Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se poziva na međunarodnu zabranu takozvanih robo-ubica.
Cilj ove inicijative je da predupredi razvoj i upotrebu autonomnih sistema oružja kojima je moguće ubijati tj „neutralisati živu silu“ bez ljudske intervencije.
Prošlog meseca razgovori u UN nisu uspeli da postignu konsenzus po tom pitanju, a neke zemlje kažu da bi trebalo istražiti prednosti autonomnog oružja.
Uz to, neki poslanici u Evropskom parlamentu mogli bi da uspostave granice na naučni napredak u oblasti veštačke inteligencije.
Ima onih koji kažu da bi ovo (uvođenje robota u rat) moglo postati vrhunsko bezbednosno pitanje ukoliko bi neke zemlje dozvolile takvo oružje, dok ga druge pak ne bi odobrile.
“Znam da bi ovo moglo izgledati kao debata o nekoj dalekoj budućnosti ili u sferi naučne fantastike, ali nije to”, rekla je Federika Mogherini, šefica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku tokom debate u Evropskom parlamentu.
‘Trka u naoružanju’
“Sistemi autonomnog naoružanja moraju biti zabranjeni u međunarodnim okvirima”, rekla je Bodil Valero, portparolka za bezbednodnu politiku stranke Zelenih i grupe EFA u Evropskom parlamentu.
“Snaga odlučivanja o životu i smrti nikada ne bi trebalo da izmakne iz ljudskih ruku i bude predata mašinama.”
Rezolucija izlazi uoči pregovora zakazanih u Ujedinjenim nacijama u novembru, gde se nadaju da će se postići sporazum o međunarodnoj zabrani.
U avgustu su se eksperti iz različitih zemalja sastali u sedištu UN-a u Ženevi kako bi razgovarali o načinima kojima bi definisali računarsko oružje, kao i o načinima postizanja kontrole nad istim.
“Od veštački inteligentnih bespilotnih letelica do „pametnih“ automatizovanih pištolja koji mogu odabrati svoje ciljeve – tehnološki napredak u naoružanju daleko prevazilazi međunarodni zakon”, rekla je Raša Abdul Rahim, istraživač veštačke inteligencije u Amnesti Internešenelu.
Još nije kasno za promenu kursa. Zabrana potpuno autonomnih sistema naoružanja mogla bi sprečiti neke istinski anti-utopističke scenarije, poput nove visokotehnološke trke o naoružanju koja se vodi između svetskih velesila, i kojom bi se prouzrokovala široka globalna rasprostranjenost autonomnog oružja”, dodao je on.
Međutim, neke zemlje – uključujući Izrael, Rusiju, Južnu Koreju i Sjedinjene Države – usprotivile su se novim merama na sastanku u avgustu, rekavši da žele da istraže potencijalne “prednosti” sistema autonomnog oružja.