Dobrodošli u post-radnu ekonomiju (1/2)

Šta je suština i priroda poslova budućnosti? Koliko će se menjati naša zanimanja, i koliko će tehnologija uticati na profile zanimanja? Kako se, naprosto, izboriti za parče hleba u epohi koju uveliko živimo – epohi u kojoj mašine već dominiraju društvom, menjajući iz korena naše ekonomske sisteme. Ben Šiler je za portal Fast Company imao šta da istraži a potom i napiše na ovu temu.

Ako je cilj ekonomije da svakome obezbedi pristojan posao, ta ekonomija u ovom trenutku očigledno ne funkcioniše dobro. Realne plate za većinu Amerikanaca nisu porasle već 40 godina. Stvarna nezaposlenost – koja uključuje “nedovoljno zaposlene” – premašuje deset  odsto. Mnogi poslovi danas postoje samo u “skraćenoj verziji”, obavljajući se uz skraćeno radno vreme i fleksibilne termine njihovog obavljanja – „tezge ” bez ikakvih pogodnosti i imalo zaštite. Takođe, trošimo puno novca za subvencionisanje takozvanih “sranja od zanimanja” (bullshit jobs), recimo, više od 50% radnika u ugostiteljskom sektoru brze hrane dobijaju neku vrstu državne pomoći.

Inače, čak i za ljude koji su zaposleni, posao koji obavljaju često nije toliko zabavan. Za sve debate o značenju i svrsi naših aktuelnih poslova, većina ljudi na njih gleda samo kao na sredstvo da bi doprli do nekog njima željenijeg cilja. Samo je 29% zaposlenih u Severnoj Americi koji izjavljuju da je zaista angažovano od strane poslodavca (globalno, ta brojka je 13%). A stvarnost je takva da će velikideo poslova uskoro biti obavljan uz pomoć računara. Tehnologija savremenih procesa obrade je već eliminisala mnoge “rutinske manuelne” i “rutinske kognitivne” aktivnosti, naročito u industrijskim halama i kancelarijama. A nove mašine sa veštačkom inteligencijom verovatno će ugasiti i više poslova čak i unutar uskostručnih poziva. Jedna studija je pokazala da je četrdeset sedam odsto poslova u riziku da nestane tokom narednih 20 godina.

Naravno, postoji puno konvencionalnih načina pomoću kojih možemo ovo rešiti, uključujući poboljšanje obrazovanja i obuke (tako da više ljudi može da odskoči s platama i da, naravno,  svojim strukama ostanu van dohvata sposobnosti robota), kao i podizanje minimalnih zarada. Ali, dugoročno, pitanje je da li će i ti pristupi biti dovoljni. Osnovni problem bi mogao biti u tome što posao, sam po sebi, gubi svoju vrednost. Ono što je radnicima i njihovim porodicama dosad omogućavalo da nešto izgrade, napreduju i nađu svoj smisao sada je na udaru robota.

Kao odgovor na to, mnogi se sada pozivaju na “univerzalni osnovni dohodak” (UBI) – gde država svim zaposlenima pruža taman dovoljno sredstava za iole pristojan život, u društvi u kojima vlada toliko obilje da vrednost dobara pada (a samim tim postaju pristupačnija nižim društvenim slojevima). Ovo bi poduprlo sada ugroženu kategoriju onih koje nazivamo “prekarijatom”: ljudima čiji poslovi ne vode do povećane finansijske sigurnosti. Oslobodiće nas od s_anja, omogućavajući svakome, a ne samo srećnicima, da uživa u automatizaciji. A ovo bi nam ostavilo više vremena za kreativne stvari, one koje nas odista ispunjavaju, uživajući u “obilju” koje nam pruža nova tehnologija (razmislite o tome koliko su korisni i jeftini kompjuteri danas; i zamislite šta bi oni mogli priuštiti svima u budućnosti). U Finskoj, Švajcarskoj i Kanadi je planirano nekoliko ispitivanja UBI-ja (i, zaista, još nekoliko razloga zašto je ta ideja atraktivna).

Kritičari UBI-ja kažu da je on nepotreban, nepraktičan i da može dovesti do pojave miliona onih koji će živeti o vladinom trošku – i možda su u pravu. Ove kritike su razumne. Ali pre nego što brzo ovaj koncept „državnog minimalca“ pustimo niz vodu, važno je razmišljati o ovoj ideji ne u kontekstu naše trenutne ekonomije već kroz pitanje šta bi jedna ekonomija u budućnosti mogla postati. Univerzalni prihod sada nije toliko ideja po sebi, već pre ideja za jednu formu ekonomije u kojoj kapitalizam nije društveno produktivan kao što je to po tradiciji bio.

Da bismo razumeli ovu našu ekonomiju i kako to da ona ne obezbeđuje sigurnost za veliki broj nas, potrebno je da pročitate Postkapitalizam, duboku i važnu knjigu britanskog ekonomiste i novinara Pola Mejsona (Paul Mason). Mejson je istraživao ideju o UBI, među većim skupovima promena neophodnih da se primene usled neuspeha postojećeg sistema. Predstavljajući u knjizi dugu ekonomsku istoriju koja pokazuje kako se inovacije i prosperitet povećavaju i spuštaju u talasima, on prikazuje kako naši trenutni aranžmani nisu toliko inovativni i prosperitetni koliko mi to mislimo (pronalazak Fejsbuka nije toliko važan za čovečanstvo koliko je to otkriće parne mašine).

Mejson kaže da se moramo kretati ka “post-kapitalističkoj” ekonomiji, gde rad za novac gubi svoju središnju ulogu, ekonomiju u kojoj se roba, informacije i intelektualna svojina međusobno dele sa drugim akterima, i gde ekonomski akteri sarađuju na nove načine, bilo da se radi o finansijskim institucijama tipa kreditne unije ili su prodavci kooperativnog tipa. Važno je i to što Mejson pokazuje kako aktuelna ekonomska ortodoksija – zasnovana na “slobodnim tržištima”, globalizaciji i velikoj ulozi industrije finansijskih usluga – nije neki istorijski kraj, usavršavajući sve ono što je postojalo do našeg trenutka. A pre će biti da je to rezultat određenog skupa izbora kada su, počev od osamdesetih godina prošlog veka, neki zadobili tu prednost nad drugima.

Mejsonova knjiga puno je svežih ideja, ali glavna tendencija je da kapitalizam puca pod sopstvenom težinom i da nam treba alternativa. Za to daje tri glavna razloga:

Urušavanje finansija – katastrofala pad vrednosti deonica

Finansijska kriza iz 2008. pokazala je inherentnu nestabilnost postojećeg sistema. Imali smo krizu jer su centralne banke dugo vremena podržavale jeftin novac, tako što su zadržavali niske kamatne stope, održavajući stabilne cene imovine i ohrabrivanjem svih aktera da pozajmljuju. Preuzeli smo kreditne kartice, automobile kredite i hipoteke, ne bi li svoje dugove nadomestili na drugi način, a usled slabosti zarada (dok su prihodi stagnirali od 1970-ih godina, dug je u američkoj ekonomiji udvostručen). Volstrit je trgovao zajmovima u prepakovanim jedinicama, stvarajući profit. Ali, tada se dogodilo da korisnici sabprajm kredita nisu mogli da otplaćuju ono sto duguju, cene aktive su strmoglavo pale, a kreditne kartice su počele da gube na važnosti [(Subprime krediti*, krediti uz „promenljive“ kamatne stope. Ovi krediti su često odobravani i bez bilo ikakvog učešća zajmoprimca (pri uzimanju kredita) i sa značajnim grejs periodima vraćanja (odloženi početak otplate kredita)].

Ali, čak i kada se ekonomija urušila, banke ni tada nisu ustuknule od svoje politike jeftinog novca. Nakon finansijske krize, banke u Sjedinjenim Državama, Japanu i Evropi odštampale su $12 biliona dolara novca, čišsteći stare i podstičući nove dugove. A sada se ponovo seje seme koje je pre 10 godina dovelo do dužničke katastrofe, samo je ovog puta upitno da li ćemo posedovati resurse kojima bismo pomogli sistemski važnim igračima.

“Izmišljotina zapretena u samom srcu neoliberalizma je u tome što svi mogu uživati u potrošačkom načinu života bez rasta zarada”, piše Mejson. “Možete nastaviti da zauvek štampate novac, ali ako se udeo tog novca koji bi trebalo da ide radnicima smanjuje – jer, napokon, ipak je sve veći deo profita generisan iz svojih hipoteka i kreditnih kartica – na kraju ćete udariti o zid. U jednom trenutku, proširenje finansijske dobiti kroz obezbeđivanje kredita finansijski uzdrmanim potrošačima razbiće se u param parčad i vratiti unatrag. “

Zapadni kapitalizam, tvrdi Mejson, zasniva se na „finansijalizaciji“ (pri čemu se trguje potrošačkim dugom), fiat ili papirnom novcu (koji se ne zasniva na bilo čemu opipljivom, poput zlata), i globalnih neravnoteža između zemalja kreditora (poput Kine) i zemalja dužnika (poput SAD-a). Ovakav sistem je sklon brzom usponu i krahu, čime maskira stvarnost koja leži ispod: realna ekonomija (tj privreda) ne raste veoma brzo i verovatno neće – barem ne još neko vreme.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.