Kineska trgovinska deklaracija: osvrt stručnjaka

Američki pristup u trgovini s Kinom odražava pokušaj Sjedinjenih Država da globalne ekonomske poluge drže pod svojom kontrolom, kako je jedan ekspert prekjuče (ponedeljak 25. septembar) reagovao na pekinšku objavu o budućim trgovinskim odnosima sa Amerikom.

“Američka strategija prema Kini je zapravo revidirani oblik „kontrole štete“ kroz ekonomski rat, koji je sada izraženiji nego što je to bio u prošlosti”, rekao je Kliford Kirakof (Clifford A. Kiracofe), pedagog i bivši viši stručni saradnik američkog Komiteta za odnose s inostranstvom u Senatu.

Ovaj dokument, sastavljen od 36 hiljada znakova kineskog pisma, predstavlja ekspertsku obradu teme koliko je u oblasti trgovinskih i ekonomskih odnosa korisna i dobitna međusobna podrška Kine i Sjedinjenih Država; u njemu je, takođe, razjašnjenje o predstojećim trgovinskim i ekonomskim odnosima između Kine i Amerike; iscrpno je predstavljena praksa dosadašnjeg trgovinskog protekcionizma i “siledžijstvo“ (bullyism) američke administracije; ovaj dokument govori i o šteti koju od nepriličnih administrativnih praksi američke administracije trpi čitava globalna ekonomija; u dokumentu se, takođe, baca svetlo i na trgovinski položaj ove dve zemlje u prošlosti, a još više u budućnosti.

“Američke investicije u proizvodni sektor u Kini su u opadanju, a sve zahvaljujući troškovima rada i drugim faktorima. Izgleda da Trampov trgovinski rat ima veze sa idejom da Volstrit prodre u kineski finansijski sektor”, rekao je Kirakof, koji je ovu kinesku „Belu knjigu“ nazvao pravovremenom i važnom. “Tako smo, očigledno, u prilici da pratimo ovu novu američku strategiju ekonomskog ratovanja, koja pokušava da promoviše hegemoniju finansijskog kapitalizma.

“Još jedna karakteristika ove američke strategije ekonomskog ratovanja, kako se čini, jeste i namera da se ograniče kineske tehnološke inovacije i razvoj”, rekao je Kirakof.

“Izgleda da Vašington odbija ideju o mirnoj koegzistenciji različitih ekonomskih sistema. Njegova ideja o globalizmu je jednostrana i računa na ekonomiju nultog zbira, po kojoj pobedniku pripada sve (tzv zero-sum model). Međutim, umesto toga, globalizam ne bi trebalo da je trampovska ekonomija nultog zbira, već igra u kojoj će svaki učesnik ponešto dobiti”, rekao je Kirakof.

Frenk Vu, počasni profesor pravnog koledža Hejstings pri univerzitetu u Kaliforniji i predsednik C-100 rekao je da je “trgovina (korisna za sve strane) bila na dobrobit ljudskog društva tokom čitave istorije”.

“Trgovinski ratovi su skoro uvek bili loši, bez obzira kojoj strani pripadate. U američkoj istoriji na ovakve ratove podseća Smut-Holijev Zakon iz 1930. (Smoot-Hawley), koji je ubrzao Veliku depresiju. Gledano iz današnje perspektive, skoro svi se slažu da su te tarife pogoršale stvari “, rekao je on.

Roger Vong (Roger Wang), predsedavajući C-100, izjavio je da trenutno „trgovinsko sučeljavanje“ zahteva strpljenje, otvoren pristup i komunikaciju, jer, “tada ćemo videti postepene promene”. Njegova grupa je nevladina organizacija koja ima za cilj izgradnju mostova za američko-kinesko razumevanje i prijateljstvo.

Evo šta o tome misli Kevin Liju, direktor Advokatske kancelarije DHH sa sedištem u Vašingtonu, čija je firma uključena u pitanja bilateralne trgovine.

“Objavljivanje bele knjige otkrilo je javnosti istinsku svrhu SAD u prošlogodišnjem trgovinskom ratu”, rekao je Liju. “Trgovinske sankcije Sjedinjenih Država ozbiljno su narušile ekonomske interese Kine i Sjedinjenih Država.

“Bilo kakva odstupanja u okviru Svetske trgovinske organizacije (WTO) trebalo je da budu rešena kroz konsultacije i pregovore”, rekao je on. “Jednostrane američke sankcije učinile su nas svesnijim činjenice da se, uz prigovor na sankcije koje nam se nameću, moramo napraviti plan za strateški transfer domaćih izvoznih industrija”.

Nova tarifa od 10 odsto na 200 milijardi dolara kineske robe stupila je na snagu u ponedeljak 27. septembra.

Kina je uzvratila tarifama od pet do 10 odsto na 60 milijardi američkih dolara i to na artikle kao što su meso, hemikalije, odeća i auto-delovi. U ovom članku tj dokumentu se navodi i da se te dve zemlje nalaze u različitim fazama razvoja, kao i da imaju različite ekonomske sisteme, pa je stoga određeni nivo trgovinskog „trenja“ sasvim prirodan.

Međutim, od dolaska Trampove administracije na vlast 2017. godine, nova administracija američke vlade zagovarala je isključivo strategiju tipa “America First”, odustajući od bazičnih normi uzajamnog poštovanja i ravnopravno vrednovanih reči i stavova kojima se i inače rukovode međunarodni odnosi, navodi se u dokumentu.

“Umesto toga, on je nespretno propovedao jednostranost, protekcionizam i ekonomsku hegemoniju, praveći lažne optužbe protiv mnogih zemalja i regiona, naročito Kine, zastrašujući i druge zemlje kroz ekonomske mere kao što su nametanje tarifa, uz pokušaj da se Kinezima nametnu sopstveni interesi putem ekstremnog pritiska”, navodi se u tekstu.

China Daily

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.