U jednoj obimnoj studiji rađenoj u Sjedinjenim Državama kaže se da će za sada još uvek nedovoljno jasne i neprepoznate klimatske promene znatno oslabiti ne samo američku već i globalnu privredu.
Predsednik Tramp tvrdi da se klimatske promene ne dešavaju, ali vlada Sjedinjenih Država kaže da se odvijaju, da je i to je vrlo loše.
Ukoliko izostanu direktni veliki napori kako bi se odmah započelo smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, klimatske promene će do kraja veka koštati američku ekonomiju stotine milijardi dolara godišnje i smanjiti veličinu svetske privrede za 10 procenata, rezultati su velike klimatske studije koja je ignorisana od strane administracije predsednika Trampa.
Ako je ovo prvi put da ste čuli za ovaj klimatski izveštaj, znajte da je po svemu sudeći on, izgleda, smišljeno objavljen u, na neki način, posebnom trenutku : pušten je bez medijske buke tokom popodneva na već globalno popularni šopoholičarski praznik, Crni petak (23.nov). Izveštaj procenjuje da će do 2100. godine klimatske promene koštati američku ekonomiju 141 milijarde dolara: u ovu cenu uračunati su smrtni slučajevi vezani za toplotu, 118 milijardi dolara od porasta nivoa mora i 32 milijarde dolara od infrastrukturne štete, što su samo među nekim od troškova. Ovaj američki naučni izveštaj dolazi samo mesec dana nakon bolno iskrenog izveštaja Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama, koji predviđa da će do 2040. godine u svetu doći do razbuktavanja ozbiljnih ekonomskih i humanitarnih kriza, i da će one, kako se navodi, biti “bez presedana” uprkos globalnim naporima za smanjenje emisije ugljenika.
Četvrta nacionalna procena klime (The Fourth National Climate Assessment), koju mandat Kongresa izdaje i ažurira svake četiri godine, zaključuje da se efekti klimatskih promena već igraju u ekstremnim vremenskim uslovima i teškim ciklusima suše i potopa i da će se ovi procesi ubrzati ukoliko ne dođe do naglog smanjenja emisije. Bela kuća potvrdila je alarmantni izveštaj u izjavi u kojoj se kaže da je “u velikoj meri zasnovan na najekstremnijem scenariju”.
Izveštaj navodi najgori scenario: ne preduzimati bilo kakve mere za smanjenje emisije ili ne prilagođavati infrastrukturu ekstremnim vremenskim uslovima, što je u osnovi Trampov stav i politika vezana za klimatske promene. Od preuzimanja mandata, predsednik Donald Tramp počeo je proces povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz sporazuma o klimatskim promenama u Parizu kojeg su potpisali gotov svi narodi i zemlje na planeti, i time, ujedno, poništava regulativu koju je donala Obamina administracia sa ciljem smanjenja uglenične emisije iz elektrana na ugalj i automobilskih izduvnih gasova. Predsednik Tramp nije imao direktne komentare u vezi izveštaja, osim što je tvitovao da je „prošle nedelje hladno“.
Izveštaj, koji je sačinilo više od 300 naučnika iz 13 američkih federalnih agencija, od ministarstva odbrane do Američke agencije za zaštitu okoline (EPA) predviđa “kaskadne udare” čija se snaga progresivno uvećava, dok već duže vreme prisustvujemo sve pogubnijim vremenskim uticajima koji sve ozbiljnije narušavaju infrastrukturu – i to ne samo u SAD već u čitavom svetu.
Evo izvoda iz ovog izveštaja koji si odnose na ekonomiju:
Učestaliji i duži prekidi napajanja strujom.
“Američki energetski sistem već je pogođen ekstremnim vremenskim prilikama, a predviđa se da će usled klimatskih promena elektro-sistem biti sve ugroženiji, uz sve češće i dugotrajnije nestašice električne energije koje utiču na kritično važnu energetsku infrastrukturu i stvarajući neravnoteže u zalihama i potražnji goriva”.
Sve viši nivo reka, mora i okeana preplaviće obale.
“Američko tržište nekretnina na obalama, vredno više biliona dolara i javna infrastruktura ugrožene su sve učestalijim, dubljim i obimnijim plimskim poplavama usled porasta nivoa mora, uz progresivno pogoršanje koje će oštetiti ekonomiju. Finansijska situacija mnogih pojedinaca i zajednica naći će se na udaru plahovite prirode, jer hronična poplava usled visoke plime dovodi do sve većih troškova, kao i sve manje vrednosti imovine.”
Gradovi će morati da budu redizajnirani.
“Štete od ekstremnih vremenskih prilika ilustracija su aktuelne ranjivosti urbane infrastrukture. Zamišljena da ima dug vek trajanja, urbana infrastruktura mora biti u stanju da izdrži buduću klimu koja se razlikuje od prošlosti. Urbani koncepti za budućnost upravljeni su na ulaganja u pouzdanu infrastrukturu koja može izdržati tekuće i buduće klimatske rizike.
Prevoz će biti daleko nepouzdaniji.
“Više od 60.000 milja američkih puteva i mostova na obalama su izloženim potencijalnim poplavama, danas već očigledno na udaru ekstremnih oluja i uragana koje koštaju milijarde u popravkama… Luke, koje prihvataju 99 procenata američke trgovine iz inostranstva, posebno su osetljivi na klimatske uticaje ekstremnih meteoroloških događaja povezanih sa porastom nivoa mora i tropskim olujnim aktivnostima.”
Mnogi aerodromi u obalnim područjima takođe su ranjivi, navodi se u izveštaju.
Takođe, poljoprivreda će postati daleko rizičnija.
Očekuje se da rastuće temperature, ekstremna toplota, suše, šumski požari i preobilne padavine sve više narušavati američku poljoprivrednu produktivnost. Očekuje se da će sve problematičnije održavanje zdravlja stoke, smanjenje prinosa useva ali i pogoršanje njihovog kvaliteta biti posledice ekstremnih meteoroloških uslova, ne samo u SAD već širom sveta.”
I sve se ovo dešava istovremeno.
“Uticaji klimatskih promena i ekstremnog vremena na prirodne ali i ljudskom rukom izrađene izgrađene sisteme često se razmatraju iz perspektive pojedinih sektora: kako promena klime utiče na vodne resurse, električnu mrežu ili sistem proizvodnje i distribucije hrane? Međutim, nijedan od ovih sektora ne postoji izolovano sam za sebe… postizanje pravilnog izbora u okviru jednog sektora može imati kaskadne efekte na druge sektore proizvodnje i ekonomije.”
Izveštaj kaže da je kasno, ali ne i prekasno, da se izbegne najgori ishod i da se treba hitro pripremati za promene koje su već u toku. Izveštaj apeluje da sve zemlje sveta i njihove urbane strukture u svoj dalji razvoj inkorporiraju prognoze rasta mora i ostalih veoma ozbiljnih vremenskih uslova, planirajući, zonirajući i investirajući u infrastrukturu, što vrlo malo njih čini. U svom ekstremnom vidu, kada je u pitanju pravna regulativa, državni zakon Severne Karoline izričito zabranjuje uzimanje u obzir klimatskih promena ili povećanja nivoa mora prilikom planiranja korišćenja obalskog zemljišta. Shodno ovakvoj situaciji – neusklađenosti američkih zakona i realnog stanja na terenu – sada se čuju glasovi koji pozivaju na izmenu poreske i regulatorne politike kako bi se ubrzala tranzicija na obnovljivu energiju, što je direktno suprotno pravilima Trampove administracije.