Do Marsa ali – samo u snu

Svemirski putnici u stanju dubokog sna su već duže vreme obeležje naučne fantastike i knjiga o međuzvezdanim putovanjima. Ipak, uprkos što je koncept prelaženja velikih kosmičkih rastojanja dosad bio samo u dometu književnosti, usnulost kosmičkih putnika je ideja koja bi, navodno, mogla omogućiti prodor u daleka svemirska putovanja. Ovo bi – možda čak uskoro – mogla postati naučna činjenica.

Ako ste upoznati sa konceptom, evo jednog brzog rezimea. Daleka putovanja u svemir su veoma nezgodan poduhvat. Uz postojeću tehnologiju, putovanja na planetu poput Marsa trajala bi oko 180 dana. Očuvati posadu (i njihovo raspoloženje!) u kosmosu tako dugo vremena već nam nije prevelika teškoća, ali nije u tome stvar. Glavni problem je što oni zahtevaju mnogo hrane, vode, energije, i drugh potrepština. Ovo čini da ljudska posada za daleka svemirska putovanja budu izuzetno skupa, jer vuku još zalihe koje zahtevaju ogromne količine skladišnog prostora, i još nepojamno puno dodatnih troškova samo da bi sav potreban materijal dobili – i to u Zemljinoj orbiti. A šta reći za hranu, gorivo i ostale resurse i materijal za put do Marsa i – natrag, kao i tokom barem nekoliko meseci boravka na Crvenoj planeti (špekuliše se da bi prvi boravak trajao oko pola godine). Ako bi posada bila u neprestano budnom stanju – količine materijala potrebnog da ona ostane u životu bile bi prevelik zalogaj za sadašnji stepen čovekove tehnologije.

Zato je NASA počela da se razmišlja o hibernaciji, ili stanju veoma bliskom potpunoj usnulosti.

U teoriji, zaustavljanje/ usporavanje normalne fiziologije tokom svemirskog putovanja pomoglo bi da se ovaj problem reši. Ako bi se astronauti tokom leta stavili u stanje hibernacije, bilo bi im potrebno mnogo manje resursa. Umesto da do željene destinacije ostanu budni, ulazak u stanje dubokog sna – na početku puta, da bi se probudili onda kada pristignu na svoje odredište – moglo bi da bude rešenje.. uz, naravno, razmišljanje da bi hibernacija bila i način njihovog povratka s Marsa na Zemlju.

U ovom trenutku, sa ljudskom posadom za Mars, što je verovatno njen prioritetni cilj,  NASA je počela da istražuje održivost takve ideje. Nedavno je finansirala studiju koju je izradila kompanija SpaceWorks Enterprises iz Atlante, ne bi uspeli da reše sve teškoće koji se u ovom procesu dubokog sna pojavljuju.

Kriostaza, uzgred nije naučna fantastika: hirurzi će je uskoro koristiti kako bi oživeli žrtve nastradale od metka.

Najveći deo istraživanja vrti se oko metoda stavljanja ljudske posade u svojevrsnu “tromost” – stanje u kome su metabolička i fiziološka aktivnost drastično usporene. Kako bi to i praktično izveli, kompanija je razvila tri faze sistema. Prvi korak podrazumeva primenu sedativa i korišćenje neuromuskulatorne blokade kako bi se sprečilo pomeranje tela, dok je drugi korak snižavanje fiziološke temperature tela za oko 10 stepeni Farenhajta (za oko 5 do 5.5 Celzijusa, tj. sa 37 na oko 31.5 stepeni Celzijusa). Time se smanjuju ćelijska aktivnost i metabolizam za oko 50 do 70 procenata. Ovo se postiže pomoću “rashladnih podloga” i nazalno inhaliranog sredstva za hlađenje, koje snižava unutrašnju temperaturu subjekta. Jednom kada se nađu u ovom stanju “tromosti”, članovi posade bivaju priključeni na infuziju koja ih snabdeva svim hranljivim sastojcima potrebnim da bi se održali u životu.

Koristeći ove metode, kompanija SpaceWorks je navodno uspela da ispitanike zadrži u takvom stanju u periodu od nedelju dana – što je impresivan podvig. Ali, čak i takav uspešan eksperiment samo je delić posla kojeg treba uraditi – pre nego što ovakva tehnologija bude potpuno spremna za zvaničnu objavu u medijima. Pored produžavanja dužine perioda “tromosti” (stanje slučno polu-hibernaciji, onakvoj kakvu je znamo iz filmova i literature), ova kompanija se suočava i sa mnoštvom drugih prepreka koje se moraju prevazići. Probleme s potencijalnim začetkom pneumonije, mišićnom atrofijijom i gubitkom koštane mase tek treba rešiti. Dugoročne posledice koje stanje sna ima po ljudske organe još uvek su, u velikoj meri, nepoznate. SpaceWorks ima dug put pred sobom, ali – nakon još nekoliko godina istraživanja – nije nerazumno razmišljati da bi veštačko usporavanje fizioloških procesa, kriostaza, tromost, hibernacija, nazovite to kako god želite – možda će nam, konačno, misija sa ljudskom posadom na Mars buiti nadohvat ruke .

 

Digital Trends

02

This entry was posted in Media.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s