Ne tako davno, naučnici su odlučili da odustanu od potrage za životom u Sunčevom sistemu. Venera i Merkur su suviše vrući, Mars suviše suv, a sve ostalo je isuviše hladno. Ali, zahvaljujući nizu svemirskih sondi koje su tokom nekoliko zadnjih decenija istraživale nama blizak svemir, ova sumorna odluka o zapostavljanju istraživanja u Solarnom sistemu dramatično je preokrenuta u svoju antitezu. Ispod par ledom okovanih satelita koji kruže oko Saturna odnosno Jupitera, kako se ispostavlja, neposredno ispod njihove ledene površine, nalaze se mora tečne vode, suštinskog sastojka za život kakav poznajemo.
To još uvek nužno ne znači i da tamo ima života. Ipak, da bi to mogao biti takav slučaj govore nove slike koje pristižu sa NASA Cassini svemirske sonde. Analiza dotičnih je na dva upravo objavljena dokumenta u Astronomical Journal-u, sačinjavajući moćan argument da bi Saturnov mesec Enceladus mogao biti najizglednije mesto za “život u našem komšiluku”. Najsvežiji dokaz: fotografije koje prikazuju ne manje od 101 gejzira, i njihove vodene erupcije iz pukotine u južnoj hemisferi Meseca. “Stvarno sam uzbuđen”, kaže Kerolajn Porko (Carolyn Porco), šef tima za analizu snimaka ove svemirske letelice.
Ko bi joj mogao zameriti? Činjenica da sa Enceladusa voda šiklja u svemir nije iznenađenje: satelit Kasini je primetio pramenove vode koji se uzdižu sa ledene površine Meseca čim je poslao prve fotografije izbliza, kada je još 2004. stigao tamo. Ima toliko toga što Enceladus izbacuje u svemir tako da je, u stvari, upravo ovo materijal koji tvori jedan od veličanstvenih Saturnovih prstenova.
Pitanje je: Da li ovi mlazevi potiču sa mesta koja su neposredno ispod ledene površine, ili oni dolaze iz mesečevih dubina? Samo bi ovaj potonji slučaj bio dobra vest za moguće uspostavljanje života, jer bi to značilo da duboko i blizu jezgra postoji rezervoar permanentno tečne vode, u kojoj bi se život pojavio i stekao uporište. Ta nada je snažno podsticala naučnike kada su 2009. lansirali Kasini, koji je čak i direktno proleteo kroz ove vodene pramenove. Satelitski instrumenti tada su “okusili” vodu, pronašavši da je ona slana – što je snažan dokaz da je tečna H2O dovoljno duboko i da je bila u dužem kontaktu sa mineralima iz Enceladusovog stenovitog jezgra.
Pre samo nekoliko meseci pronađeno je još dokaza: merenjem suptilnih varijacija gravitacionog polja ovog Saturnovog satelita, Kasini je pokazao da okean vode zaista leži na oko 30 milja pod Enceladusovom debelom korom leda, dovoljno vode da ispuni jezero Superior na granici Minesote i Ontarija, kojeg dele SAD i Kanada (ovo jezero je površine 81 kvadratna kilometra, a zapremine 12 000 kubnih kilometara).
Uzevši sve ovo u obzir, čini se kako se sve uklapa – a analiza najnovijih snimaka ovaj slučaj čini samo još uverljivijim. Još uvek postoji mogućnost, kaže Porko, da oblaci vode koji izbijaju sa Evrope nastaju uglavnom na prvih nekoliko metara dubine pod ledenom površinom Meseca, a stvaraju ih plime koje izvijaju led – tako se pravi trenje koje ga otapa i zagreva. Ako je to slučaj, onda bi gejziri trebalo da šikljaju kroz napuklu koru leda na relativno širokom prostoru ovog satelita.
Jupiterov mesec Evropa, erupcije vode iz 2 gejzira
Međutim, oni se ne prostiru na širokom području i posvuda. Umesto toga, kaže Porko , “Otkrili smo da potiču iz četiri istaknuta preloma na južnom polarnom regionu”. Prelomi su neformalno poznati kao “Tigrove pruge” (Tiger Stripes), a u slučaju lokacija tri ili četiri gejzira, vruće tačke su samo nekoliko desetina metara u prečniku.
“Ovo je velika stvar”, kaže ona. “To, očigledno, nisu površinski fenomeni. Ovo nam govori da je jedina mogućnost da je izvor gejzira u dubinama mora. Sada smo uvereni da prelomi i pukotine (leda) idu skroz do dole.” U tom slučaju, bilo kakva biološka aktivnost u okeanu mogla bi biti otkrivena u vodi koja izbija iz gejzira na površini leda – ali samo u slučaju da Kasini poseduje prave instrumente da ih detektuje. Ali, Kasini ih nema pa je sada, kako kaže Porko,” imperativ pokrenuti misiju koja bi se tamo vratila.”
Nije da je na Enceladusu verovatnija pojava života nego, recimo, na Jupiterovom mesecu Evropi, koji se takođe može pohvaliti tečnim okeanom ispod ledene kore, kaže Porko. Ali, oblaci na Enceladusu nude direktan ‘prozor’ i uvid u okean ispod leda. “Šta bi bilo kad bismo se tamo vratili, sleteli na površinu i zinuli od čuda – kada bismo dobili podatke koje je trebalo da otkrijemo, da još negde u Sunčevom sistemu ima života?”, kaže ona . “Uz obnovljeni entuzijazam, mogli bismo i učiniti nešto tako dobro.”
Čak i sada, kada je NASA u očajničkoj potrazi za kešom, ovaj argument joj može biti dovoljan za dobijanje preko potrebnog novca.
Zivot van planete Zemlje nam je blize nego sto smo mislili.
Treba uvek prvo pogledati u komsiluk…