Oni kojima je engleski maternji jezik se globalno najlošije sporazumevaju

Anglofoni su najčešće predmet nerazumevanja prilikom svojih susreta sa svima onima koji ne pripadaju engleskom govornom području. Štaviše, i sami anglofoni se slabije razumeju među sobom nego kada komuniciraju sa ljudima kojima engleski nije maternji jezik, prenosi BBC.

Iako se radilo o samo jednoj reči u jednom imejlu, ona je postala uzrok ogromnih finansijskih gubitaka za jednu multinacionalnu kompaniju.

Poruku napisanu na engleskom jeziku je svom kolegi poslala jedna osoba čiji je maternji jezik bio engleski – s tim da engleski nije bio i maternji jezik kolege koji je tu poruku primio. Ne prepoznajući značenje reči u kontekstu poruke, primalac je u svom rečniku pronašao dva kontradiktorna značenja. A onda je, nažalost, pribegao – pogrešnom.

Mesec dana kasnije, viši menadžment ove firme istraživao je zašto je projekat pretrpeo neuspeh, koštajući ih stotine hiljada dolara. “Sve je u istrazi navodilo baš na tu, dvoznačnu i dvosmislenu reč”, kaže Čija Suan Čong, britanski ekspert za komunikacione veštine i trener veština interkulturalnih odnosa, koja nije otkrila o kojoj se to „nezgodnoj reči“ radi, a tek nagoveštavajući da je za ovu vrstu industrije ta reč vrlo specifična i eventualno prepoznatljiva. “Stvari su se otele kontroli jer obe strane imaju suprotna mišljenja”.

Iznenada, Amerikanac ili Britanac ulazi u prostoriju – i niko ih ne može razumeti – uobičajena pojava, kaže Čija Suan Čong.

Kada se takvi nesporazumi dogode, obično se okrivljavaju oni koji govore svojim maternjim jezikom. Prema njenim rečima, ironično je to što su oni još gori i neefikasniji u prenošenju svoje „maternje“ poruke nego oni kojima je engleski drugi ili treći jezik.

“Mnogi izvorni govornici engleskog sretni su što je engleski postao jezik globalnog sporazumevanja. Osećaju da ne moraju da gube vreme na učenje drugog jezika”, kaže Čong. “Pa ipak… često se dogodi da je sastanak prepun prisutnih koji potiču iz različitih zemalja i koji tom prilikom komuniciraju na engleskom pa se svi međusobno razumeju, a onda, odjednom, u prostoriju uđu Amerikanac ili Britanac – i niko nije u stanju da ih razume.”

Oni koji se služe engleskim kao drugim ili trećim jezikom, kako se ispostavlja, govore usmerenije i pažljivije.  Za razliku od njih, anglofoni često govore prebrzo da bi ih drugi pratili, koristeći šale, sleng i reference specifične za svoju kulturu, kaže Čong. U pisanju svojih imejlova oni koriste skraćenice kao što je npr “OOO”, umesto da jednostavno kažu da će biti van kancelarije (out of the office).

“Izvorni engleski govornici… jesu jedini koji možda ne osećaju bilo kakvu potrebu pristupanja ili prilagođavanja drugima”, dodaje ona.

Oslanjanje Anglofona na svoje slušaoce

Uzimajući u obzir koliko su u svetu brojniji oni čiji prvi jezik nije engleski, anglofoni bi možda trebalo da prihvate realnost.

Anglofoni ugavnom 90% vremena dominiraju tokom sastanaka, kaže Majkl Blatner (Michael Blattner)

“Anglofoni su u nepovoljnom položaju kada ste u situaciji lingua franca”, gde se engleski koristi kao zajednički imenitelj, kaže Dženifer Dženkins, profesorka globalnog engleskog (dominantnih varijeteta istog) na Univerzitetu u Sautemptonu u Britaniji. “Sami anglofoni su ti koji imaju poteškoća u razumevanju među sobom.”

(Lingua franca – izraz koji se koristi za bilo koji jezik čija upotreba u velikoj meri prelazi granice zemlje u kojoj se govori. Termin franka je preuzet iz arapskog jezika koji su tako nazivali sve evropske jezike, tj. jezike krstaša. Arapi su u doba Krstaških ratova sve ljude zapadne Evrope nazivali Francima. Da li će neki jezik postati lingva franka ili ne, zavisi prevashodno od političke, ekonomske ili druge vrste moći zemlje gde se taj jezik govori. Engleski jezik je lingva franka s kraja 20. i početka 21. veka).

Ne-anglofoni govornici generalno koriste rečnik koji je ograničeniji, uz jednostavnije izraze, bez one rascvetanosti jezika ili slenga. Zbog toga, oni shvataju jedni druge po nominalnoj vrednosti. Dženkins je, na primer, otkrio da se međunarodni studenti na jednom britanskom univerzitetu dobro razumeju na engleskom i u svakoj grupi brzo prilagođavaju ulozi pomagača onima koji engleski najslabije govore.

“Šta je, dođavola, ETA?”

Maternji jezik Majkla Blatnera koji živi Cirihu je švajcarsko-nemački jezik, ali profesionalno uglavnom radi na engleskom jeziku. “Često čujem od ne-anglofonih kolega da moj engleski bolje razumeju kada slušaju mene nego kada ga govore anglofoni, kaže Blatner, koji je šef treninga ciriške osiguravajuće grupe.

Skraćenice kao ogroman problem

“Prvi put kada sam radio u okruženju internacionalaca, neko je rekao nešto tipa “Eta 16:53″, kada sam pomislio:” Šta je, dođavola, ETA?”, Kaže Blatner. “Da bi zabuna bila još veća, neke od skraćenica u britanskom engleskom jeziku se veoma razlikuju od onih koje potiču iz američkog engleskog.”

A tu je i stil koji potiče iz određene kulture, kaže Blatner. Kada Britanac reaguje na neki predlog, rečima “Ovo je zanimljivo”, njegov zemljak bi ovaj iskaz mogao prepoznati kao potcenjivanje, kojim se samo na drukčiji, uglađeniji način iskazuje stav “To je glupost”. Neke druge nacionalnosti bi, recimo, reč “zanimljivo” shvatili kao očiglednu vrednost, kaže on.

Neobične reči, brzina govora i „mumlanje“ ne pomažu, dodao je on – pogotovo ako su telefonska ili video-veza lošeg kvaliteta. “Počinjete da se razdvajate od trenutnog posla i prelazite da radite nešto drugo, jer nema šanse da razumete”, kaže on.

Na sastancima, dodao je on, “tipično, domaći engleski zvaničnici, anglofoni, dominiraju oko 90% vremena. Ali, i drugi ljudi su na isto mesto i istom prilikom pozvani iz istog razloga kao i anglofoni.”

Oni kojima je engleski maternji i ne govore druge jezike često nemaju svest o tome kako da govore engleski na međunarodnom nivou, kaže Dejl Koulter (Dale Coulter)

Koulter, koji je rukovodilac kurseva engleskog u badenskoj školi TLC International House u Švajcarskoj slaže se sa Blatnerovim stavom da “Oni kojima je engleski maternji jezik – često u međunarodnoj komunikaciji nisu svesni prisustva sagovornika kojima su maternji neki drugi jezici – često nema dovoljno svesti o tome kako govoriti engleski na međunarodnom nivou i sa ostalima, koji su gotovo uvek u većini.”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.