Finansijske tehnologije i zaboravljena tržišta

U zadnje vreme novac se u slapovima uliva u oblast finansijskih tehnologija tj. fintek (Fintech). Prošle godine su globalna ulaganja u tehnološko-finansijske startapove porasla na više od 12 milijardi dolara. To je tri puta više nego što je bilo do samo godinu dana pre, u skladu sa informacijama kompanije Accenture. Ove je godine, takođe, usledilo nekoliko ogromnih finansijskih zahvata u ovom sektoru. Nedavno su tvorci aplikacije za trgovanje bez provizije Robin Hud (Robinhood) objavili da su u prvom krugu poziva finasijerima od njih dobili 50 miliona dolara, a sajt za finansijsku edukaciju NerdWallet je u svoje fondove privukao 64 miliona dolara investitorskog keša.

02

Ovo su krupne cifre, koje pune naslovne stranice svetske štampe, piše Mark Haraburda, direktor menadžmenta kompanije Barchart za portal TechCrunch. Ipak, isključivo i jedino korišćenje sredstava kao repera za finansiranje može predstavljati grešku: to znači da posvećujete previše pažnje na klijente fintek usluga – ali, time biste mogli zanemariti još neke velike (a možda i veće) fintek prilike.

Nedavno je Business Insider analizirao segmente poslovanja kompanije Goldman Sachs’, nakon čega su objavili da ova kompanija ima više inženjera i programera od IT kompanija: 9.000 više (!), od Fejsbuka, Tvitera ili LinkedIna. Naslov pod kojim je BI doneo ovu priču je bio: Goldman Saks je tehnološka kompanija.

Ali ne radi se sam o Goldmanu. Bum fintek industrije iznedrio je i “razmenu s okolinom”, hedž fondove, banke i firme za trgovanje vlasništvom. Ali, startup firme razvijaju najnaprednije tehnologije za trgovinu, a “tržišta” su, nažalost, u senci svojih dvojnika iz sveta finansijskog konzumerizma – a ne bi trebalo da bude tako. Kraće rečeno: previše unosnih prilika može ubiti inovativnost na polju tehnologije u sferi finansija.

Šta znači dobra prilika u toj oblasti, najbolje se može ilustrovati nedavnim vrhuncem na poludnevnom (!) događaju u Čikagu koji je rasprodat. Ono što je više nego jasno jeste to da su trendovi koji dominiraju tehnologijom – big data i umrežavanje, društveni mediji i aplikacijski ekosistemi – takođe dominirali i start-apovima u oblasti finansijskih tehnologija.

06

To je zato što, dok druge industrije tek sada počinju da prihvataju mentalitet tipa “fail fast”, na finansijskim tržištima i u trgovini je ovakav mentalitet već odavno procvetao. Stepen povraćaja i isplativosti (ROI) novih inovacija je najčešće lako kvantifikovati: Kada je Anova Technologies izgradila lasersko-mikrotalasnu infrastrukturu za prenos podataka radio-talasima između Čikaga i Aurore, dobro su znali kakva je i kolika vrednost što bržeg prenosa podataka – baš kao i sve trgovinske firme koje su se oslanjale na to da (p)ostanu brže od svojih rivala. Kada je Anova pokazala kako je u stanju da šalje podatke samo par milisekundi brže od svojih konkurenata, svaka firma čija je prednost nad konkurentima bila u brzini morala je da se pretplati na usluge koje je nudila Anova.

Ostali start-upovi “prekopavaju” društvene mreže kako bi pratili i nadgledali ključne vesti koje potiču od uticajnih igrača na tržištu. Među milionima onih koji tvituju na temu berze i akcija, kompanija Social Market Analytics je identifikovala “univerzum” od 55.000 osoba od uticaja na društvenom mrežama a posebno na Tviteru, nudeći svoje alate hedž fondovima i institucijama koje žele da izmere tržišni sentiment i potrošačke afinitete, po kojima potom kreiraju svoju algoritamsku trgovinu.

Tu su potom i kompanije koje zarađuju na proizvodnji aplikacijskih ekosistema. Kompanija OptionsCity Software pokrenula je platformu koja je nalik na, recimo, svojevrsni App Store namenjen isključivo svetu trgovaca, gde third-party programeri ili trgovinske firme mogu prodavati svoje usluge upravljanja rizicima (risk management), uspostavljanja konkurentnih cena ili analitičkih alata koji se priključuju direktno u sistem za trgovanje.

Ovo j samo delić onoga što rade kompanije za razvoj novih tehnologija vezanih za trgovanje i analize. Ova oblast je već toliko sazrela da je kompanija CME Group prošle godine lansirala svoju venčer-kapital filijalu, Liquidity Ventures, spremnu da ulaže od 500.000 do pet miliona dolara u startapove koji bi mogli doprineti razvoju novih vrsta poslovanja. Španska banka BBVA, Fidelity i Bank of America – sve su one stvorile sopstveno venture-filijale kako bi povećale svoja ulaganja u nove, vrhunske tehnologije.

03Još jedan razlog radi kojeg treba obratiti pažnju na institucionalni fintek je i to što on veoma brzo može dokazati svoju vrednost, dok se potrošački fintek još uvek procenjuje, jer još uvek nije doživeo teška vremena. Robinhood i Wealthfront su imali svoj bum, ali su ga isto tako imala i tržišta kapitala. Da su ove firme, čiji je fokus poslovanja na potrošačima i njihovim navikama, postojale u 2008. i 2009. godine, pitanje je da li bi preživele masovni egzodus u trenutku kada su potrošači bežali glavom bez obzira sa tržišta kapitala. Kako će nositi s nekim narednim, budućim kolapsom tržišta i slomom berze, kada akcije budu pale na nulu? Odgovor na ova pitanja je, u najboljem slučaju, nejasan.

Finansijska tržišta su neprekidno aktivna, a banke, hedž fondovi i trgovci moraće da, uprkos svemu, zarađuju novac, bez obzira na to gde se odvija trgovina kompanija s liste S&P 500. Fintek start-up prostor za trgovinu je još uvek podložan remetilačkim faktorima, iako nije podložan emocijama individualnih investitora. Iz tog razloga, ovaj sektor zaslužuje veću pažnju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s