Bacite oko na spisak najvrednijih svetskih privatnih tehnoloških kompanija i možda će vam na um pasti Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine. Tada je Kina pokupila većinu zlatnih medalja – iako je Zapad bio usredsređen na dostignuća američkog plivača Majkla Felpsa. Isti trend je evidentan i na listi tehnoloških “jednoroga” – start-up firmi u vrednosti od milijardu i više dolara. Uber, Airbnb i SpaceX mogu prigrabiti svu pažnju za sebe, ali neprikosnoveni lideri za „zlatne preduzetničke medalje“ su – Kinezi.
Sve liste privatnih kompanija donekle sadrže izvestan stepen subjektivnosti i greške, ali Vikipedijino rangiranje „jednorog start-up firmi“ po vrednosti nudi pogled u budućnost. Za zapadnjake, ovi podaci i trendovi bi trebalo da budu uznemiravajući. Od prvih 50 unosa, u 26 su Kinezi a samo u 16 su Amerikanci. Ne postoji nijedan iz Evrope. Kinezi, takođe, dominiraju u procentu najvrednijih u ovom profilu kompanija. Od prvih 20 sa procenjenom tržišnom vrednošću od preko 10 milijardi dolara, 11 ih je kinesko, šest američko a dve su indijske.
Top lista sa procenjenom vrednošću od 150 milijardi dolara je „Ant Financial“, firma za finansijske usluge koja je „pobočni“ projekat Alibabe, kineskog giganta za onlajn trgovinu. Njegova vrednost zasniva se na mogućnostima u koje investitori veruju da postoje u Kini, a sve više i u jugoistočnoj Aziji.
Mnogi kalifornijski investicioni bankari koji se bave tehnološkim bankarstvom željni su da tokom inicijalnih javnih ponuda daju puno para za ovakve „trofejne“ firme – čiji se interesi i poslovne „zone“ sada više prepliću u Kini nego kod kuće, u Americi. Proizvođač pametnih telefona Xiaomi je već podneo zahtev da se pojavi na berzi u Hong Kongu, što je već prilično uznemiravajući faktor na američkim berzama. Aplikacije za vožnju Didi Chuxing i Meituan su, između ostalih, neki od ciljeva kojima streme svi veliki investicioni bankari.
Stopa rasta vodećih kompanija u oblasti javnih tehnologija naglašava iste trendove. U protekloj fiskalnoj godini – koja se završava u martu 2018. – pet najboljih američkih kompanija je poraslo sa medijanom od 26 odsto, dok je pet najvećih kineskih entiteta skočilo 33 odsto.
Američke kompanije su generalno veće, ali kineske kompanije i tu smanjuju jaz. Kao što je otkriveno 2016. godine, pet najboljih kineskih kompanija vredelo je četvrtinu svojih američkih kolega. Do kraja marta 2018. godine, ova zastupljenost kineskih firmi porasla je do jedne trećine (američkih firmi). Trenutno, Facebook, peta najvrednija američka tehnološka grupa tek malo prednjači nad Alibabom, a ni Tencent nije daleko pozadi. Nije ni čudo što kineski mladići koji traže uzore prizivaju imena kao što su Džek Ma, Poni Ma i Lei Džun (osnivači Alibabe, Tencenta i Ćjaomija) više nego što to čine Amazonov Džef Bezos, Fejsbukov Zakerberg ili pokojni Stiv Džobz iz Epla.
Kineske internet kompanije se takođe ističu jer kupuju udele u mnogim interesantnijim, mlađim privatnim tehnološkim kompanijama. Nekoliko njih nalik je kompanijama koje se bave nekretninama i koje trguju lokacijama koje se nalaze na najboljim delovima obale.
Većina kineskih aktivnosti odvija se izvan Sjedinjenih Država, a Tencent i Alibaba grade velike konstelacije orbitalnih satelita. Tencent ima više od 600 investicija, dok ih Alibaba ima oko 400 – ukupni zbir čini da japanska „SoftBank“ deluje ubogo.
Kritičari ovakvog pristupa mogu se žaliti kako mu nedostaje poslovne discipline, ali poklonici tvrde da su ove investicije donekle slične ambicioznoj i dalekosežnoj Inicijativi „Pojas i put“ premijera Sija Đinpinga. Jedina američka kompanija koja je u blizini kineskih jeste Google, koji je od početka 2017. godine napravio više od 100 investicija, iako su mahom koncentrisane u Sjedinjenim Državama. Od 2014. godine do danas, Gugl je kupio više od 80 kompanija.
Još jedna transpacifička razlika između Kine i SAD ogleda se u korišćenju gotovine. Podaci Blumberga ukazuju da je između 2015. i 2017. godine pet najvećih američkih tehnoloških grupa (posebno Apple i Microsoft) potrošilo 228 milijardi dolara na otkup sopstvenih deonica i kupovinu dividendi. Tokom istog perioda, pet najboljih kineskih tehnoloških kompanija potrošilo je samo 10,7 milijardi dolara, dok je ostatak svog ogromnog viška novca usmerilo u investicije koje proširuju uticaj i opseg njihovih poslovnih operacija.
Teško je izbeći stav da su kineske grupe – kao i svi mi – stvorenja koja su proizvod svog nasleđa. Kinezi koriste svoje investicije kao jedan od načina kojima se može poslužiti u ispunjavanju drevne kineske definicije Srednjeg Kraljevstva – Kine kao centra oko kojeg se vrti sve ostalo.