Matematika i estetika: Umetnost algoritma

Ova lepa umetnička dela napravljena su korišćenjem algoritama

01

Velike urbane celine: Ova vizuelizacija pokazuje zemlje koje imaju više od 23,3 miliona urbanih stanovnika. Veličine “kutija” (boksova ili segmenata) predstavljaju urbanu populaciju. Boja predstavlja gustinu naseljenosti (naseljenost po kvadratnom kilometru). Najveća je zeleno-žute boje (Bangladeš: 1159), a najmanja je označena ljubičastom (Kanada: 4). (Foto: Ben Schneiderman)


Otkad je nauke i umetnosti, oduvek je postojao problem povlačenja precizne granice između ove dve ljudske aktivnosti. Globalnim porastom onih čije je zanimanje informatika, sada kada je IT odavno postao mejnstrim, debata je preuzela nove forme. Godine 2003, Paul Graham, istaknuti investitor iz Silicijumske doline, tvrdio je 2003. da “od svih različitih tipova ljudi koje poznajem, hakeri i slikari imaju najviše sličnosti”. Vikram Chandra, romansijer i ponekad izuzetno uspešan programer je početkom ove godine izdao knjigu “Uzvišeni monstrum” (Sublime geek) u kojoj se bavi ovim pitanjem, zaključujući da kodiranje tj. programerstvo, u stvari nije srodno poeziji.

Ben Šnajderman ne lupa glavu oko ‘umetnosti protiv nauke’. On, umesto toga, jednostavno pretapa granice između ova dva polja. Shneiderman je 1990. izumeo “graf-drvo” (kod nas ovaj ovaj grafikon zovemo “drvo problema” ili strateško planiranje) kao sredstvo vizuelizacije podataka. Ovo je od tada postala jedna od popularnijih tehnika izrade kompleksnih podataka, lako razumljivih kroz sliku. Ove mape su pogodne za širok spektar podataka, kao što jasno pokazuje ovaj prvi deo fragmentacije u Androidu, kao i jedna od najpopularnijih priča prošle godine u magazinu The Economist.

Kao primer povezan sa gornjim prikazom, ovaj graf može – pored toga što je koristan – da bude i lep. Od svog nastanka do danas, tokom proteklih četvrt veka je već dovoljno ljudi komentarisalo njene estetske kvalitete, a na čije stvaranje je Shneiderman odlučio da se osvrne, i to pre koristeći njihov umetnički nego analitički aspekt. Rezultat je skup 12 printova, prikazanih u Nacionalnoj akademiji nauka u Vašingtonu.

Izložba ‘analitičko-umetničkih’ grafikona, pod nazivom “Svaki algoritam je, u sebi, umetnost” (“Everything AlgoRiThm has ART in it”). Stvoreni su korišćenjem skupova javnih podataka iz Svetske banke, vladinih agencija i popularnih sajtova. Jednom kada algoritam sačini osnovni graf, Shneiderman bi izabrao paletu boja, često uzimajući inspiraciju od umetnika poznatih po svojim obojenim ‘pravougaonicima’, uključujući Džina Dejvisa (Gene Davis) i Pita Mondrijan (Pit Mondrian). U stvari, ova dva rada su direktni omaž njima dvojici:

02

Raspevani Mondrijan: Inspirisan čuvenom Mondrijanovom “Kompozicijom C (br.III) u crvenoj, žutoj i plavoj”, ovaj grafikon sadrži podatke o 20 najpopularnijih umetnika na sajtu Last.fm. (Ben Shneiderman)


03Urbani Bluz: Sadrži procenat godišnjeg rasta urbanog stanovništva za sve zemlje u 2010. godini, Široki raspored horizontalnih i vertikalnih pruge inspirisan je stilom Džina Dejvisa (Ben Shneiderman)


Shneidermanov projekt je imao neke početne odjeke kako među naučnicima tako i među svojim prijateljima umetnicima. Jedan naučnik požalio mu kako mu je teško da na umetnost gleda kao na grafikon. Njegova analitička strana ličnosti insistirala je da od Šnajdermana dozna šta svi ti “četvorouglovi” i boje, zapravo, predstavljaju. Na drugom kraju spektra, jedan prijatelj među umetnicima mu se požalio da “njegov rad ne može okvalifikovati kao umetnost, jer je posredovan algoritmom.”

Ali, ovim se ipak ignorišu subjektivne odluke koje su deo takvog projekta: Koje veličine ovi printovi treba da budu? Šta sa teksturama? Koje boje “rade” baš kako treba ? Kako ove “boksove-kvadrate” treba postaviti?

Šnajderman kaže da, uprkos što koriste vrlo specifične boje – uzorke Mondrijana, Jozefa Albersa, ili recimo  zastavu Merilenda, konačni rezultat morao bi da bude tako postavljen da izgleda baš kako treba.

“Intervenišem praveći svoj estetski izbor. To je deo kreativnog procesa”, kaže on.


04

Koliko često lete: Boksovi predstavljaju odnos međunarodnih i domaćih letova za pojedine aerodrome. Veći boksovi ukazuju na više međunarodnih letova. Koloristički temat inspirisan je “Kapijom” Hansa Hofmana. (Ben Shneiderman)


Ipak, kako kaže Šnajderman, važno je ne izgubiti iz vida kakva je svrha grafova i drugih vizuelizovanih podataka: “Prenatrpani dijagrami izgledaju lepo, ali nam ne otkrivaju kontekst. Previše vizualizacije pre je za vizuelno zavođenje nego za intelektualni uvid. Tako, moje kolege dizajneri, rekao bih, gledaju na estetiku, a povećanje intelektualne jasnoće je ono što grafovi treba da pokazuju.”

“Svaki algoritam je, u sebi, umetnost: projekat umetničkih Grafikona” (“Every AlgoRiThm has ART in it: Treemap Art Project) u vašingtonskoj Nacionalnoj akademiji nauka od 16. oktobra 2014. do 15 aprila 2015.

Ovaj skup podataka prikupljen je sa vebsajtu Maryland Open Data. Skup podataka sadrži istorijske podatke o ukupnom iznosu grantova dodeljenih projektima čistih energija. Odabrane boje predstavljaju zastavu Merilenda (Ben Shneiderman)

05

Quartz, The Atlantic

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s