U zadnje vreme novac se u slapovima uliva u oblast finansijskih tehnologija tj. fintek (Fintech). Prošle godine su globalna ulaganja u tehnološko-finansijske startapove porasla na više od 12 milijardi dolara. To je tri puta više nego što je bilo do samo godinu dana pre, u skladu sa informacijama kompanije Accenture. Ove je godine, takođe, usledilo nekoliko ogromnih finansijskih zahvata u ovom sektoru. Nedavno su tvorci aplikacije za trgovanje bez provizije Robin Hud (Robinhood) objavili da su u prvom krugu poziva finasijerima od njih dobili 50 miliona dolara, a sajt za finansijsku edukaciju NerdWallet je u svoje fondove privukao 64 miliona dolara investitorskog keša.

Ovo su krupne cifre, koje pune naslovne stranice svetske štampe, piše Mark Haraburda, direktor menadžmenta kompanije Barchart za portal TechCrunch. Ipak, isključivo i jedino korišćenje sredstava kao repera za finansiranje može predstavljati grešku: to znači da posvećujete previše pažnje na klijente fintek usluga – ali, time biste mogli zanemariti još neke velike (a možda i veće) fintek prilike.

Nedavno je Business Insider analizirao segmente poslovanja kompanije Goldman Sachs’, nakon čega su objavili da ova kompanija ima više inženjera i programera od IT kompanija: 9.000 više (!), od Fejsbuka, Tvitera ili LinkedIna. Naslov pod kojim je BI doneo ovu priču je bio: Goldman Saks je tehnološka kompanija.

Ali ne radi se sam o Goldmanu. Bum fintek industrije iznedrio je i “razmenu s okolinom”, hedž fondove, banke i firme za trgovanje vlasništvom. Ali, startup firme razvijaju najnaprednije tehnologije za trgovinu, a “tržišta” su, nažalost, u senci svojih dvojnika iz sveta finansijskog konzumerizma – a ne bi trebalo da bude tako. Kraće rečeno: previše unosnih prilika može ubiti inovativnost na polju tehnologije u sferi finansija.

Šta znači dobra prilika u toj oblasti, najbolje se može ilustrovati nedavnim vrhuncem na poludnevnom (!) događaju u Čikagu koji je rasprodat. Ono što je više nego jasno jeste to da su trendovi koji dominiraju tehnologijom – big data i umrežavanje, društveni mediji i aplikacijski ekosistemi – takođe dominirali i start-apovima u oblasti finansijskih tehnologija.

To je zato što, dok druge industrije tek sada počinju da prihvataju mentalitet tipa “fail fast”, na finansijskim tržištima i u trgovini je ovakav mentalitet već odavno procvetao. Stepen povraćaja i isplativosti (ROI) novih inovacija je najčešće lako kvantifikovati: Kada je Anova Technologies izgradila lasersko-mikrotalasnu infrastrukturu za prenos podataka radio-talasima između Čikaga i Aurore, dobro su znali kakva je i kolika vrednost što bržeg prenosa podataka – baš kao i sve trgovinske firme koje su se oslanjale na to da (p)ostanu brže od svojih rivala. Kada je Anova pokazala kako je u stanju da šalje podatke samo par milisekundi brže od svojih konkurenata, svaka firma čija je prednost nad konkurentima bila u brzini morala je da se pretplati na usluge koje je nudila Anova.

Ostali start-upovi “prekopavaju” društvene mreže kako bi pratili i nadgledali ključne vesti koje potiču od uticajnih igrača na tržištu. Među milionima onih koji tvituju na temu berze i akcija, kompanija Social Market Analytics je identifikovala “univerzum” od 55.000 osoba od uticaja na društvenom mrežama a posebno na Tviteru, nudeći svoje alate hedž fondovima i institucijama koje žele da izmere tržišni sentiment i potrošačke afinitete, po kojima potom kreiraju svoju algoritamsku trgovinu.

Tu su potom i kompanije koje zarađuju na proizvodnji aplikacijskih ekosistema. Kompanija OptionsCity Software pokrenula je platformu koja je nalik na, recimo, svojevrsni App Store namenjen isključivo svetu trgovaca, gde third-party programeri ili trgovinske firme mogu prodavati svoje usluge upravljanja rizicima (risk management), uspostavljanja konkurentnih cena ili analitičkih alata koji se priključuju direktno u sistem za trgovanje.

Ovo j samo delić onoga što rade kompanije za razvoj novih tehnologija vezanih za trgovanje i analize. Ova oblast je već toliko sazrela da je kompanija CME Group prošle godine lansirala svoju venčer-kapital filijalu, Liquidity Ventures, spremnu da ulaže od 500.000 do pet miliona dolara u startapove koji bi mogli doprineti razvoju novih vrsta poslovanja. Španska banka BBVA, Fidelity i Bank of America – sve su one stvorile sopstveno venture-filijale kako bi povećale svoja ulaganja u nove, vrhunske tehnologije.

Još jedan razlog radi kojeg treba obratiti pažnju na institucionalni fintek je i to što on veoma brzo može dokazati svoju vrednost, dok se potrošački fintek još uvek procenjuje, jer još uvek nije doživeo teška vremena. Robinhood i Wealthfront su imali svoj bum, ali su ga isto tako imala i tržišta kapitala. Da su ove firme, čiji je fokus poslovanja na potrošačima i njihovim navikama, postojale u 2008. i 2009. godine, pitanje je da li bi preživele masovni egzodus u trenutku kada su potrošači bežali glavom bez obzira sa tržišta kapitala. Kako će nositi s nekim narednim, budućim kolapsom tržišta i slomom berze, kada akcije budu pale na nulu? Odgovor na ova pitanja je, u najboljem slučaju, nejasan.

Finansijska tržišta su neprekidno aktivna, a banke, hedž fondovi i trgovci moraće da, uprkos svemu, zarađuju novac, bez obzira na to gde se odvija trgovina kompanija s liste S&P 500. Fintek start-up prostor za trgovinu je još uvek podložan remetilačkim faktorima, iako nije podložan emocijama individualnih investitora. Iz tog razloga, ovaj sektor zaslužuje veću pažnju.