Sve se vrti oko inovacija

Daniel Dan Doctoroff, CEO kompanije za medije, poslovni softver i alate Bloomberg, u svom radu “It’s the Innovation, Stupid” objavljenom u tromesečniku Američke trgovinske komore ‘Business Horizon objašnjava šta je važno za američku, i ne samo američku ekonomiju; on zastupa stav da su inovacije na polju nauke, industrije, ekonomije i finansija bile te koje su uvek nanovo pokretale američki napredak, ali i ekonomske krize. Evo kako Doktorof vidi ulogu koju ima večito nadahnuće i optimizam doseljenika u ovu zemlju, gurajući je uvek napred.

Prošlog decembra prisustvovao sam godišnjoj konferenciji komiteta Američke trgovinske komore 100 (C100),  gde su vodeći američki rukovodioci ovog Udruženja rekapitulirali 2013. godinu, pri tom iznoseći svoje planove za narednu godinu. Uprkos sunčanoj obali na kojoj je konferencija održana, raspoloženje u sali bila je izrazito tmurno – što i nije iznenađenje za grupu čiji profesionalni pogledi zavise od odluka koje donosi američki Kongres; američki Kongres je, pak, upravo završio godinu koja jedva da je bila na jednoj desetini produktivnosti ozloglašenog saziva istog iz kasnih 1940-tih, kojeg su tada nazvali “Do-Nothing Congress”, Kongresom nerada.

Na žalost, ekonomska neizvesnost je u Vašingtonu postala je začarani krug. Moja pretpostavka je da naše trenutno stanje političke polarizacije nije slučajno nastalo; Što se više ljudi bore oko istog ili manjeg “parčeta pite” – i relativne inflacije prilagođene padajućim zaradama srednje klase – ekonomski razdor i nepoverenje krvare unutar političke arene, čineći da je gotovo nemoguće postići konsenzus. Ovaj zakonodavni zastoj, zauzvrat, rađa nesigurnost i povećava rizik od zamrzavanja poslovnih investicija, produžavajući time ciklus, i agoniju.

A nije samo industrija, direktno vezana za Vašington, ta koja nosi teret ove neizvesnosti. BGOV – Bloombergov servis za profesionalce koji su u interakciji sa ili su pod uticajem savezne vlade – sproveli su studiju kako bi utvrdili koliko se ‘sentiment’ privatnog sektora prema javnom sektoru promenio u poslednjih nekoliko godina. Naši analitičari pregledali su stanovišta vezana za kategoriju izveštaja rizika 10-K kod 60 kompanija iz širokog spektra industrijskih grana. Ono što nije iznenađujuće je da smo otkrili da savezna vlada brzo raste do nivoa faktora rizika koji rukovodioce može držati budnima i u nesanici – samo treba imati na umu da veličina ovog porasta rizika zapanjujuća. Ukupno 47 od 60 analiziranih BGOV kompanija fokusiralo se rizičnost (poslovnih poteza) vlade u 2011. nego što su to činili 2005 [Napomena: Videti BHQ broj 7 za “Rizičan posao: merenje uticaja vlade”, Anthony Costello Bloomberg] Jedan zanimljiv primer među njima je hjustonski Šlumberger (Schlumberger), naftna i gasna kompanija koja nema nijedan ugovor sa vladom a skoro 70% svoje prodaje ostvaruje izvan Sjedinjenih Američkih Država, mada je za polovinu svoje kategorije rizika u sekciji 10-K da označila američku vladu.

I, dok postoji prirodna tendencija za povlačenjem investicija u neizvesnim vremenima, čineći to usporavamo ekonomski oporavak i, zapravo, stavljamo svoje poslovanje u još veći rizik. To je 2002. potvrdila i studija objavljena u McKinsey & Company Quarterly, “Naučimo se da volimo recesiju”, koja je pokazala da kompanije koje pojačavaju investicije u klimi visokih rizika – čak privremeno žrtvujući profitne margine da bi nastavile da rade u neizvesnosti – imale tendenciju da iz krize izađu jače, kada nstupi  trenutak oporavka ekonomije.

A ako samo bacimo pogled na prošlost nefunkcionalnosti Vašingtona, mislim da je ovo sjajna prilika da u vašem poslovanju preduzmete ulaganja. Optimista sam, kaže Den Doktorof, u vezi neprikrivenih američkih izgleda u budućnosti, iako ono što nam predstoji ne gledam kroz ružičaste naočare. Moj optimizam zasniva se na 200 godina američke istorije. Kada je Majkl Blumberg postao gradonačelnik početkom 2002. godine, pridružio sam mu se kao zamenik gradonačelnika – požari u oblasti Ground Zero u Njujorku i dalje su tinjali, a dot-com balon je upravo pukao. Zatekli smo se pred jednom od najvećih kriza u istoriji ovog grada. Stanovnici i preduzeća bežali su iz njega, a poreska osnovica je presušila. Imajući u vidu da su ekonomski i finansijski ciklusi koji su pogađali američku ekonomiju imali tendenciju da utiču na Njujork dramatičnije nego na naciju u celini, utvrdili smo da smo morali da proniknemo u finansijske cikluse kako bismo se bolje pripremili za njih, i nadolazak “tmurnih dana”. Tako smo proučavali 10 finansijskih uzbuna, padova i mehurova koji su zadesili Njujork otkad je oko 1800 postao finansijski centar oko: depresiju iz 1807; izbune tokom 1819, 1837, 1857, 1873, 1893 i 1907; Veliku depresiju; početak 1970-ih; i ‘Crni ponedeljak’ 1987.

Ono što je iznenađujuće je da je ritam po kojem su mehurovi nastajali i pucali sledio veoma sličan obrazac: robustan oporavak posle svake krize predvođen je inovacijama koje su u toj epohi bile ključne – fundamentalne i trajne strukturne promene u privredi, osvajanje novih izvora sirovina, velike nove metodama finansiranja ili proizvodnje, kao i otvaranje novih i brzo rastućih tržišta. Svaki put, ove inovacije proizvele bi talas investicija u potpuno nove industrije, što je, zauzvrat, stimulisalo sekundarne industrije -sve su ove inovacije stvarale multiplikativni efekat koji menja tržišnu psihologiju, pridobijajući potrošačku i kompanijsku potrošnju i ohrabrujući ekonomski preporod.

Nakon recesije 1807. godine, nove metode poljoprivredne proizvodnje dovele su do dramatične ekonomske ekspanzije u ranim 1800-im. Izgradnja velikih plovnih kanala  (kao što je npr. kanal Erie) dala je krila privredi iz 1820-tih, kao i izgradnja železničkih pruga u 1840-tim, razvoj industrije nafte i čelika u 1870-tim, nove tehnike masovne proizvodnje (kao što je proizvodna traka) u 1910-tim, a internet u 1990-tim. Svaku epohalnu inovaciju pratile su velike enonomsko/ privredne kontrakcije. Čak je i New Deal 1930-tih samo stabilizovao ekonomiju ali ne okončavajući ekonomsku depresiju; ono što je nju okončalo bila je opšta mobilizacija nacije za Drugi svetski rat.

Finansijske inovacije su takođe odigrale važnu (iako ponekad kontroverznu) ulogu u ekonomskom oporavku i rastu, što se može videti po ekspanziji kredita preko papirne valute u 1810-tim, zasipanju finansijskog tržišta džank-obveznicama tokom 1970-tih, kao i po naglom porasti sekuritizacije u protekloj deceniji. I, naravno, kakva je već naša ljudska priroda, uzbuđenje oko ovih inovacija konačno ustupa mesto izobilju i iracionalnosti, što dovodi do neminovnog kraha, a ciklus počinje ponovo.

Dok je “demode” da pričamo o Američkoj Izuzetnosti, inovacioni ciklus je jedinstveno američki fenomen. Kao nacija imigranata, mi smo optimisti po prirodi. Uostalom, odluka iseljenika da se raskorene od sopstvenih života kako bi se preselili u Sjedinjene Države zahteva fundamentalnu veru da će ono što će uslediti biti bolje nego ono što je bilo. Svaki naredni talas novih doseljenika obnavlja ovaj optimizam. Takođe, nije iznenađujuće da je takav visok procenat remetilačkih kompanija postojao upravo zbog imigranata, koji su ih i zasnivali.

Ako čekate na početak narednog ciklusa inovacija – već ga propuštate.

Nema dramatičnijeg primera od onog u energetskom sektoru. Bum u frekingu – otkrivanju i vađenju rezervi škriljca – sada pozicionira Sjedinjene Države tako da nadmašuje Rusiju i Saudijsku Arabiju, postajući od 2015. godine najveći svetski proizvođač nafte – nešto što je bilo nezamislivo do pre samo nekoliko godina. I dok neki mogu da naš naftni bum ići na štetu obnovljivih izvora energije, Američko ministarstvo za energetiku prijavilo je povećanje sektora obnovljive energije za 26% od 2011, aočekuje se da će se još jača potražnja nastaviti i ove godine, dok su profitne marže na energiju vetra i dalje ima da rastu, kako tržište bude sazrevalo.

Pazite na proizvodnju. I, dok niko ne očekuje povratak industrijskoj privredi kakvu smo nekada imali, postoje ohrabrujuće naznake oživljavanja današnje proizvodnje vođene efikasnošću, tehnološkom sofisticiranošću i nižim troškovima prevoza. Nije slučajno što su Tesla automobili – jedna od najtoplijih i najilustrativnijih priča o američkom uspehu danas – bili ne samo koncipirani u Americi, već se vozila ove kompanije, takođe, ovde i izrađuju.

Zdravstvo je takođe ‘usijano tržište’ za inovacije. Dok su mnogi bili fokusirani na uzbunu zbog loše izgradnje mreže Healthcare.gov, važnija priča iza toga je opšta prilika za remetilačka rešenja vezanih za Zakon o pristupačnosti zdravstvene nege (Affordable Care Act) koji će se stvoriti u narednim godinama, uz podršku kako privatnog tako i javnog investicionog sektora. Kada je firma za profesionalne usluge BDO nedavno anketirala fond-menadžere, pitavši ih koje su tu industrije za koje smatraju da imaju najveće mogućnosti za nove investicije u narednoj godini, zdravstvo i biotehnologija došle su drugo mesto, a ispred njih je bila samo proizvodnja.

Tehnološki sektor nastavlja da bude okosnica ovog inovacionog ciklusa. U samo poslednjih nekoliko godina, revolucija u širokopojasnim komunikacijama (fiksna i bežična), povezujući još veći broj ljudi na većim brzinama, kako u Sjedinjenim Državama tako i širom sveta. Malo je industrija koje su imune na njenu remetilačku snagu. ‘Peer Lending’ –  način finansiranja duga koji omogućava pojedincima da se uzajmljuju i da pozajmljuju novac bez upotrebe službenih finansijskih institucija kao posrednika, a dobar slučaj peer kreditiranja je projekat kickstarter.com – ovo je pojava koja osnažuje potrošače da preskoči banke; kablovska televizija lagano umire kako potrošači sve više prihvataju on-demand video; koncept predavanja na univerzitetskim salama ustupa mesto Data-učenju na daljinu, putem Interneta; bezbroj start-upova bori se da bi promenilo način na koji lekari leče pacijente i upravljaju dokumentima; u velikim gradovima, čak je i jednostavan čin hvatanja taksija na ulici ustuknuo pred taksi-aplikacijom koja vam obezbeđuje vozilo. Ustanovljavajući da širokopojasna revolucija u telekomu još uvek ima dovoljno prostora za rast, firme koje rade sa rizičnim kapitalom (venčer kapital firme) međusobno se žestoko nadmeću u finansiranju perspektivnih start-upova, uz prošlogodišnje postizanje dilova u obimu većem za 100% u odnosu na pre 4 godine .

Već počinjemo da vidimo uticaj koji Američki Motor Inovacija ima na privredni rast zemlje. Ali, ako je istorija naš vodič, s obzirom na toliki obim inovacija kroz toliko mnogo industrijskih grana, i verovatno njihovo veliko ubrzanje u narednih nekoliko godina, dovešće i do niže stope nezaposlenosti i, nadajmo se, prekidajući trend sve nižih plata koje 40 godina unazad pogađaju srednju klasu. A ako se to dogodi,  moguće je čak da ćemo svedočiti postepenom smanjenju političke polarizacije, nešto što bi čak i našim kolegama u C100 Američke trgovinske komore izmamilo osmeh.

Dan Doctoroff, predsednik i CEO Bloomberg (Fondacija Američke trgovinske komore

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s