Kompletan vodič za slušanje muzike na poslu

Ukoliko ovaj članak čitate na poslu, dobre su šanse da su vam slušalice već u ušima. Ova lista nije preporuka izvođača, već pre uvod u način na koji se muzika može slušati na radnom mestu a da vam ne odvlači pažnju i slabi produktivnost. Evo kako slušati „svoj zvuk“, radovati mu se, i, ujedno – raditi a „da posao ne trpi“. Priču i preporuke dali novinari magazina Atlantic (blog Quartz)

Nikada nije bilo lakše „ukačiti“ se na sopstveni muzički sadržaj – ili pak neophodnije – da na nju ukačite saradnike koji su pokraj vas u otvorenim kancelarijama – drugare iz popularnih „kockica“(cubicles) i druge kolege „sa lica mesta“. Ali, nije sva muzika po svojoj prirodi jednako dobra za posao, pogotovo kada je posao potrebno uraditi na vreme. Kako bi trebalo da izaberete najbolju „zvučnu zavesu“ i podlogu za određeni zadatak? Koje pesme će vam pomoći da i dalje ostanete puni energije, fokusirani i kreativni – ili, čak, samo da vam pripomogne da prođete kroz još jedan veoma dugačak dan kojem nikad kraja?

Počnimo od osnovnog.

Slušanje muzike utiče na vaš mozak

Stavljanje slušalica na glavu pruža direktan „protok“ od Ajtjunsa (iTunes) ili Spotifaja (Spotify) do vašeg slušnog (auditornog) korteksa. Dok se u slušalicama „vrti“ vaša muzika, ona kroz uho može aktivirati različite centre u mozgu, u zavisnosti od toga da li je muzika poznata ili nova, srećna ili tužna, u velikom ili malom ključu, molu ili duru, ili – što je možda još i najvažnije za radne svrhe – da li ima tekst ili ne.

Neki zadaci su lakši uz slušanje muzike…

Istraživanja pokazuju da muzika za rad ima najbolje dejstvo na zadacima koji zahtevaju ponavljanje i – mada zahteva izvestan fokus – ne zahteva previše kognitivnih funkcija višeg nivoa. Jedna za psihologiju rada istorijski važna studija iz 1972. godine iz oblasti Primenjene ergonomije otkrila je da su fabrički radnici imali bolji učinak dok su u pozadini svirale razigrane (ali ne prebrze), vedre melodije.

…a neki su teži.

Nemojte se zavaravati: Slušanje muzike znači da imate mozak koji je „multitasking“ tj da možete raditi više od jedne operacije istovremeno. Svi kognitivni resursi koje vaš mozak troši – na razumevanje pročitanog, obrade emocija koje dotična pesma pokreće, ili se na prisećanje „kada ste je ono beše čuli po prvi put…” sve to vam neće biti od pomoći dok radite.

Studije su pokazale da razumevanje teksta, baš kao i memorisanje, nalaze na udaru, recimo, baš muzike. Samo pokušajte da unesete brojeve u tabelu dok slušate ovo:

Pronađite pravi balans

Loša strana slušanja muzike na poslu je to što zahteva vašu pažnju. Dobra strana je to što ona može učiniti da osećate daleko više energije kao i da vam poboljša raspoloženje. Vaša omiljena (ali ne svaka!) muzika će, takođe, biti od velike koristi u prigušivanju i neutralizaciji pozadinskih zvukova koji vam ne prijaju. Trik je u tome da pažljivo odaberete svoju muziku, kao i da svoje omiljene melodije podesite prema aktuelnom zadatku koji trenutno obavljate.

Za kognitivnu podršku, izaberite muziku koja nema teksta…

Ovo čini da se, intuitivno i kroz melodiju, lako shvati smisao svih nas koji na poslu slušamo muziku, posebno ukoliko je naš zadatak povezan sa procesiranjem velike količine reči. Jezički centri našeg mozga ne mogu funkcionisati u „dešifrovanju“ reči koje čujemo u pesmi, što otežava koncentraciju na, recimo, pisanje poslovnog e-maila.

Ili, ukoliko naprosto ne možete pronaći muziku bez teksta, možete odabrati nešto na jeziku koji ne razumete – poput izmišljenog „houplandskog“ – islandskog jezika koji koristi bend Sigur Rós:

…a to je muzika koja ima postojan ritam i raspoloženje

Vaš mozak je mašina za predviđanje koja svakog trenutka pravi beskrajne serije pretpostavki o tome šta je to što će se desiti sledeće. Kada je reč o muzici na poslu, ne želite da vaš mozak traći kognitivne resurse neprekidno predviđajući šta je to što će čuti.

Istraživanja su pokazala da slušanje ujednačenih, melodijski i vokalno relativno nepromenljivih pesama koje nemaju puno emocionalnih „vrhova i dolina“ ili promena muzičkog ključa/raspoloženja poboljšavaju neke jednostavne kognitivne veštine. Druga istraživanja pokazala su da “muzički jednostavne melodije” sa malim opterećenjem u informacijama i bez mnogo složenosti imaju najjači pozitivan efekat po zaposlene.

Poslušajmo, na primer, stalno, fazno ponavljanje “Muzike za aerodrome 1/1” Brajana Inoa (Brian Eno):

Neke studije sugerišu da muzika glavnog ključa (danas uglavnom Ge-ključ, pesma koja zvuči vedrije a sa manje tužnih melodija) čini da vreme prolazi – sporije. Da li je to dobra stvar ili ne – zavisi od toga koliko morate da uradite pre nego što odete kući.

Ne puštajte muziku stalno – pravite pauze

Široko citirana studija iz 1972. godine otkrila je da su koristi muzike na poslu nestajale onda kada se dotična stalno „vrtela“. Jer, ponekad su vašem mozgu potrebni svi kognitivni resursi koji su mu na raspolaganju. Jedan od članaka na tu temu iz 1989. godine je izveo eksplicitno zapažanje da se “složeni menadžerski zadaci verovatno najbolje izvode u tišini.”

Muzika tipa „povedi me“ (pick-me-up music)

Na radnom mestu postoji jedna kategorija slušanja i preslušavanja muzike koja ima potpuno drukčiji skup pravila: to je sam žanr/ vrsta onoga što se sluša tokom obavljanja radnih zadataka, kada u svoj posao maksimalno uključujete i moć muzike da biste se  pokrenuli upravo emocionalno. Pokušajte da vrtite neku rok-himnu ili muziku iz omiljenih akcionih filmova kako biste podigli i održali dobro raspoloženje, ili zavrtite omiljenu pesmu kao nagradu za dobro obavljen posao. Ova strategija će vam pružiti brojne kognitivne prednosti koju muzika nosi sa sobom, i to bez ikakvih nedostataka vezanih za odvraćanje pažnje od radnih zadataka ili dekoncentraciju.

Evo jedne koja se može vrteti uoči nekog velikog sastanka:

Pritisnite „shuffle“ na vašem plejeru…

…a potom će mašina nasumice „promešati“ to jest sama „promućkati“ vašu plej-listu; ovakav metod garantuje slapove dopamina u vašem organizmu, kao i navalu dobrog raspoloženja.

Kao što je već pomenuto, vaš mozak uspeva da predvidi budućnost, tako da vas ubacivanje izvesne „slučajnosti“ u vaš „muzički miks“ može nagraditi uzbranom navalom prijatnosti nastale dopaminom koji je „poplavio“ vaše neurotransmitere. Kako biste što bolje iskoristili ovu „neurološku apoteku“ sopstvenog mozga, koristite uslugu striming muzike kao što su Spotify, Pandora ili Rdio za automatsko servisiranje pesama koje vam se dopadaju, ili bi mogle da vam budu prijatne (predictable songs).

Najbolji žanrovi za slušanje na radnom mestu

Ako ste spremni da eksperimentišete sa muzičkim stilovima koji najbolje odgovaraju vašem radnim stilom, evo nekoliko sugestija (linkovi za pesme preko servisa Spotify):

Džez: Dostupan je velikom rasponu tempa i raspoloženja, uglavnom bez tekstova. Pokušajte Majlsa Dejvisa (Miles Davis), Alis Koltrejn (Alice Coltrane) ili Telonijusa Monka (Thelonious Monk).

Klasična muzika: ovde su varijeteti i raznovrsnost još veći. Mnogi zaposleni zaklinju se u Bahovu muziku zbog njegovih elegantnih, matematički izvedenik kompzicija i toka, kao i varijacija koje ne idu u ekstremne promene tempa i melodije.

Minimalistički kompozitori: po svom konceptu repetitivni to jest ponavljajući muzički sadržaju mogu, u najboljem slučaju, izazvati samo „pozitivan radni trans“ koji tražite. Pokušajte da zavrtite Stiva Rajha (Steve Reich) ili Filipa Glasa (Philip Glass).

Chill-out: opuštajuća pozadina bez previše varijacija i ekstrema: već samo ime sve objašnjava. Pokušajte da slušate Bonobo ili Cinematic Orchestra.

Ambijentalna muzika: Jedva da ćete je biti svesni, dakle maksimalno „prijateljski“ nastrojena prema vašem mozgu tokom obavljanja radnih zadataka… pokušajte uz muziku koju stvara Brian Eno ili, recimo Aphex Twin.

Filmska muzika: Koristite je da biste ubrzali rad srca i „poleteli“, kao što je, recimo, naslovna tema iz filma Top Gun (ili, naravno, neka vama omiljena tema koja vas odmah „podiže“); ili, recimo, iznađite posebno raspoloženje uz muziku tandema Daft Punk za film Tron, ili Trenta Reznora koji je komponovao muziku za film „Društvena mreža“ (The Social Network).

Muzika iz video-igrica: Kao što je neko već upozorio na Reddit-u, zvukovi igrica osmišljeni su tako da vam što duže drže pažnju, ali bez previše odvraćanja. Londonski simfonijski orkestar je nedavno snimio dvadesetak melodija koje su kaveri poznatih video-igrica; a tu je i ova „rezervna opcija“: raskošnadivna muzika iz video-igre Minecraft:

Probajte listu po ukusima i ušima novinara Quartz-a, bloga američkog magazina Atlantik:

Evo liste pesama, ponovo preko Spotifaja, koje je osoblje redakcije američkog magazina Atlantik (blog Quartz) odabralo kao neke od svojih favorita za slušanje tokom posla (verzija liste pesama u programu Rdio može se naći ovde.

 

Adam Pasik, magazin Atlantic (blog Quartz)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.