Zašto toliko trošimo na odmoru?

Esta Šah (Esta Shah) redovno isplanira neku zabavnu aktivnost na dan nakon povratka s odmora. Ovakva njena  strategija ne predstavlja borbu protiv “bedaka” tipa “natrag u rudnik-da se pokopam poslom” – već je to, pre svega, budžetski trik za koji kaže da je odvraća od raspomamljenog troškarenja tokom odmora. Za BBC priču napisala Alina Dizik.

Znajući da se zabava nastavlja i kad se vratite “sprečava vas da [nepotrebno] troškarite novac tokom poslednjih dana odmora kako biste održali zabavu na nivou”, kaže Šahova, koja predaje marketing na Univerzitetu u Sinsinatiju.

Nastavak zabave i nakon što odmor prođe drži je podalje od razularenog troškarenja jer zna da je zabava čeka i kod kuće, čim se vrati. Ovakav dovitljiv koncept joj, napokon, omogućava da pametno troši novac tokom vremena provedenog na putu, a ne da se, pre no što krene nazad kući, okomi na raznorazne “stvarčice” koje joj uopšte nisu potrebne.

Mnogi od nas vraćaju se s odmora sa stanjem na računima i kreditnim karticama koji pokazuju da nam je minus veći od očekivanog. Prema istraživanju vebsajta Learnvest iz 2017. godine, koje je obrađivalo temu ličnih finansija, u Sjedinjenim Državama prekomerna potrošnja može predstavljati ozbiljan deo prihoda jednog domaćinstva: 74% Amerikanaca priznaje da je tokom odmora otišlo u minus više od 1100 dolara.

Što se Britanaca tiče, veliki deo njih u proseku potroši 532 funte po sosobi (600 evra, ili 718 dolara) – čak i pre nego što napuste zemlju – i to razbacujući se na šarolike načine: od kupovine bescarinske robe u fri šopovima uoči leta ili na graničnim prelazima, do odeće  koju posebno uzimamo za to putovanje, rezultati su istraživanja Udruženja britanskih turističkih agenata.

“Radio sam s puno njih koji u svom finasijskom životu nemaju ama baš nikakvih problema – osim dok su na odmoru”, kaže Bred Klonc (Bred Klontz), psiholog i finansijski savetnik na Havajima koji sa svojim klijentima radi na problemu troškova i trošenja.

Keš je iz raja izašao

Pa, kad je već tako, zašto onda tokom putovanja imamo običaj da izgubimo kontrolu nad svojim troškovima?

Mnoštvo je podsvesnih razloga koji leže u našoj enormnoj potrošnji a teško ih je kontrolisati i nadgledati, kaže Klaus Vertenbroh (Klaus Wertenbroch), profesor marketinga u kampusu INSEAD, pri poslovnoj školi u ​​Singapuru.

Odjednom, valutne razlike mogu da vas veoma lepo prevare u osećaju kako imate više novca za trošenje dok ste u inostranstvu, kaže Vertenbroh.

Jedna studija iz 2007. godine čiji je on bio koautor došla je do dokaza da nominalna (pojavna i na ličnom utisku zasnovana) vrednost novca utiče na to kako ljudi shvataju njegovu stvarnu vrednost: ako ste u zemlji u kojoj je nominalna vrednost deviza deo domaćih valuta – vi ćete verovatno potrošiti više.

Razlike u valutama mogu vas prevariti u osećanju/utisku da imate više novca kojeg ste u stanju da potrošite u inostranstvu.

Na primer, ako putujete iz Kanade u Indoneziju, jedan vaš kanadski dolar vredi otprilike 10.800 rupija. Stoga je veća verovatnoća da ćete vaš novčanik napunjen novčanicama visoke denominacije češće otvarati, te stoga daleko više potrošiti, kaže Vertenbroh. Jer, svo to pretvaranje valuta “u hodu” i dok smo u pokretu, ima svoj danak i cenu: verovatnije da ćete tada napraviti pristrasnu procenu u korist nominalne umesto stvarne vrednosti, tj cene izražene u stranoj valuti.

Putnici mogu veoma lako pokleknuti pri zacrtavanju nerealnih budžeta koji su ili preniski ili previsoki zbog takozvanog “gipkog i savitljivog mentalnog računovodstva”, što pak povećava tendenciju potrošnje, ističe Esta Šah. To je zato što ćemo, najverovatnije, opravdati potrošnju zasnovanu na sadašnjim okolnostima umesto da se pridržavamo striktnog budžeta kako bismo kontrolisali troškove.

Na primer, odredite da tokom puta u inostranstvo trošite iz putnog budžeta samo 100 dolara dnevno – a potom i da “možete” potrošiti još 30 dodatnih dolara dnevno na hranu jer tom svojom “kategorizacijom” hranu postavite kao svakodnevnu kupovinu, a ne kao deo tog prethodno strogo zacrtanog putnog budžeta uoči polaska na odmor. Kao rezultat toga, pravdavamo se da, zapravo, možemo potrošiti dodatnih 30 dolara na hranu, ali ne priznajući da već trošimo više nego što smo zacrtali kod kuće. “Vaš budžet nije toliko dobar koliko mislite da jeste – stvari se raspadaju na osnovu vaših želja i motiva”, kaže ona.

A ni konzervativno “skrojen” budžet ne funkcioniše uvek, dodaje Esta Šah. Na primer, ako odvojite 1000 dolara za jednonedeljno putovanje, shvatajući da ste izdvojili previše novca za trošenje, i da još uvek imate 500 nepotrošenih dolara u džepu poslednjeg dana odmora, to vam “olakšava” situaciju pa je veoma verovatno da taj novac nećete vratiti kući već ćete se, uoči leta kući, razbacivati njime, kaže ona. “Kada uračunate i spojite te “okrugle brojke” koje ste pre putovanja sebi zacrtali – a ne potrošite tu okruglu cifru, već manje – onda ta situacija stvara efekat “izdavanja dozvole”, što nam daje mentalno opravdanje da potrošimo više novca, jer sami sebe nagonimo do trošimo do prethodno uspostavljene okrugle cifre”, objašnjava ona.

Tokom putovanja osećamo i svojevrsnu presiju tipa “sad ili nikad”, koja takođe može uticati na našu potrošnju, kaže Dipak Čabra, čija je specijalnost oblast turizma, koju kao vanredni profesor predaje na državnom univerzitetu Arizona.

Bez obzira na to da li ste na odmoru pronašli nekakav suvenir ili se razbacujete na skupim večerama, “vi kao putnik gledate život iz kratkoročne perspektive i možete se lako zaneti – uloga turiste sve nas ponese”, kaže Čabra. Takođe, dužina vašeg odmora skopčana je i sa tim odakle potičete: jedna studija iz 2016. godine  koju je uradio portal Expedia otkrila je da su putnici iz SAD, Japana i Južne Koreje manje koristili sve svoje dane odmora od Evropljana. Čabra misli da oni koji tokom godine imaju manje vremena za praznike mogu biti voljniji da dobrano porazmisle kada je reč o putnim troškovima.

Pregledajući putovanja naših prijatelja preko društvenih medija može u nama pokrenuti nešto što se označava kao “FOMO” (fear of missing out  – strah da nešto ne propustimo), što može uticati da preterano trošimo; ovome su naročito podložne mlađe generacije putnika, jer su sklonije da tuđa iskustva cene više od drugih generacija, kaže Čabra.

Uočavanje da oni koje poznajemo troše dosta novca tokom svojih putovanja često može biti snažniji motivator da trošimo daleko više tokom našeg puta nego bila koja reklama, kaže ona. “Želite da budete u suprotnosti sa onim što drugi čine”, kaže ona.

Pa, šta bi onda trebalo da učinite?

Umesto da kreirate budžet zasnovan na onome što nameravate da potrošite, tretirajte svoj odmor isto kao i svoju svakodnevicu, preporučuje Šahova.

Uoči putovanja se temeljno upoznajte s lokalnim valutama, njihovom stabilnošću i cenama važnih stavki. Informišite se o troškovima transporta, hrane i zabave, tako da se što bolje informišite o svim bitnim troškovima, a samim tim i s predstavom o realnom obimuvašeg  putnog budžeta. Planirajte uvek dnevni – a ne nedeljni – budžet, zasnovan na vašem istraživanju o tome koliko očekujete da ćete na dnevnom nivou plaćati hranu, prevoz, aktivnosti i bilo šta drugo što planirate da kupite tokom putovanja – tako je najlakše pratiti “tokove novca” i kontrolisati potrošnju istog.

Na kraju, nastojte da otplatite odmor u što je moguće kraćem vremenskom roku; troškovi leta i smeštaja razvučeni na višemesečne rate doprinose da lako izgubimo iz vida koliko ćemo trošiti na putu, poentira Esta Šah.

Alina Dizik, BBC 19. sept, 2017

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s