzirom da su ti pogoni „utolili“ samo polovinu svog predviđenog „apetita“ za OLED, BOE planira ove svoje fabrike “preslika” na područje susednog Čongkinga i Fužoa, ciljajući na masovnu proizvodnju već od naredne 2020. godine. Ti projekti će koštati 14 milijardi dolara. Takođe se počinje sa testiranjem proizvodnje daleko većih panela (površine gotovo 10 kvadratnih metara) u Hefeiju: ovi paneli upotrebljavaće se za veće uređaje kao što su televizori. Taj projekat će po obimu i kvalitetu konačno moći da se takmiči protiv kompanija kao što je LG.

To je ona vrsta ekspanzije koja Kinu izdiže u red vodećih svetskih proizvođača ekrana najnovije generacije. Kineski dobavljači, predvođeni BOE-om i Tianma Microelectronics-om sa sedištem u Šenženu sačinjavaju oko četvrtine globalnog tržišta fleksibilnim OLED panelima, a na dobrom su putu da uhvate kopču sa svojim korejskim rivalima nešto posle 2020. godine, navodi TrendForce.

Ali, isto tako, otvara se mogućnost prevelike proizvodnje na tržište, što ujedno povećava i rizike koje na sebe preuzima BOE, kompanija koja je ostvarila prihod od 96 milijardi juana i čija je tržišna vrednost oko 20 milijardi dolara.

“Mala i srednja tržišta uređajima sa OLED tehnologijom, na čijem je čelu Samsung Display, već se suočavaju sa prekomernim kapacitetom”, napisao je Džeri Kang, glavni analitičar u IHS Markit-u. „Potražnja nije sasvim zadovoljavajuća usled još uvek visoke cene.“

BOE je prošle godine nadmašio LG Display, postavši najveći proizvođač LCD ekrana u svetu. Sada namerava da duplira proizvodnju OLED ekrana, u tržišnoj niši u kojoj je, barem za sada, i još zakratko, Samsung trenutno jedini dobavljač ekrana za ajfone.

“Ljudi mogu početi da otkrivaju da je BOE sada u mogućnosti da utiče na poslovni put i know-how čitave svetske industrije ekrana”, rekao je Boyce Fan, direktor istraživanja i razvoja u TrendForce-u. “I dok kineski snabdevači osporavaju dominaciju Južne Koreje u OLED-u, kineski brendovi mobilnih telefona biće više nego srećni da se odluče za ovakve kućne ekrane.”

Beijing Electron je u svom zenitu 50-tih i 60-tih bio najveći proizvođač elektronskih komponenti u Kini, izbacujući na tržište vakuumske cevi ponikle na sovjetskoj tehnologiji. A onda su nastupila teška vremena, nakon što je 1979. politika otvaranja Denga Sjaopinga inicirala priliv vrhunskih stranih tehnologija, prisiljavajući kompaniju da otpusti 10.000 zaposlenih iz svoje glavne fabrike koja se nalazila severoistočno od Pekinga. Žang se i dalje dobro seća kako je oko 90% diplomiranih studenata regrutovanih 1988. godine otišlo zbog malih plata. Inženjeri koji su ostali bili su plaćeni manje od čistača u obližnjem hotelu, a kako je mlado kvalifikovano osoblje odustalo od ovakvog posla, tako je u pogonu ostala isključivo starija, nekvalifikovana radna snaga.

Vang, tada rukovodilac sektora za računovodstvo mogao je sebi osigurati bolji posao na nekom  drugom mestu, ali je prst sudbine hteo da ovaj 61-godišnjak bude izabran za šefa, pa je odlučio da pokuša još jednom. Reformu je započeo 1992. godine, tražeći od uprave i radnika da prikupe kapital kako bi sprečili bankrot. Očajnički nastojeći da održi fabriku na površini, Žang je rekao da je oko 2.600 zaposlenih prikupilo nešto više od 6,5 miliona juana (milion dolara), dok su neki dali i svoje petogodišnje plate.

Ipak, to jedva da je bilo dovoljno da plati kamatu na izdate kredite, uz to, nije se mogla naći bilo kakva profitabilna osnovna delatnost kada je potražnja za elektronskim cevima bila strmoglavo padala. Žang, koji se poslovnom timu pridružio kao inženjer hemije je jednom prilikom rekao da su se „oprobali u više vrsta biznisa nego što ih se možemo i setiti”. Pokušalaži su i s vodicom za ispiranje usta i čak pokrenuli agenciju za zapošljavanje kako bi zaradili neki novac. Nijedna od ovih zamisli nije funkcionisala.

Fabrika je aprila 1993. preimenovana u Beijing Oriental, a Vang ju je usmerio ka televizorima u boji, izbacujući katodne cevi pre nego što je početkom 2000-tih otpočeo proizvodnju ravnih panela.

 „Mnogo je faktora koji su podstakli značajan rast BOE. Mislim da su vladina politika finansijske podrške izglednih projekata, kao i napori BOE-a da nadjača žestoku konkurenciju, dva ključna razloga (za uspeh ove kompanije)“, ocenjuje Bojs Fen iz Trendforsa.

BOE se u to vreme suočio sa još jednom odlukom koja je bila pitanje života ili smrti: na koju vrstu ekrana se kladiti? U koju vrstu displeja najviše uložiti i rizikovati?

 Nakon interne rasprave, došla se do zaključka da treba podržati istraživanje i razvoj fleksibilnog OLED-a, za koji su neki primetili da će biti faktor koji odskače od ostatka tržišta.

“Bio je to izuzetno težak zahtev, i svi su bili pod ogromnim pritiskom”, evocira se Žang. A takva odluka je za sobom zaista i povlačila rizik koji je pitanje života ili smrti ove fabrike: ako BOE ne bude uspela da komercijalizuje OLED ekrane u roku od tri godine, kompanija bi mogla da propadne pod teretom sopstvenih dugova, rekao je on.

BOE je započeo sa malom probnom linijom 2011. godine, uoči svog prvog prototipa koji se pojavio 2013. godine. Usledile su godine istraživanja i regrutacije vrhunskih talenata sa elitnih domaćih univerziteta koji su dugo i predano radili u njihovoj laboratoriji u Pekingu, izvodeći stotine eksperimenata u potrazi za pravim, velikim i najboljim dostignućima.

Stvari više nisu tako opasno rizične i ne zavise od jednog poteza. Sedište ove kompanije danas zauzima jedan pozamašan ugao u sklopu pekinškog industrijskog parka, sa prestižnim susedima – Mercedesom i Dženeral Elektrikom; na ovom mestu, prikazuju se stvari koje tek treba da dođu, recimo, potpuno transparentni ekrani ili 65-inčni ekran proizveden inkdžet štampom.

“Nekim našim konkurentima u inostranstvu ovo može izgledati kao čudo. Ali, za nas koji smo bili unutar ove priče, to je bio posao čiji je uspeh zahtevao više od decenije valjane i predane pripreme”, rekao je Žang.

 

Yuan Gao, Sam Kim, Peter Elstrom (Bloomberg News)