Para na dar? Nikako.

Za praznike nikako ne poklanjajte novac. Ni zlatne ribice a ni soli za kupanje. Pa ni kućne aparate. Niti posteljinu.

01

A kako poklone kupuju građani EU, kakve su im navike?

Novogodišnji i božićni praznici uvek nam nameću i dileme oko izbora poklona, ali ono što je sigurno jeste da, rečeno popularnom frazom “kako pokazuju istraživanja”, treba izbegavati darivanje gotovine, zlatnih ribica i soli ili šampona za kupanje. Evropljani tvrde da im nije važna cena poklona koji dobiju već da je izabran sa pažnjom. Navike: trećina EU ispitanika uvek ozbiljno planira kupovinu poklona i počinje je mesec dana ranije, dok ih gotovo polovina to radi nekoliko dana pre praznika, pri čemu poklon u poslednji čas češće kupuju muškarci nego žene.

Da li će se poklon dopasti onome kome je namenjen, mnogo više zavisi od pažnje koja se pridaje prilikom odabira poklona nego od njegove cene, a davanje novca može čak i da uvredi, rezultati su istraživanja koje je sprovela kompanija Masterkard (MasterCard), a prenose BBC, AFP i Euractiv. Istraživanje kojim je obuhvaćeno više od 15.000 ljudi u 17 evropskih zemalja imalo je za cilj da otkrije šta ljudi vole, a šta mrze pri davanju i primanju poklona.

Gotovo trećina Evropljana smatra da je novac, kao poklon, znak nepažnje, što može biti uvredljivo, a jedna od deset osoba smatra da je to potencijalni razlog za svađu s voljenim osobama. Glavni razlozi zbog kojih će neko ceniti poklon su razumevanje onoga šta primalac poklona zaista želi (87%) i ukazana pažnja (86%). Da cena poklona koje dobijaju od dragih ljudi uopšte nije bitna smatra 97% anketiranih.

Statistika: najomiljeniji časovi za uručivanje poklona su između šest i osam ujutro

Statistika: najomiljeniji časovi za uručivanje poklona su između šest i osam ujutro

Najviše pažnje kupovini poklona u Evropi pridaju Česi – 91% smatra da je pažnja odlučujući faktor prilikom odabira poklona. Šveđani i Poljaci se najviše stide kada kupe poklon u koji nije uloženo dovoljno pažnje, dok zbog loših poklona koje su nekome dali najmanje žale Francuzi i Belgijanci.Poklanjanje novca smatra se najneprikladnijim u Španiji (52%) i Italiji (45%). Gotovina kao poklon iniciraće prepirku kod svakog četvrtog stanovnika Turske, više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Pored novca, pokloni koje Evropljani takođe smatraju posledicom nepažnje jesu i zlatne ribice (52%), kućni aparati (35%), posteljina (26%) i kozmetički proizvodi za kupanje (26%). Svaki četvrti ispitanik zažalio je što nekada nije pridao više pažnje odabiru poklona, a gotovo polovina anketiranih izjavila je da je bila razočarana kada su primili nepažljivo odabran poklon.

Istraživanje je pokazalo i da trećina Evropljana počinje s kupovinom poklona mesec dana unapred, a 45% u potragu za poklonima kreće nedelju dana ili manje pre praznika. Poklon u zadnji čas češće kupuju muškarci nego žene, a gotovo trećina ispitanika veruje da je to razlog što su primili poklon kupljen nepažljivo.

Najbolji u planiranju praznične kupovine su Britanci, budući da 38% poklone kupuje čak mesecima ranije.

Rusi najduže praznuju

05Običaji i tradicija evropskih zemalja u sezoni novogodišnjih i božićnih praznika razlikuju se ali sve, uključujući muslimanske zemlje poput Turske, imaju barem jedan neradni dan između 15. decembra i 15. januara. Najduže u Evropi slave Rusi, čak osam dana, a u nekim zapadnoevropskim zemljama broj prazničnih dana razlikuje se po regionima. U SAD se praznuje dva dana a u Kini samo jedan.

U periodu od 15. decembra do 15. januara su četiri važna datuma za građane Evrope, od kojih su većina hrišćani, bez obzira da li su katolici, protestanti ili pravoslavci. Tako 25. decembra Božić slave katolici i protestanti, zatim idu 1. januar i proslava Nove godine, 6. januar (Bogojavljenje) i 7. januar, kada pravoslavci slave Božić. Uz te datume koji predstavljaju okosnicu sezone praznika, u nekim zemljama se proslavljaju još neki praznici sekularne prirode.

Najduže u Evropi se novogodišnji i božićni praznici slave u Rusiji gde je svaki dan od Nove godine do posle Božića praznik, odnosno ukupno osam neradnih dana, piše britanski Gardijan. Tik uz Rusiju su Jermenija i Lihtenštajn gde “praznični paket” nosi sedam dana za slavlje i odmor. U većini zapadnoevropskih zemalja neradni su Božić, dan posle Božića i prvi dan Nove godine, pri čemu katolici imaju i Bogojavljenje.

Pored toga, u nekim zemljama dužina praznovanja razlikuje se od regiona do regiona. U Nemačkoj je npr. Bogojavljenje praznik samo u Bavarskoj, Baden Virtembergu i Saksoniji Anhalt. Slična je situacija i u Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj, kao i u Velikoj Britaniji, gde Škotska ima dan više za novogodišnje praznike, i 2. uz 1. januar.

Van Evrope se u ovo doba mnogo manje praznuje i u SAD i Kanadi, kao i Japanu, u sezoni praznika neradna su samo po dva dana a u Kini jedan. Novi Zeland slavi četiri dana a Australija tri.

Noćni život Madrida – nekad i sad

09Ekonomska kriza u Španiji uticala je i na noćni život Madrida, koji je značajan mamac za turiste i veliki segment ekonomije. U Madridu ima više od 30.000 barova i restorana, a sektor broji 75.000 zaposlenih. Dok neki ugostitelji kažu da se kriza više odrazila na potrošnju nego na posećenost lokala, deo stanovnika se žali da je glavni grad Španije izgubio deo svojih čari, a mogu se čuti i optužbe na račun vlasti da ne čine dovoljno da suzbiju uličnu prodaju jeftinog alkohola tokom noći. Kao jedna od velikih promena ističe se da je četvrtak, koji je ranije važio za dan noćnog provoda isto kao i vikend, postao tek jedan od dana u radnoj sedmici.

Nakon više od 35 godina frankističke diktature koja je trajala od 1939. do 1975. godine, glavni grad Španije se probudio uz bujanje umetnosti, proslava i izlazaka. Ovaj raznorodni pokret na španskom je poznat kao “Movida“. Međutim, vremena su se promenila.

“Kriza je evidentna i pogađa celu zemlju. Barovi i noćni život Madrida nisu izuzetak”, rekao je Dani Marti, jedan od vlasnika popularnog bara Kostelo, koji je otvoren 2005. godine u čuvenoj aveniji Gran Via u centru Madrida, gde se barovi broje stotinama. Petkom uveče ovde se u suterenu mogu čuti rifovi na koncertu mladih rok talenata, dok na spratu di-džej vrti soul muziku, a klijenti nalakćeni na bar vode mirne razgovore.

“Primetniji je pad potrošnje nego posećenosti: često je u baru jednako živo kao 2008. godine, ali su nam prihodi upola manji”, kazao je on.

Španska privreda je 2008. godine bukvalno potonula, a nezaposlenost je narasla do 25%. To je bila posledica pucanja balona na tržištu nekretnina, ali i međunarodne finansijske krize. U jeku istorijskih mera štednje barovi koji poput Kostela organizuju koncerte suočili su se sa snažnim rastom poreza na dodatu vrednost u kulturi, sa 8 na 21% od septembra 2012. godine.

Kriza pogodila – četvrtak

30Noćni život je značajan element madridske ekonomije. Ima 30.000 barova i restorana, a kada se ubroje i kazina i bioskopi, pozorišta i slični sadržaji, ovaj sektor zapošljava 75.000 ljudi i, kako se procenjuje, doprinosi bruto domaćem proizvodu madridske regije između 3 i 4,7%, odnosno između 5,5 i 7,5 milijardi evra.

Iako je u 2014. zabeležen blagi privredni rast, novčanici Španaca i dalje se teško pune. Uticaj ekonomske situacije je toliki da se menjaju i navike, i to u gradu gde je noćni život neprikosnoven i gde su sve generacije, decenijama, više volele da se nađu u baru na uglu uz tradicionalno meze tapas nego da sednu uz standardnu večeru.

Dani Marti kazao je da je četvrtak ranije bio poput vikenda, sa brojnim ljubiteljima noćnog života koji se tiskaju u barovima. “Sada je to samo još jedan dan u sedmici: to je najdrastičnija promena koju smo doživeli”, rekao je Dani Mari.

Tridesetogodišnji Huan Kanjadas, kojeg je AFP zatekao u noćnoj šetnji sa devojkom u izvikanoj četvrti Malasanja, kazao je da je Madrid izgubio deo čarolije.

“Nekada je ovo bio grad poput Berlina i Londona, pun mogućnosti, sa znatno širim izborom”, kazao je Kanjadas, specijalista za strategije na društvenim mrežama.

Kolo sreće se okreće

17Portparol plarforme za stručnjake madridskog noćnog života Visente Piskueta rekao je da je s usporavanjem tog sektora umanjen i BDP lokalne ekonomije za jedan procentni poen. Piskueta, kao i brojni vlasnici barova, optužuju opštinu, njene regulative i upravu, tvrdeći da im ne pružaju dovoljnu podršku, posebno time što opština ne suzbija uličnu prodaju jeftinog alkohola. U opštini kažu da “podržavaju inicijative za podsticaj” sektorima gastronomije i noćnog života, koji su “glavne turističke atrakcije”.

Džerman Hjus, menadžer kafea La Palma koji već 20 godina radi u centru Madrida, kaže da je ranije u tom lokalu organizovano tri koncerta sedmično, dok je sada pet koncerata, dva predstavljanja knjiga i jedna pozorišna pedstava.

“Pokušavamo da povećamo ponudu da bismo ljudima dali dodatni razlog da dođu”, kazao je on.

“Madrid se jako promenio od Movide. Ali mi koji radimo u noćnom životu nastavljamo da se borimo i da verujemo da, kao i uvek u životu, prolazimo kroz cikluse, i da će se točak uskoro okrenuti”, kazao je on.

Novcem za božićne poklone Poljaci bi izgradili 650 km puta

15Poljaci su 2014. rešili da tokom božićnih praznika zaborave krizu, a novac koji je prema poslednjim anketama utrošen za poklone i prazničnu trpezu bio je dovoljan za izgradnju 650 kilometara autoputeva. Poljake je prošli Božić koštao ukupno 6,5 milijardi evra, a svaki građanin je u proseku za pripremu proslave izdvojio 14% prosečne plate ili 126 evra. Gledano u procentima, Poljaci su za upravo završene praznike izdvojili veći deo mesečne plate od Italijana, Norvežana i Britanaca.
Poljake je godine Božić koštao 6,5 milijardi evra, kako se računa, od čega je 2,6 milijardi otišlo na poklone, a ostalo za namirnice, proslavu i samu organizaciju praznika, pokazala je nova anketa agencije TNS Polska.

Ovdašnji mediji preračunali su da je tim novcem moglo da se kupi 325 kompozicija modernih vozova Pendolino ili izgradi čak 650 kilometara preko potrebnih autoputeva.

Gospodin Kovalski (prosečan građanin Poljske) ove godine je za samu pripremu Božića izdvojio 14% prosečne mesečne zarade, što je za dva procentna poena više nego što su za pripremu Božića nameravali da izdvoje Italijani i Norvežani, a osetno više od Britanaca, koji su za pripremu Božića i svečanu trpezu izdvojili ove godine 8% prosečne mesečne zarade.

Sama suma je zbog osetno manjih plata kod Poljaka manja, 126 evra, dok je Norvežanin izdvojio 570 evra, Italijan 287 evra a Britanac 270 evra. Pretprošlog Božića (2013) Poljaci su za poklone porodici i dragim osobama izdvojili za 775 miliona evra manje nego što su planirali za božićna slavlja u 2014.

nativity scene

Pariz zabranjuje vatru u kaminu

Gradske vlasti odlučile su da smanje zagađenje vazduha u Parizu i okolini tako što su od 1. januara zabranili loženje kamina. To je, međutim, naišlo na otpor kod mnogih ljubitelja kamina koji strahuju da će nestati čar vatre u kaminu, kao i različitih udruženja koja ističu da kamini nisu veliki zagađivači i da se u njima vatra loži svega nekoliko puta godišnje, uglavnom za praznike i proslave.

“Širenje sitnih čestica u dimu iz kamina tokom svega nekoliko sati isto je kao i širenje izduvnih gasova automobila koji putuje više stotina kilometara”, izjavio je gradski zvaničnik za životnu sredinu i energetiku Žilijen Asun (Julien Assoun).

Po njegovim rečima, na području Pariza i periferije postoji 100.000 kamina koji sa 25% učestvuju u zagađenju vazduha sitnim česticama, odnosno zagađuju gotovo koliko i automobili.

27S tim podacima se ne slaže predsednik organizacije “Šume u Francuskoj” Loran Denormandi (Laurent Denormandie) koji je kritikovao odluku o zabrani loženja vatre u kaminu, donetu na inicijativu odbornika ekoloških stranaka.

On je naveo da vatra u kaminu na drva učestvuje u zagađenju vazduha česticama sa samo 5%, dok je učešće vozila 40%.

Udruženje potrošača “Šta izabrati” (Que Choisir) se pridružilo tim kritikama navodeći da, prema istraživanjima, 39% emisija čestica potiče od saobraćaja a 4% od loženja drva.

Odluka pariskih vlasti će uticati na nekoliko profesija među kojima su i odžačari. “Od 135.000 kamina u Parizu koristi se svega 10% i to 6 ili 7 puta godišnje”, kaže predstavnik udruženja odžačara Pariza Tijeri Pižo (Thierry Pujo). “Ta vatra se loži iz zadovoljstva. Parižani se ne greju vatrom iz kamina. Razigrani plamenovi su rezervisani sa porodične proslave, Božić, druženje s prijateljima i romantične sastanke”, rekao je on.

Vlasti navode da neće zabranjivati kamine ako se, ugradnjom odgovarajuće opreme, zatvori ložište, što može da smanji emisije čestica i za 90%.

Međutim, pristalice kamina kažu da će se time izgubiti sva čar i lepota otvorenog ložišta.

 

AFP, L’Express, BBC, euractiv.com

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s