Svakoga dana, širom sveta, umreženi korisnici objave na internetu 2,7 milijardi fotosa a na Fejsbuku naprave 2,7 milijardi lajkova. Bilo je potrebno jedno stoleće da se tehnologijom poveže milijardu lokacija, i samo 25 godina za povezivanje pet milijardi ljudi.

Na svetu će za petnaest godina biti 50 milijardi povezanih aparata i uređaja, objavljuje vebsajt netokracy. Već sada se tvrdi da je globalno umreženo društvo promena koja je veća i silovitija od prve industrijske revolucije. Takozvana nova paradigma globalno umrežene svetske zajednice donosi sa sobom i jednu novu logiku promišljanja i gledanja na stvari, nove mogućnosti, nove matrice ponašanja a takođe i nove izazove na koje tek treba naći valjane odgovore. Svakoga dana, širom sveta, umreženi korisnici objave na internetu 2,7 milijardi fotosa a na Fejsbuku naprave 2,7 milijardi lajkova. “Net” je svuda oko nas, a netokratija je novi društveni sloj koji već prednjači nad ostalima.

Svakog dana se, takođe, odgleda 133 miliona sati video sadržaja na Jutjubu, preuzme 328 milijardi aplikacija, u cyber-trgovini utroši čak 2,7 milijardi dolara i još 13 miliona dolara u podržavanju projekata grupnog finansiranja kroz crowdfunding platforme. Broj novih korisnika interneta se svakodnevno povećava za 700 hiljada. Sveprisutna digitalizacija u umreženom društvu raste eksponencijalnom brzinom, dele se i razmenjuju neshvatljive količine podataka a uređaji, objekti, automobili i odeća postali su “pametni” i međusobno povezani, dok su njihovi korisnici postali aktivni učesnici. Platforme su zasnovane na ekonomiji obima. Sve nam je na raspolaganju tj. “na zahtev” (on demand). Informatičko-komunikacijska (ICT) tehnologija donela nam je ekonomski, društveni, ali i ekološki napredak nastao povećanjem efikasnosti, konstantnim prodorom inovacija i stvaranjem globalnog društva koje predstavlja zajednicu za širenje i deljenje novih znanja. Naravno da je mnogo izazova na koje tek treba odgovoriti, kao što je preraspodela bogatstava, koncentracija moći i zaštita privatnih podataka, ali i (bes)perspektivnost zapošljavanja usled robotizacije i kompjuterizacije, koji su već sada uništili mnoga zanimanja dosad obavljana ljudskom rukom (i mozgom).

Inače, švedska korporacija Ericsson je upravo u javnost iznela svoj Indeks umreženosti gradskih sredina (Networked Society City Index), i u tom izveštaju je rangirala svetske gradove na osnovu njihove zrelosti u oblasti informatičko-komunikacijskih tehnologija, odnosno uticaja istih na društveni razvoj, životnu sredinu i, naravno, ekonomiju. Ovom izveštaju su pridodati i novi parametri, kao što su onlajn transakcije i 4G umreženost. Rezultati ove studije pokazuju da postoji značajna povezanost razvoja ICT sa razvojem gradskih redina i životima njihovih stanovnika.

Studija pokazuje da je švedska prestonica na prvom mestu po umreženosti društva, a prate ga London i Singapur. U prvih 10 gradova su još i prestonice Francuske, Danske, Norveške, a od američkih gradova najbolje je kotiran Njujork. Stokholm je u vrhu mahom zbog kvalitetne ICT infrastrukturne mreže baš kao i visokog procenta penetracije smart telefona i izuzetno dobro uspostavljene broadband konekcije. Raznovrsne ICT tehnologije obezbeđuju nadasve bitnu platformu, danas već nezamenljivu kada je reč o saradnji među kompanijama, javnom sektoru i stanovništvu, podstičući razvoj dinamičnih i specijalizovanih servisa za informisanje.

Neslućeni razvoj i prodor ICT-a omogućava državnim institucijama i kompanijama da efikasno raspoređuju svoje resurse i potencijale kao i da građanima ponude zajednička rešenja nastala u međusobnoj komunikaciji, i koja, zapravo, ne bi mogli da sprovedu pojedinačno i samoinicijativno. Studijom švedske kompanije Ericsson “Networked Society City Index“ obuhvaćena su istraživanja sprovedena u 31 gradu širom sveta. Među njima su Seul, Tokio, Manila, Nju Delhi, Sao Paolo, London, Singapur, Peking, Buenos Aires, Kairo, Pariz, Kopenhagen, Helsinki, Moskva, Njujork, Daka, Stokholm, Lagos, Istanbul, Džakarta, Majami, Johanesburg, Mumbaj, Karači, Los Anđeles, Meksiko Siti, Oslo, Šangaj, Sidnej, Tajpej i Hong Kong.

Kakva će biti naša stvarnost 2030. godine?

Po predviđanjima iz ove studije, danas nam neki od nastupajućih trendova deluju gotovo sasvim neverovatrno, s obzirom da Eriksonova projekcija govori o onome što će biti naša stvarnost već za samo 15-tak godina:

– Glumački poziv će odumreti a njih će odmeniti takozvani animirani izvođači-umetnici (!),
– Učenje stranih jezika više neće biti potrebno (!!),
– Zgrade budućnosti stvaraće više energije nego što će je trošiti,
– U oblakoderima će se intenzivno odgajati hrana,
– Svetskim putevima zavladaće samonavodeća prevozna sredstva, pa će auto-škole biti prošlost,
– Dronovi će biti uobičajeno sredstvo transporta i dostave dobara,
– Virtuelne valute sačinjavaće većinu BDP-a.

Više na ovu temu pročitajte u rezultatima studije “Networked Society City Index“ kompanije Ericsson.