Šta smete da uzmete iz aviona ako ste u prvoj ili biznis klasi?

U najkraćem: ništa – dok prvo ne pitate osoblje. Ovoga se, naravno, ni najbogatiji putnici ne pridržavaju, piše Volsrit džornal.

Što su njihove pogodnosti ekstravagantnije, to je avio-prevoznicima teže da zaustave putnike koji odlaze iz aviona sa prekrivačima, jastučićima od memo-pene i srebrnim posuđem.

Kada Stiv King krene dvaput mesečno preko Atlantika na posao, često se vraća sa suvenirima – iz aviona.

Kada je kod kuće, Stiv pijucka brendi iz svojih omiljenih čaša kompanije Britiš ervejz, a njegova deca umotavaju se u premijum ćebad pokupljenu iz kabina aviona Norwegian Air Shuttle. Britiš ervejz je prošle godine počeo da nudi meke, satenaste deke kompanije White, vrhunskog brenda. King ih ima tri.

“Definitivno sam izbirljiv ovih dana”, kaže King, koji vodi jednu kompaniju za obradu podataka. “Kvalitet stvari u biznis klasi je sada sjajan. Nude zaista vredne stvari.”

Putnici već godinama izlaze iz aviona sa predmetima koji  se obezbeđuju samo vrhunskim klijentima. Što su vrednije „stvarčice” koje se nude putnicima u poslovnoj i prvoj klasi, to je teže avio-kompanijama da previde svo to „kraduckanje“.

Troškovi zamene-nadopune visokokvalitetne ćebadi, jastučića, posuđa, čaša  i srebrnog pribora može se dodatno uvećati. Ipak, avio-kompanije teško da žele da osramote svoje najluksuznije kupce.

Tako su neki letni operateri počeli da u svoje ponude ubacuju „primamljive nagoveštaje“. Meniji u letelicama Junajted erlajnza savetuju putnike koje se to stvari mogu slobodno uzeti nakon leta, usmeravajući ih u onlajn prodavnicu gde mogu da kupe sve ostalo.

Deca Stiva Kinga, koji često putuje preko Atlantka, opuštaju se pod ćebetom uzetim iz jednog norveškog aviona. Foto: Stiv King

Deca Stiva Kinga, koji često putuje preko Atlantka, opuštaju se pod ćebetom uzetim iz jednog norveškog aviona. Foto: Stiv King

Mišel Krof (Michele Kropf), PR kompanije Britiš ervejz kaže: “Podstičemo [putnike] da kada lete s nama pokušaju da pokupe 40 namigivanja, umesto posteljine”.

Avioni ne predstavljaju najskuplja mesta za provesti noć, tako da aviokompanije u velikoj meri nagrađuju kupce koji plaćaju više hiljada dolara za prvu ili poslovnu klasu. Dodaci su postali toliko fini da mnogi vrhunski klijenti – a povremeno i oportunistički kupci – odbijaju da se dele sa njima.

“Skoro sve što nije na neki način zakovano ili prišvršćeno za sam avion će u nekom trenutku nestati”, kaže Henri Hartevelt, analitičar turističke industrije i bivši menadžer marketinga u jednoj avio-kompaniji; on se priseća svojih nekadašnjih letova, uključujući i jednu visoku čašu „pokupljenu“ iz El Ala prilikom svog prvog leta za Izrael.

Neke avio-kompanije ove „pozajmice“ prihvataju kao trošak poslovanja, ponekad čak i podstičući svoje putnike „značajnim namigivanjem“. Ameriken erlajnz je pre više godina proizveo pepeljare na čijoj je poleđini pisalo: “Nekadašnje vlasništvo Ameriken Erlajnza.” Slanici i bibernjače na letovima Virdžin atlantika pokazali su se toliko neodoljivima da se ova avio-kompanija pomirila sa ponašanjem svojih klijenata, pa je na njihovoj poleđini odštampano: “Uzeto sa (leta) Virdžin Atlantika“. Kompanija je izjavila da je u proteklih 12 meseci nestalo nekih 26.700 kompleta (oko 2400 mesečno, što je otprilike 80 kompleta dnevno).

Hartevelt ukazuje na deceniju staru reklamu danas nepostojećeg avio-operatera Braniff International Airways, koja je promovisala remont aviona i prikazivala ženu koja skida omot sa bombona, sa ćebetom i naočarima u svojoj torbi pre nego što odlazi sa celim avionom. “Nismo protiv lova na avionske suvenire dokle god ne izmakne kontroli”, čuje se u pozadini glas naratora.

Većina od 1.700 laganih ćebadi koje je avio-kompanija Virgin počela da nudi ove godine u višim razredima na avionima A330-200 je – nestalo.

“U prvim nedeljama smo  mozgali, nastojeći da utvrdimo, „Hej, šta se desilo sa ovim ćebadima? Bili smo zaprepašćeni”, kaže Danijel Kercner, potpredsednik kompanijskog sektora za rad sa korisnicima. On kaže da avio-kompanija vidi ovu reakciju kao laskavu i potencijalno čak i dobru za posao… iako je uvek nanovo morao da naručuje još ćebadi.

Slanici i bibernjače na letovima Virdžin atlantika pokazali su se toliko neodoljivima da se ova avio-kompanija pomirila sa ponašanjem svojih klijenata

Slanici i bibernjače na letovima Virdžin atlantika pokazali su se toliko neodoljivima da se ova avio-kompanija pomirila sa ponašanjem svojih klijenata. Foto: Virgin Atlantic

Avio-kompanije za sada ne preduzimaju strog tretman prema ovim sitnim krađama, nadajući se da će se za ove stvari iznaći “prijateljsko” saglasje između njih i klijenata. Prema Međunarodnoj asocijaciji za vazdušni saobraćaj, premijum kabine – u prvoj i poslovnoj klasi – čine tek 5,5% međunarodnog putničkog saobraćaja, ali više od 30% prihoda.

“Avio-kompanije žele da obezbede dovoljnu količinu ulaganja u svoje najvrednije kupce”, kaže Skot Hornik, partner u konsultantskoj firmi Oliver Vajman. Čak i neki od visokokvalitetne ćebadi i jastuka, kada ih od nabavljača naručuje u velikim količinama, koštaju avio-kompaniju negde između osam i deset 10 dolara po komadu, kaže on – što je relativno skromna investicija.

“Naše avio-posade znaju šta je ono što bi se moglo „otuđiti“ a šta  što bi trebalo da ostane u avionu, pa stoga, u skladu s tim, mogu da ljubazno instruiraju svoje klijente”, kaže portparolka Delta erlajnza. Odlično da se zna: možete zadržati komplete za održavanje marke Tumi. Šta je najbolje ostaviti iza sebe i ne dirati: posuđe i posrebreni escajg koje je dizajnirala italijanska firma Alessi.

Ovo može prouzrokovati neprilike stjuardesama, kaže Sara Nelzon, predsednica međunarodnog Udruženja stjuardesa i stjuarta (CWA).

“Većina ljudi, ako im napomenete kakav je ‘kućni red’ u avionu u koji se ukrcavaju, te stvari samo vrate nazad”, kaže ona. Radi se o tome što im morate neprestano govoriti da ono što čine nije baš najispravnije – postoji neki strah, podozrenje.”

Kabina prve klase Airbus SE A380 u floti kompanije Etihad Airvais. FOTO: Natali Nakaš/ Blumberg

Kabina prve klase Airbus SE A380 u floti kompanije Etihad Airvais. FOTO: Natali Nakaš/ Blumberg

Cena karata u premijum klasi može da ide i više hiljada dolara. Karta u jednom pravcu od Njujorka do Londona kompanijom Britiš ervejz košta gotovo 8.800 dolara u poslovnoj klasi. Jedna karta za let poslovnom klasom od Čikaga do Pariza koštala je čak 12.962 dolara.

Neki putnici kažu da osoblje sa zadovoljstvom usvaja zahteve za kupovinom suvenira. Liz Stivenson zavolela je jedno od ćebadi koje je koristila na svom putovanju u “rezidenciji” aviona koji pripada Etihad ervejzu: to je apartman iy tri dela koji uključuje sopstveno kupatilo sa tušem, dnevnu sobu i bračni krevet.

“Radi se o mekoći”, kaže ona. “Koja je prosto neverovatna. Ćebe je finije od egipatskog pamuka. Liz Stivenson kaže da je ključno prvo dobiti dozvolu. “Nikada ne bih na svoju ruku odnela tu odeću osim ukoliko mi osoblje na letu ne kaže da mogu.”

“Situacija gotovo da je gora sada, kada su proizvodi postali bolji”, kaže SK Sharma, 36-godišnja iskusna putnica sa sedištem u Del Maru, Kalifornija.

Nakon što je Delta razvila Westin Hotels & Resorts – brendiranu “nebesku” posteljinu, Šarma videla putnika u sedištu do njenog koji je u avion uneo torbu upravo kako bi pokupio ćebad „i još neke stvarčice“. Nedavno je primetila putnika u  poslovnoj klasi na letu Emirates erlajnza iz Los Anđelesa ka Dubaiju – sa kartom čija cena ide i do 15.000 dolara – kako sa praznih sedišta prikuplja „prijatne sitnice“… jastuke i sve druge stvari.

Nakon što je Delta uvela posteljinu i ćebad marke Westin Hotel & Resorts - putnici su ove brendirane stvari počeli da masovno iznose iz aviona. Foto: Delta erlajnz.

Nakon što je Delta uvela posteljinu i ćebad marke Westin Hotel & Resorts – putnici su ove brendirane stvari počeli da masovno iznose iz aviona. Foto: Delta erlajnz.

United Airlines je na svojoj novoj međunarodnoj poslovnoj klasi „Polaris“ želeo da ponudu nadopuni čaršavima, jastucima i ćebadima. Prevoznik bi trebalo da bude u mogućnosti da pere i ponovo koristi predmete kako bi ovaj poslovni model funkcionisao, kaže Tarek Abdel-Halim, generalni direktor za snabdevanje aviona ovakvim proizvodima. “Nećemo putnike progoniti ili zaustavljati zbog ovog sitnog kraduckanja”, kaže on, “mada nameravamo da klijentima jasno pokažemo da ovakvim njihovim manirima nismo nimalo oduševljeni”.

Izgleda da su ćebad i pokrivači koje za Junajted dizajnira Saks Fifth Avenue toliko popularna da je ta avio-kompanija počela da ih – prodaje. Meniji u letelici usmeravaju putnike ka onlajn prodavnici, gde je Polarisovo ćebence po ceni od 59,99 dolara, a jastuk od memo-pene sa rashlađujućim gelom 27,99 dolara.

Na nesreću po avio-kompaniju, nema te konkurencije koja može parirati prostom kraduckanju.

Deni Kašu (Danny Kashou, 53), vlasnik firme u San Dijegu bio je impresioniran mekim i udobnim tkaninama ali i Saksovim monogramima na ćebadima na međunarodnom putovanju početkom ove godine. “Hej, da, uzeli smo ih”, kaže Kašu. “Nismo nikoga pitali. Samo su se tek našla u našim rukama, i mi smo izašli iz aviona s njima.”

“Leteo sam dovoljno dugo”, kaže on. “Zaslužujem ih.”

 

Alison Sider, Andrew Tangel, WSJ

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.