I dok svet radne snage postaje sve mobilniji u eri globalne ekonomije, sve je više radnika koji spremno razmatraju mogućnost odlaska na rad u inostranstvo. Ali, motivacija da odemo – i to baš na mesta gde želimo – variraju, pa ove migracije stoga nije lako predvideti isključivo na osnovu ekonomije, navodi se u novom istraživanju savetodavne firme Boston Consulting Group, kojim je pokriveno 200.000 onih koji posao u inostranstvu traže preko interneta.
Naravno, mnogo je onih u nestabilnim ili zemljama u ekonomskoj ‘dubiozi’ koji na odlazak van svoje domovine gledaju iz više perspektiva i prilika. Takvi, najčešće, žele da rade i ostanu u zemljama sa visokim životnim standardom. Ovo i nije ništa čudno, iako postoji mnogo izuzetaka, kako je pokazalo ovo istraživanje.
Španski radnici, na primer, radije bi da ostanu u svom mestu, uprkos slaboj ekonomiji. (Španija je, napokon, prilično lepo mesto za život – čak i sa svojim ekonomskim poteškoćama). A šta, onda, objašnjava relativno visok nivo želje da se ode u pečalbu među – Švajcarcima? Jer oni, očigledno, ne žele da se presele na bolji posao ili jureći bolji životni standard (što bi bilo veoma teško naći). Na pitanje zašto žele da odu u gastarbajtere, ovi su faktori bili na dnu njihovih prioriteta. Proširivanje iskustva i život u drugim i drugačijim kulturi predstavljaju njihov glavni motiv.
Varijacije mogu biti prilično ekstremne, čak i među drugim ekonomijama koje su robusne poput švajcarske. Više od 90% od francuskih i holandskih građana koji traže posao izjavljuje da su “potpuno spremni da se presele u inostranstvo”. Ipak, manje od polovine Nemaca i Danaca traži posao u inostranstvu, a samo će 35% Amerikanaca razmotriti ovaj potez. Inače, svetski prosek je 64 odsto.
Brojne su zemlje u kojima postoji znatno veća verovatnoća da mladi ljudi žele odlazak na rad u inostranstvo. Među mladim Amerikancima između 21 i 30 godina, recimo, više je od 20% onih koji su skloni da se presele u inostranstvo nego što bi to učinio prosečan građanin ove zemlje. U Nemačkoj je, međutim, samo osam odsto mladih više od proseka otvoreno za ovakav potez, što ukazuje na konzervativnije mlado stanovništvo, i stabilnu privredu koju imaju kod kuće, a u koju mladi imaju poverenja.
Ekonomski trendovi takođe igraju ulogu, mada bogatstvo jedne zemlje nije i jedina stvar koja privlači strane radnike. Ovde su najpopularnije destinacije koje, prema istraživanju, uključuju ekonomski problematična mesta kao što su Španija i Italija:
Kada su u pitanju gradovi, budući pečalbari upinju se da dopru do ‘svetla velegrada’, u kojima ih, prirodno očekuju i već mogućnosti za nalazak posla: Glavni gradovi i kulturni centri imaju planetarnu tendenciju da privlače najviše stranih radmka.
Max Nisen, Quartz (The Atlantic blog)