Svima je poznato koliko jutro nakon najradosnijih noći u godini može da “priklješti” one koji su popili neku čašicu više (a i malo više!). Nakon najburnijih zabava uz alkohol sledi oporavak i izostanak sa posla… a onda…
…Mamurluk zaposlenih posle proslava praznika veoma skupo košta evropske kompanije i društvo u celini. Prema izveštaju koji je za Evropsku komisiju uradio Centar za lečenje zavisnosti i mentalno zdravlje (CAMH) iz Toronta, socijalni troškovi koji se pripisuju alkoholu u Evropi procenjuju se na 155,8 milijardi evra godišnje. Stručnjaci ukazuju na brojne posledice preteranog konzumiranja alkoholnih pića ali i na to da EU nije donela novu strategiju za borbu protiv posledica alkohola. Građani Evropske unije u proseku piju tri pića na dan ili dva puta više od svetskog proseka. Centar za lečenje zavisnosti ističe da su društveni i ekonomski efekti preterane konzumacije alkohola na pojedince, porodice, radna mesta i društvo brojni i da se nadovezuju na i tako velike socijalne troškove opijanja.
Svaki građanin Evropske unije stariji od 15 godina u proseku godišnje popije 12,5 litara čistog alkohola ili gotovo tri pića na dan, što je više nego dvostruko više od svetskog proseka, pokazuju podaci iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije.
Britanski istraživači, kako prenosi BBC, procenili su da mamurluk posle praznične konzumacije pića košta sektor biznisa 331,7 miliona evra godišnje. Istraživanje rađeno za sajt turizma i putovanja lastminute.com, koje je obuhvatilo 1.500 ljudi, pokazalo je da oko 25% zaposlenih dan nakon najveselijih božićnih proslava u firmi radi manje od četiri sata dok 20% javi da je bolesno.
Za sada nema efikasnog leka protiv mamurluka, kaže profesorka Farmaceutskog instituta sa Univerziteta Utreht Joris Verster koja je objavila brojne naučne radove na temu mogućih lekova protiv mamurluka.Ona je za BBC rekla da je jedini način da se spreči mamurluk “da se pije umereno”.
Nastojeći da umanji štetu od alkohola, EU je 2006. donela strategiju kako bi pomogla nacionalnim vladama i drugima uključenim u borbu s tim problemom da koordinirano deluju. Međutim, 2013. nije doneta nova strategija o alkoholu, kako je bilo prvobitno predviđeno. Nova Evropska komisija, koja je preuzela dužnost 1. novembra 2014. godine, do sada nije pokazala da se na tom pitanju radi.
U međuvremenu u Škotskoj vlada nastoji da ograniči potrošnju alkohola uvođenjem minimalne cene po jedinici alkohola (MUP), međutim, taj zakon naišao je na prepreke. Propisi o trgovini Velike Britanije i EU u principu dozvoljavaju određivanje minimalne cene alkohola u maloprodaji u cilju zaštite zdravlja ljudi. Škotski zakon usvojen je bez glasa protiv u maju 2012. MUP je ustanovljen na 50 penija po jedinici i zakon se sprovodi od aprila 2013.
Međutim, međunarodne organizacije trgovaca – Udruženje za škotski viski (SWA), Evropsko udruženje za alkoholna pića (SpiritsEurope) i Evropsko udruženje industrije vina (CEEV), pravno su osporile škotski zakon navodeći da ometa funkcionisanje jedinstvenog tržzišta EU. Škotska vlada očekuje presudu po tom pitanju ove godine.
Evropska ekonomija na gubitku zbog opijanja
Problematično konzumiranje alkohola ne samo da vodi u bolest, već i slabi evropsku ekonomiju, upozoravaju stručnjaci Evropskog zdravstvenog foruma Gastein navodeći da u Evropskoj uniji gubici na produktivnosti zbog alkohola dostižu 74 milijarde evra godišnje. Sa Foruma ukazuju i da postoje načini za rešavanje problema izazvanih alkoholizmom na radnom mestu ali da se često problem ne prepoznaje na vreme. Više od 7% svih bolesti i preranih smrti u Evropi posledica je preteranog konzumiranja alkoholnih pića.
Stručnjaci kažu da fleksibilna, efikasna analiza i mere za brzu intervenciju koje se lako sprovode mogu da pomognu da se identifikuju i tretiraju bolesti izazvane preteranom konzumacijom alkoholnih pića.
“Bolovanja i odsustvovanje s posla zbog opijanja postali su preveliki teret za ekonomiju”, istakao je direktor britanske Mreže za sprečavanje bolesti koje su posledica alkoholizma Don Šenker (Shenker).
“Mentalno zdravlje predstavlja fundamentalnu komponentu “zdrave” ekonomije i pokretač je privrednog rasta svake, pa i britanske kao i evropske ekonomije”, istakao je on.
Četvrtina zaposlenih na mukama zbog “jedne čašice previše”
Podaci Međunarodne organizacije za rad (ILO) pokazuju da preterano konzumiranje alkohola loše deluje na zdravlje 25% zaposlenih u vodećim kompanijama.
Međutim, strategije usmerene na rešavanje problema mentalnog zdravlja često nailaze na velike prepreke – nedostatak svesti o problemu među zaposlenima, menadžerima i u društvu, ili trivijalizacija i namerno prikrivanje konzumiranja alkohola u strahu od posledica na profesionalnom planu, uključujući otpuštanje s posla i gubitak društvenog ugleda.
Često nedostaju okviri i instrumenti za prepoznavanje problema sa alkoholom u ranoj fazi”, upozorio je Šenker dodajući da međutim ne manjkaju efikasne i dostupne mere za rešavanje problema izazvanih alkoholom i smanjenje njihove učestalosti na radnom mestu. Te mere uključuju upitnik koji podrazumeva samoprocenu, odnosno znatno fleksibilniji i standardizovan međunarodni “skrining” test koji omogućava hitnu intervenciju ali se još ne koristi dovoljno.
Brojne studije potvrdile su delotvornost standardizovanih mera za analizu stanja i brzu intervenciju u rešavanju problema preterane konzumacije alkohola. Tako su istraživanja sprovedena u SAD pokazala da svaki dolar uložen u analizu i brzu intervenciju radi rešavanja problema sa alkoholom donosi kompaniji uštedu od četiri dolara zahvaljujući smanjenju broja dana bolovanja ili odsustvovanja sa posla zbog alkohola.
U Evropi se više od 7% svih bolesti i preranih smrti pripisuje preteranoj upotrebi alkohola a gotovo polovina ekonomske cene opijanja posledica je smanjenja produktivnosti radne snage.
“To jasno pokazuje da će programi ‘skrininga’ na radnom mestu i brzog reagovanja imati ključnu ulogu u rešavanju problema”, rekao je Šenker pozivajući političare da sprečavanje problema nastalih zbog konzumiranja alkohola postave visoko na listu prioriteta.
“Ni EU, ni nacionalne strategije usmerene na smanjenje problema izazvanih alkoholom ne sadrže jasnu preporuku programa analize stanja i brzog reagovanja na radnom mestu i to je ono što treba ispraviti novom strategijom EU o zloupotrebi alkohola”, istakao je Šenker.