Overturizam: smoriti se turistima do neslućenih razmera

Turisti, odlazite!

Masovni turizam je prerastao u „overturizam“ – reč koju je turistička industrija skovala kako bi opisala kako se danas, na našoj planeti, previše ljudi nalazi na premalo lokacija – i da se potom uporno vraćaju tim istim, najpopularnijim svetskim destinacijama. U Amsterdamu je, recimo, gradonačelnik blokirao sve zahteve novim prodavnicama suvenira i brze hrane u užem gradskom jezgru. U Barseloni – sada trećoj najpopularnijoj destinaciji u Evropi – nakon Londona i Pariza – zabranjena je registracija i poslovanje novih objekata i smeštaja za turiste. U Veneciji su demonstranti blokirali ulazak turističkih prekookeanskih „krstarica-gradova“ od ulaza u venecijansku lagunu do pristaništa. Čak i hodočasnički put Svetog Džejmsa postao je toliko preplavljen ljudima da lokalni stanovnici dođu u planine sa veoma „nehrišćanskim“ primedbama.

Nemci su dugo bili najprisutniji globalni putnici, a prošle jeseni je oko deset miliona njih otišlo u inostranstvo na odmor. Kinezi su na dobrom putu da preteknu brojno još uvek nadmoćne Nemce kada su u pitanju putovanja u inostranstvo. Sve u svemu, broj turista koji su putovali na međunarodnom nivou narastao je sa 674 miliona u 2000. na 1,2 milijarde prošle godine, a predviđa se da će do 2026. godine porasti na 1,8 milijardi, podaci su studije Svetskog saveta za putovanja i turizam (World Travel and Tourism Council). Međutim, s obzirom da su avio-karte sve jeftinije, a raste i opšti prosperitet svetskog stanovištva, tako je i „globalni turizam“ postao pristupačniji većem broju ljudi – dok broj omiljenih destinacija uglavnom ostaje – isti.

Brzi rast globalne srednje klase je više nego jasan pokretač  turbulentnosti i „over-turizma“. Skorašnji podaci Brukings Instituta sugerišu da bi globalna srednja klasa, procenjena na 3,2 milijarde u 2016. godini, mogla biti značajno veća nego što se ranije verovalo, možda i 3,7 milijardi, dok će se tom socijalnom sloju svake godine u narednih pet godina pridruživati po dodatnih 160 miliona. Gotovo svi (88%) od predstojeće, nove milijarde ljudi u planetarnoj srednjoj klasi poticaće iz Kine, Indije i drugih zemalja Azije. Uz novac srednje klase, dolazi, prirodno, i sklonost ka putovanjima.

“Većina njih želi da poseti najlepša i najvažnija mesta u Evropi, koja su već preopterećena”, kaže Karl Born, bivši menadžer turističkog operatera TUI a sada predavač ekonomije turizma. Terorizam i previranja u mnogim višegodišnjim turističkim destinacijama, poput Turske i Indonezije su u protekloj godini primorali putnike da suze svoj izbor.

Reakcija na turbulencije usled poplave turista koji pohode tek mali broj najpopularnijih destinacija preti da ograniči privredni rast čitavog lanca ishrane – od hotela i restorana do proizvođača aviona – s obzirom da mnoštvo popularnih destinacija ne samo što uništava živote lokalaca već kvari i samo turističko iskustvo. “Ove godine se povećao broj klijenata koji su svoje iskustvo putovanja ocenili kao lošije nego pre”, rekao je Georg Hesse, šef nemačkog portala Holidaycheck za rezervacije i ocenjivanje kvaliteta turing-operatera. Žalbe koje im pristižu se veoma često odnose na preopterećenost osoblja i prenatrpanost lokacija na kojima su glavne svetske turističke atrakcije. Nezadovoljni putnici nisu bili spremni da ponovno plaćaju iste visoke cene kako bi eventualno opet posetili ta mesta, a ovakva situacija mogla bi da utiče kako na poslovanje aerodroma tako i na proizvođače aviona kao što je to Erbas. “Kada sve veći broj destinacija ne može i nije u stanju da prihvati dodatne količine turista, tada i avio-kompanije kupuju manje novih aviona”, rekao je stručnjak za avio putovanja Hajnrih Grosbongart (Heinrich Grossbongardt).

Industrija putovanja za ovu situaciju okrivljuje „ekonomiju deljenja“ i veb-stranice kao što su Airbnb i Homeaway, koji vlasnicima omogućavaju iznajmljivanje svojih neiskorišćenih soba ili kuća za odmor, i koji su vremenom postali žestoka konkurencija klasičnim hotelima i pansionskom smeštaju. Na Majorki i Kanarskim ostrvima, broj turista koji odsedaju u privatnim „šering“ rezidencijama je praktično jednak broju onih koji borave u hotelima, sveprisutnim na ostrvu. Među ostalim primedbama, iz redova zastupnika tradicionalne putničke i turističke industrije čuju se pritužbe jer šering turizam i putovanja nisu na udaru lokalnih turističkih taksi.

Barselonu je, primera radi, u 2016. godini preplavilo 10 miliona turista, uz 8 miliona noćenja, čime je grad praktično u neprekidnom vanrednom stanju. Prema podacima kompanije MedCruise, broj putnika koji dolaze u katalonsku prestonicu bio je 600.000 u 2000. godini. Tokom 2016. godine, pohodilo ga je 2,7 miliona. Gradonačelnica Ana Colau opisuje centar Barselone kao “park za zabavu prepun maloprodajnih objekata i suvenirnica, ali bez ikakvog istinskog identiteta”. Grad se suočio sa zabranom novih hotela i objekata za odmor, uvodeći krutu kaznenu politiku prema onim Barselonjanima koji svoje stanove, sobe i apartmane izdaju preko veb-sajtova Airbnb i Homeaway i koji, za sada, nisu registrovani. Žitelji Barselone pokrenuli su masovne demonstracije, zahtevajući od gradskih vlasti da hitno i konkretno reaguju.

Međutim, Alex Dihter (Alex Dichter), konsultant savetodavne kompanije McKinsey rekao je da su i operateri kao što su TUI ili Thomas Cook takođe odgovorni za ovakvu situaciju. “Nedostatak planiranja je najvažniji razlog zbog koga je ekstremizam sada postao problem”, tvrdi Dihter. Ove agencije mogu zdušno koristiti svoju direktnu vezu sa kupcima kako bi ih preusmerili na manje pretrpane destinacije, kaže Georg Hesse iz Holidaycheck-a. Oni bi im mogli predlagati da odu u Grčku umesto u Španiju, ili da uživaju u kanalima u Kolmaru u Francuskoj, umesto u Veneciji.

Zvaničnici iz Amsterdama napravili su inventivne napore kako bi posetioce amsterdamskih kanala i kuće Ane Frank u strogom centru preusmerili na obližnje, na manje interesantne znamenitosti. Jedna od zanimljivijih ideja bila je preimenovanje mesta koja su strancima teška za izgovor – Noordvijkerhout na obali Severnog mora preimenovan je u Amsterdam Beach.

U Berlinu se dogodilo nešto nesvakidašnje: mnogi Berlinci glasali su na nedavnom referendumu za o(p)stanak aerodroma Tegel u centru grada jer, po njihovom mišljenju, „buka aviona odvraća turiste, dobrostojeću klasu i hipstere of ulaska u grad”, kaže berlinski medijski konsultant Feliks Cimerman. U Holandiji postoji bojazan da će, u sledećem krugu lokalnih izbora, ponovni povratak „starih“ turista povećati političke izglede i popularnost antiimigrantske stranke PVV na čijem je čelu Geert Wilders.

Hoteli sada podižu cene, dok neke opštine povećavaju turističke takse ne bi li sprečile preterani priliv, iako alternativne mogućnosti „šering-turizma“ i iznajmljivanja prostora podrivaju ove napore. Da li bi ograničavanje broja letova niskobudžetnih aviokompanija, kao i njihovo poskupljenje, barem donekle sprečili poplavu turista u kojoj se dave popularne destinacije? Da li bi turističkim agentima bilo bolje da potencijalne posetioce počnu da ubeđuju da ne dolaze u špicu sezone već u off-terminima? Iako turističke agencije briljiraju u nastojanju da neupućene ipak privole na manje popularne gradove i regione koje imaju u ponudi, šta bi se desilo kada bi sami operateri preuzeli veću odgovornost u „hendlanju“ i organizaciji svih tih putnika?

Ne postoji lak odgovor na pitanje kako rešiti raspad sistema koji sledi najpopularnijim turističkim lokacijama, i to na planeti koja iz dana u dan postaje sve manja – i sve tešnja.

Rüdiger Kiani-Kress, Darrell Delamaide (5.nov 2017)

Handelsblatt Global

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s