Male, uobičajene radne fraze povezuju nemačke radnike, podsećajući ih na značaj svog slobodnog vremena, piše Džozef Pirson za BBC.
Provoditi vreme u jednoj nemačkoj kancelariji može za stranca biti zbunjujuće iskustvo. Osoblje se međusobno pozdravlja – često u stihu i raspevano – otpevavajući reči tipa “uskoro je vreme ručku” umesto „zdravo“. A tek je 11 sati. Šta to pogrešno shvatamo kod njih?
U Nemačkoj, reč Malcajt (Mahlzeit, kovanica nemačkih reči “obrok” i “vreme”) predstavlja standardni, ali zbunjujući pozdrav na radnom mestu. A s obzirom da jezik stvara čitave svetove, proliferacija izraza Mahlzeit takođe može mnogo otkriti o nemačkoj radnoj kulturi.
Moglo bi vam se oprostiti jer ste mislili da je Nemačka, najveća evropska ekonomija, u potpunosti posvećena samo poslu. Nemci imaju jednu od najviših nivoa produktivnosti na svetu, a stopa nezaposlenosti je rekordno niska, samo 4,1%.
Ove godine, Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da „nemačka zaposlenost ima snažan rast… rast koji je iznad potencijala, a fiskalna pozicija nastavlja da jača.“ Nemci, međutim, ne potpadaju u stereotip koji radnike opisuje kao krute ili nalik robotima. Umesto toga, Nemci uzimaju više slobodnih dana nego bilo ko drugi u Evropi, računajući godišnji odmor i službene praznike.
Nemačka „pučka“ frazeologija zaposlenika pomaže nam da proniknemo u tu zanimljivu ravnotežu između rada i igre. Uprkos poznatoj nemačkoj radnoj etici, Mahlzeit, zajedno sa nizom drugih popularnih reči koje se koriste na nemačkim radnim mestima, otkrivaju iznenađujuće opušten pristup radu. Tu je i izraz Brikentage (Brückentage), ili ‘vezni dani’, kada od firme uzimate slobodne dane kako biste povezali praznike sa vikendima. Postoje zatim zajednički izrazi kao što je “Erst die Arbeit, dann das Vergnugen!” – što se prevodi kao “prvo posao, a onda zadovoljstvo”.
izraz „Arbeitsunfähigkeitsbescheinigung“ je kovanica sastavljena od nemačkih reči za “rad”, “nemogućnost” i “sertifikat”, što je koristan izraz koji vam može pomoći da dobijete dan bolovanja bez da vas iko naknadno propituje. Ovakve uvide u fraze i sleng nemačkih radnika rezultat je uvida Ulriha Jirgensa (Ulrich Juergens), koji istražuje organizaciju radnog mesta i korporativno upravljanje u Berlinskom centru za društvene nauke.
“Postoji, recimo, snažan osećaj da, kad god se osećate bolesno, treba da ostanete kod kuće”, kaže on. “To je vaše pravo. Ovakav zahtev uposlenika se nikada ne bi našlo na udaru kritika njihovih kolega ili nadređenih. Kad ste bolesni, bolesni ste: ‘ Wenn man krank ist ist man krank.’ “
To je stav da radnici iz drugih radnih kultura i etika sada mogu uočiti ko je među njima „vanzemaljac“… A to su Nemci. Na mnogim radnim mestima u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i drugde u Evropi se na uzimanje dana bolovanja gleda s neodobravanjem koje je toliko da je došlo do tačke u kojoj će mnogi zaposleni pokušati da se sa svojom bolešću izbore u kancelariji a ne u kućnom krevetu. U međuvremenu, Nemci uzimaju dvostruko više dana bolovanja godišnje od, recimo, britanskih radnika.
Međutim, ulogu Mahlzeita na nemačkim radnim mestima već se nešto teže dešifruje. Martina Šefer (Martina Schäfer) već tri trideset godina predaje nemački poslovni jezik u berlinskom Gete Institutu. Ona kaže da koncept Malcajta zbunjuje njene učenike.
“Ne morate nužno očekivati da će koliko sutra Mahlzeit biti korišćen kao pozdrav jer ovaj izraz ima mnogo konotacija”, kaže ona. “Taj izraz može biti ironičan, može otkriti hijerarhiju, biti smešan ili ozbiljan”.
Malcajt se čak pojavljuje u pričama Braće Grim, ali ga je teško prevesti u neki njegov savremeni kontekst jer se on koristi isključivo na poslu, a nikada kod kuće. Na primer, Mahlzeit ne biste rekli vašem partneru u subotu. Može se koristiti i za iskazivanje bilo čega – kako biste, na primer, rekli da ste se najeli, ili kao odgovor na nečije podrigivanje.
Ali, dok novajlija može imati problema pokušavajući da ovaj izraz koristi u odgovarajućem tj progodnom trenutku i situaciji vremenu, oni ipak mogu da veoma brzo shvate zašto je Mahlzeit tako prodorna reč na nemačkom radnom mestu.
“Odlazak na zajednički ručak je u Nemačkoj još uvek izuzetno važna društvena konvencija” kaže Markus, srednji menadžer u glavnom sedištu Folksvagena u Volfsburgu, koji nije želeo da se njegovo prezime objavljuje. “Ukoliko zakažete sastanak u periodu između 12 i 13 časova, sigurno ćete uspešno uznemiriti osoblje s kojim radite. Neformalno se namećete u terminu njihove pauze za ručak (kod Nemaca, ona je između podne i 1 popodne), i pored toga što im je tih 60 minuta za ručak plaćeno. A Nemci brinu o slobodnom vremenu.”
Nemački radnici često koriste Mahlzeit kao oblik solidarnosti, a ova reč izrazito upućuje na radničku klasu. Izraz podseća na važnost slobodnog vremena nemačkog „arbajtera“ kao i potrebu da ono bude zaštićeno od preterano revnosnih gazda dok na nemačkom radnom mestu tako često dominira kultura “Tagesordnung” iliti kultura “dnevnog reda”, gde je sve precizno zakazano u minut.
Još jedan popularni oproštajni izraz na kraju dana na nemačkom radnom mestu je Schoenen Feierabend!, koji je spojka reči “zabava” i “veče”. Kao i Malzheit, i ova fraza takođe predstavlja neprikosnoveno razgraničenje između rada i igre.
Markus kaže da i pored toga što Nemce često proganja stereotip da su vredni i marljivi, to ne odražava celovitu sliku. “Zato je Feierabend važan”, kaže on. “I tu je ova velika reč – Feierabendbier (veče pivske zabave: „feier“ – zabava, „abend“ – veče, i „bier“ – pivo). To je jedna reč. To je ono što pijete nakon posla, u metrou ili kada dođete kući. Imate Feierabendbier. U kulturi svakog radnog Nemca, ovo je institucija za sebe.
“Naravno, u Nemačkoj ima mnogo radnika koji rade puno sati i preskaču ručak, ali je stalno prisutan generalni stav da jasne razdvojenosti između rada i društvenog života koji se uvukao u jezičke fraze nemačkih uposlenika.
Podaci pokazuju neusklađenost između toga kako se Nemci osećaju u vezi svog posla i njihovog života uopšte. Eurostat, Evropska statistička agencija izveštava da Nemci spadaju u radnike koji su najmanje zadovoljni u Evropi. Čitav jedan kvartal godišnje – slično Velikoj Britaniji – nemački radnik nije zadovoljan svojim poslom, u poređenju sa samo 5% u Holandiji. S druge strane, Nemci su u samom vrhu kada se radi o zadovoljstvu svojim životom.
Mnogi analitičari češu glavu oko ove nedoumice: obično postoji korelacija između ova dva skupa podataka. Možda bi oni, jednostavno, trebalo da bolje porazmisle o tome koliki značaj Nemci pridaju “Malcajtu” a koliko onom institucionalnom “Fajerabendbiru”.