Kineska novinska agencija Xinhua bavila se temom o kojoj pišu i najveće svetske agencije: da li je crnogorska magistrala “trojanski konj” Kine na njenom putu “osvajanja Evrope”, kao i da li je kredit koji je crnogorska vlada uzela od ove zemlje dužnička zamka ili put ka uspehu?

Fotografija snimljena 22. septembra 2018. godine pokazuje gradilište mosta „Moračica“ na trasi prvog crnogorskog autoputa, oko 14 km severno od glavnog grada Podgorice. (Sinhua / Vang Hujđuan)

Kada je u vestima čuo da će prvi crnogorski auto-put biti izgrađen nadomak njegove kuće, Vukašin Petrović, seljak iz sela Jelin Dub oko 14 km severno od glavnog grada Podgorice bio je toliko uzbuđen da se šalio kako bi skočio sa mosta planiranog da bude tu sagrađen.

San sigurnog i brzog putovanja bio je predalek da bi se realizovao u ovom malom i nedovoljno razvijenom uglu Balkana, sve dok na horizontu nisu iskrsli impresivni stubovi, visoki čak i do 160 metara.

Autoput je deo projekta koji preseca ovu valovitu planinsku zemlju.

Petrovića (69) počesto možete susresti kako sedi na velikoj, drvenoj stolici ispred svoje kuće, samo kako bi promatrao napredak u izgradnji, prizivajući trenutak kada će baš on biti jedan od prvih koji će se voziti ovim autoputem… jednom kada on bude dovršen.

A nije Petrović jedini koji je od samog početka gajio sumnju u izglede za realizaciju autoputa. Kada ga je crnogorska vlada pokrenula, ovaj je projekat je na domaćem ali i međunarodnom nivou odmah doživeo kritike kao “prazna priča“  i politički marketing, rekao je Vatroslav Belan, savetnik u crnogorskoj vladi.

“Sada smo pod različitim vrstama pritisaka naših građana da se autoput što je pre moguće izgradi”, dodao je Belan.

Put u izgradnji dugačak 41 kilometar, koji je podržan kineskim kreditima i inženjerskom ekspertizom, gradi se u okviru kineske „Inicijative za pojas i put“ (IPP) i predstavlja prvu fazu autoputa ukupne dužine od 180 kilometara koji će povezati jadransku luku Bar sa Srbijom, koja je kopnena zemlja. To je najveći infrastrukturni poduhvat ikada započet u Crnoj Gori, zemlji poznatoj po teškom terenu – zemlji koja, i pored svoje nepristupačnosti,  privlači sve veći broj inostranih turista.

Da li je autoput fiskalno (ne)održiv?

Uprkos svom potencijalnom značaju i popularnosti u velikom delu domaće javnosti, autoput je privukao pažnju brojnih zapadnih medija koji su njegovu izgradnju nazvali “dužničkom zamkom”, tvrdeći da će ovaj projekat, podržan od strane Kine, ovu balkansku zemlju oterati u bankrot.

U izveštaju Reutersa rečeno je da je kineski zajam za autoput “uveo Crnu Goru u galopirajuću zaduženost”.

U medijski široko citiranom dokumentu vašingtonskog Centra za globalni razvoj, navodi se da je “problem duga Crne Gore ogroman”, a u prilog ovoj tezi navodeći studiju Svetske banke objavljenu februara 2017. U njoj se procenjuje da će, ukoliko izostane fiskalno prilagođavanje, učešće javnog duga ove zemlje u BDP-u (bruto domaćem proizvodu) ove godine porasti na 83 odsto.”

Pa ipak, istraživanjima i razgovorima na tu temu, koje je sačinila kineska agencija Sinhua, došlo se do sasvim drukčijih nalaza i mogućih ishoda.

Uslovi kineskih zajmova – dvoprocentna kamatna stopa, 20-godišnji program otplate i šestogodišnji grejs period se, po međunarodnim standardima, smatraju izuzetno povoljnim.

U stvarnosti, dug vlade Crne Gore je sredinom ove godine iznosio 70,1 odsto BDP-a, prema zvaničnom izveštaju crnogorskog Ministarstva finansija.

Međutim, čak i 83-procentni iznos duga je sličan dugovanjima koje imaju EU članice, pa, stoga, i nije alarmantan u poređenju sa evropskim prosecima.

Eurostat, statistički biro Evropske unije (EU) izjavio je da je crnogorski državni dug u prvom kvartalu 2018. godine iznosio 86,8 odsto nacionalnog BDP-a u 19-članskoj evrozoni, uz 81,5 odsto koliko je u „kompletnoj“ 28-članoj EU grupi.

U izveštajima nedovoljno informisanih zapadnih medija koji pišu o prvoj CG magistrali najviše kategorije, stoji da su aktivnosti crnogorske vlade za uvođenjem efikasne fiskalne konsolidacije prepoznate i priznate od strane Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

“(Crnogorska) Vlada je 2017. pokrenula ambiciozni program fiskalne konsolidacije”, napominje se u izveštaju Svetske banke iz aprila 2018. godine, dodajući da je “nakon inicijalnih napora za efikasnijom fiskalnom konsolidacijom izgledi za kreditni rejting B+ poboljšani na status stabilnog, što je omogućilo lakši pristup ove zemlje tržištima kapitala – uz redovno refinansiranje obaveza.”

Prema podacima Svetske banke, fiskalni deficit će se 2018. smanjiti na 3,2 odsto, čime će se polako do 2020. postići višak, a državna kasa dospeti u „plus“.

MMF je u izveštaju iz maja 2018. rekao da je “većina fiskalnih mera već sprovedeno, dok se 2017. godine osnovna fiskalna pozicija poboljšala. Ukoliko se potpuno sprovede, ova će strategija znatno ojačati crnogorsku fiskalnu poziciju, stvarajući primarni fiskalni višak 4,5% BDP-a do 2020. godine, dozvoljavajući da državni dug pada na 53 procenta BDP-a do 2020. godine.”

Povrh toga, vodeći crnogorski ekonomista i rektor privatnog Univerziteta u Donjoj Gorici, Veselin Vukotić, rekao je da “vezivanje zdravlja ekonomije samo za jedan kvantitativni indikator, a to je javni dug BDP-a, predstavlja apsolutno birokratski pristup”.

Važno je, obratiti i pažnju na “način na koji se ulažu ova pozajmljena sredstva”, rekao je on, i onda će, „u tom slučaju, novac uložen u izgradnju dugoročne infrastrukture biti novac koji je svrsishodno i dobro potrošen.“

Ekonomska blagodat

Izgradnja autoputa i kineska „kreditna injekcija“ već deluju stimulišuče na ovu malu zemlju, kažu iz MMF-a, “jer je nakon rasta od 2,9% u 2016. godini, privredni rast u 2017. bio 4,4 posto, podstaknut izgradnjom autoputa kao i uspešnom turističkom sezonom”.

“Snažan ekonomski rast trebalo bi da se nastavi i u 2018. godini, bez obzira na fiskalno prilagođavanje… s tim da novac koji će se potrošiti na autoput ostane približno na nivou iz 2017. godine, dok bi upravo privatne investicije – a ne javne investicije – kao i potrošnja – trebalo da podstiču dalji rast”, kaže se u izveštaju MMF-a.

“S obzirom da će se rast investicija usporiti kako se izgradnja autoputa bude privodila kraju, njen doprinos rastu će i dalje biti jak u 2018. godini”, rekla je Svetska banka u svojim ekonomskim predviđanjima za Crnu Goru.

Za Bemax, vodeću crnogorsku građevinsku kompaniju, učestvovanje u izgradnji znači da će ostvariti promet u visini od oko 200 miliona evra (232,2 miliona američkih dolara). U ovom trenutku, graditi taj autoput znači zaposliti oko 700 ljudi, od kojih su njih oko 600 lokalni radnici sa „domaćeg terena“, izjavio je za kinesku agenciju Sinhua izvršni direktor ove firme, Veselin Kovačević.

Branislav Becerović, 39-godišnji radnik na gvozdenoj armaturi za 160 metara visike stubova koji će nositi ovaj autoput, rekao je da mu je ovaj ugovoreni posao podario daleko bolji prihod – bolji nego ikada pre.

Crnogorci, koji nisu direktno uključeni u ovaj projekat, takođe žele da ovaj projekat bude uspešno okončan.

Vidić Bogić, seljak iz okoline Vilaca, severno od Podgorice rekao je da su kineski radnici već pozitivno uticali na lokalnu zajednicu: redovno snabdevanje vodom i strujom, koji dotad nisu bili dostupni, uvedeni su i u njihovo susedstvo upravo kao podrška aktuelnim građevinskim radovima.

“Ne smemo smetnuti s uma da se gradnjom obližnjeg autoputa ujedno obavlja i razmena na obostranu korist; nadamo se da će izgradnja biti uspešno privedena kraju, čime će se poboljšati i životi ovdašnjeg stanovništva, koji će konačno prestati da napuštaju ovo područje”, rekao je Bogić agenciji Sinhua.

Milena Tešić, monahinja pri crkvi Svetog Nikole rekla je da ona i njena crkva gledaju na ovaj projekat s entuzijazmom. Do nje, takođe, kontinuirano dopiru informacije o tome kakve će sve koristi Crnogorci imati od ovog autoputa, uz mogućnost bržeg putovanja, transporta i smanjenja troškova prevoza.

Na pitanje o bojazni da će mlađe generacije biti preopterećene zajmom za autoput, ova 59-godišnjakinja je rekla da “ukoliko mladi ljudi počnu da rade više i imaju bolje radne navike, onda neće biti problema”.

Šira slika

Crnogorska vlada veruje da će se izgradnjom autoputa premostiti postojeće „praznine“ i infrastrukturni nedostaci između severnih i južnih delova, kao i između ove zemlje i Evrope.

Imajući u vidu da se njen krševiti planinski sever nadvija nad lepom i doteranom obalom Jadrana, nedostatak odgovarajućih puteva usporava razvoj turizma koji je verovatno najveći ekonomski potencijal ove zemlje, ali i poljoprivredu i druge industrijske grane.

“Regionalne razlike u ekonomskom razvoju su prilično značajne”, navedeno je 2013. u Izveštaju UN programa za nacionalni razvoj, sa “severom Crne Gore koji se nalazi u najnepovoljnijem položaju”.

“Primorska oblast je, recimo, imala najmanju stopu nezaposlenosti (11,4%), dok je u na području severnog regiona ona dostigla gotovo 33% među radno aktivnim stanovništvom, koje je u velikoj meri bilo nezaposleno”, navodi se u ovom izveštaju, dodajući i to da je neadekvatna infrastruktura jedna od prepreka koje Crna Gora mora otkloniti na svom putu integracije u EU.

Uprkos tome, autoput kojim se poboljšava povezanost Crne Gore sa EU – koji se potom na severu priključuje putevima Srbije, sve do centralne Evrope, a na jugu do Jadranskog mora i Mediterana – usledile su i brojne optužbe sa Zapada, naime, da Kina, ovakvim i sličnim infrastrukturnim projektima, sprovodi neku svoju „tajnu agendu“ u Evropi.

Iskazi poput “zadnjih vrata” ili “trojanskog konja” na Balkanu (kojeg Kina navodno instalira) ne skidaju se s naslovnih strana Evropskog izdanja vebsajta Politico, dok u Rojtersovim izveštajima i pričama stoji da bi Crna Gora mogla da Pekingu bude “ulazna luka ka Evropi sa Jadrana”.

“Ovakva strahovanja Evrope, naime, da će Kina “preuzeti” Crnu Goru i/ili istočnu Evropu, zasnivaju se na potpunom nepoznavanju istorije”, izjavio je rektor Veselin Vukotić.

Liju Zuokuj, direktor Odeljenja za centralne i istočne evropske studije pri Institutu za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka rekao je da je strah neopravdan i preteran, s obzirom da je Crna Gora već deo NATO-a, a da bi Evropskoj uniji mogla da se pridruži već 2025. godine… uz činjenicu da je Kina 7000 kilometara daleko od EU i Crne Gore.

“Zahvaljujući kineskom učešću u projektu, Crna Gora sada doslovce postaje bliža Evropi”, rekao je on.

Posmatrano iz druge perspektive, smatra Liju, izgradnju autoputa treba pozdraviti jer ovaj region ima očigledne koristi od kineskog finansiranja i stručne podrške, čime će se, ujedno, uštedeti i finansijski resursi koje Evropska unija izdvaja za Balkan, tog tradicionalno „siromašnog rođaka“ Zapadne Evrope.

Za Crnu Goru, izgradnja autoputa uliva nade da će ova zemlja “još zadugo u budućnosti koračati putem nepromenjene političke agende”, rekao je Vatroslav Belan koji je ekonomski savetnik u crnogorskoj vladi, dodajući da ta dugoročna politička agenda jeste, zapravo, “put ka Evropi i zajednici najrazvijenijih zemalja”.

Lu Hui, Xinhua (2018-04-10-04-2018)