Od start-up društvene aplikacije Uber, pa sve do kompanije za hauzmajstorske kućne popravke Handy, on-demand kompanije potresaju svoje rivale a mnogi bi preduzetnici želeli baš isto: solo-poslovanje tako što će i oni postati “izvođači radova” sa svojim cyber-platformama.
Dosad ima više od 40 kompanija koje svoje usluge prodaju putem on-demand platformi, podaci su njujorške industrijske grupe The On-Demand Economy. Platforme na zahtev (On-Demand) nude doslovce sve: od čišćenja kancelarija do masaže. Samo u Sjedinjenim Državama, Uber ima više od 160.000 nezavisnih aktivnih operatera, od kojih je svaki regrutovan pod obećavajućom parolom da će postati “sam svoj gazda”.
Baš kao što i lokalni restorani, kafei i ugostiteljski objekti koriste Groupon za oglašavanje popusta tokom happy hour termina, kada su lokali manje posećeni, ovakve i slične platforme često mogu biti od pomoći i vlasnicima nekih drugih lokalnih biznisa kada ovi pređu u “sporiju brzinu”, pomažući im da pronađu nove klijente u terminima kada imaju manje posla. Međutim, platforme nisu nužno i najbolji način ukoliko je vaš cilj stvaranje renomiranog i održivog biznisa, što je važan faktor za lidera svake kompanije, bez obzira na njenu veličinu.
Između ostalog, kada vaš posao zavisi od platformi, možete izgubiti kontrolu nad nekim oblastima vašeg poslovanja, kao što je cenovnik usluga – upravo ono što biste želeli da imate pod svojim nadzorom. Postoje i drugi održivi modeli koji se mogu primenjivati u izgradnji uslužnih biznisa, kao što je vođenje samostalnog posla ili kupovina franšize. Uber i njegovi imitatori jesu moderna verzija franšize: bez velikog rasta profita usled ulaska u franšiznu mrežu – tamo gde su (svi) nezavisni izvođači poslova kvazi-franšize.
Kao i (klasične) franšize, i platforme na zahtev nude vlasnicima malih biznisa pripadnost velikom brendu pod čijom zastavom operišu, i kojeg potom koriste kako bi formirali tražnju kod potrošača kako bi uspostavili vođstvo. Osim toga, operatori sa platformi nude malo šta drugog što bi bilo “jedinstveno” u pogledu operativne strategije koju i inače obezbeđuje većina franšiznih operatora. Oni su jednostavno agregatori potražnje – varijacija na modele platformskog rada koje koriste Yelp, Angie’s List i Groupon: angažman kojeg dobijaju od klijenata putem mobilnog telefona.
Tako, na mnogo načina, ‘trendi’ poslovni modeli kroz platforme nude manju vrednost od klasičnih franšiza, a po mnogo višoj ceni za vlasnike biznisa.
Visoke naknade
Ova se tvrdnja može dokazati ukoliko se baci pogled na naknade koje platforme uzimaju od korisnika “platformskih franšiza”. Brojne poslovne on-demand platforme ne objavljuju javno svoj udeo kojeg imaju u prihodima “tima” (svih koji su franšizno angažovani kroz platformu). Međutim, kada je reč o najvećim platformama za taksiranje, od vozača može biti zatraženo da plate 20 odsto udela iz prihoda od svake vožnje. Nasuprot tome, prema jednoj nedavnoj studiji firme za istraživanje FRANdata, prosečna (klasična) franšizna naknada je nešto više od 5,5 odsto prihoda.
U zamenu za franšizne naknade koje korisnici preuzimaju na sebe, klasične franšize svojim korisnicima nude operativne priručnike, obuku i mnogo više mogućnosti za obavljanje franšiznog biznisa. On-Demand platforme, sa druge strane, uglavnom ostavljaju svoje članove na vetrometini srećnih okolnosti i slučaja, bez nekih korisnih uputstava za bolje obavljanje biznisa. Korisnici ovakvih “cyber-franšiza”, međutim, takođe poseduju izvesnu autonomiju nalik onoj koju imaju nezavisni preduzetnici.
Na primer, platforme uspostavljaju cenovnik koji su nezavisni operateri u stanju da naplate, iako bez dodatnih beneficija koje se dobijaju u slučaju klasičnih franšiza – što čini da se franšizni kompromisi isplate (ili ne isplate). Takođe, kada su u pitanju sajber-franšizne platforme, lokalni vlasnici preduzeća gube kontrolu nad svojim iskustvom brenda za koji su angažovani.
“Pomama za on-demand poslovanjem nesumnjivo remeti tržišta, obezbeđujući nezavisnim operaterima brzu zaradu. Ipak, ukoliko se … ovi on-demand operateri upuste u matematiku i račun oko zarade, … mogu lako izračunati da ne prave neki profit.”
On-demand platforme, isto tako, ne nude ni održivost poslovanja. I dok većina klijenata gravitira jeftinijim platformama – u potrazi za jeftinijim cenama – kao što hrle u prodavnice poput Walmart-a, ima i puno onih koji vole da svoj novac potroše na usluge koje im nude nezavisna preduzeća: unutar svoje zajednice, koja im je bliska i poznata i u koju imaju poverenja. Zato je pokret Buy Local tako jak. i upravo je to razlog što klasične franšize nisu nikada uspele da istisnu vlasnike samostalnih delatnosti “na lokalu”, pa, stoga, to neće poći za rukom ni on-demand platformama.
Profitabilnije alternative
Istina, mora se priznati da on-demand platforme ne igraju ulogu unutar malih poslovnih ekosistema. Za samostalne operatere ne postoje brojne barijere kako bi ušli u posao. Vozač za Uber samo mora da poseduje automobil i mobilni telefon, ali zato nema beneficije i popuste na servisiranje vozila kojima bi, da je vlasnik taksi-licence, mogao da puno uštedi. Ipak, mnoga nezavisna preduzeća se danas pokreću i posluju “od kuće”, sa vrlo malo troškova, pre svega zahvaljujući boljoj i efikasnijoj tehnologiji – a njihovi vlasnici ne moraju da plaćaju naknadu za korišćenje platforme. Čišćenje po kućama i hauzmajstorske opravke su najbolji primeri za to.
Pomama za On-Demand poslovanjem nesumnjivo remeti tržišta iako obezbeđuje brz keš nezavisnim operaterima. Ipak, kada bi svi koji rade kroz platforme stavili na papir svoju satnicu, dobit i troškove, krajnji rezultat bi bio predvidljiv: oni ne ostvaruju profit nakon što pokriju svoje troškove i plaćanje poreza. A ako već ne mogu da ostvare profit, zašto ne rade nešto drugo, gde ga mogu ostvariti – tamo gde mogu pokrenuti posao koji je zaista samo njihov?