Sjaj u tami: Put u središte Zemlje

– Zaspao si, zemljače – reče seljak i osmehnu se noćnim, besanim očima – konj te je jedno pola vrste odvukao…

Isak Babelj, Zamošć (Crvena konjica)

Pošto smo se pre par godina osvrnuli na sjajne „Crvene zvezde nad Rusijom“, postavku u “Tejtu” na temu manipulacije vizuelnim medijima tokom Staljinove ere, evo još nekih zabavnih detalja iz epohe Sovjeta.

O podzemnim bunkerima vam Moskovljani mogu reći puno toga zanimljivog. Pod našim nogama – ispod kolovoza i trotoara, pod zemljom, leži džinovski mrtvi grad stvoren radi – preživljavanja. U svojim višespratnim klimatizovanim objektima, ukopanim duboko pod zemljom, posvuda su prostrti skupoceni tepisi; tu su i elektronski satovi, koji s izvanrednom preciznošću mere vreme, netaknuti tabaci hartije na stolovima i posebni odeljci s krevetima, preko kojih je zategnuta čista posteljina.

“Sklonište na čuvanju” – kažu vojnici na straži koji motre na njega. Pa ipak, ovi objekti izgledaju do te mere jedinstveno da je teško da bi se neko izuzev stražara usudio da ove „podzemne letnjikovce“ nazove skloništima. Jer – skloništa od bombardovanja za obične smrtnike su potpuno drugačija. Elitni kompleks je sagrađen u Staljinovo doba; uz podzemne državne institucije, fabrike i neke vrste prodavnica, taj je kompleks povezan sistemom tunela – dugim podzemnim hodnicima koji počinju na dubini od pet metara, i koji vode u to jedinstveno utočište od atomskog napada.

Zadnje strane prostorija i objekata (one nasuprot ulazima u njih) povezane su kanalima u koje su položene cevi za vodosnabdevanje i kanalizaciju, koje vode do kolektora otpada, i koji će – u slučaju neprijateljske blokade glavnih ulaza ili namernog urušavanja iznutra radi onemogućavanja prodora neprijatelja – poslužiti kao alternativni izlazi. Teoretski, u podzemnu kancelarijsku zgradu moguće je ući kroz „obične“ ulaze neke od državnih ustanova.

Kopanje prvih tajnih izlaza počelo je pre Drugog svetskog rata i aktivno se nastavilo sve do 1953. godine, kada je Staljin umro. Izgrađeni su, kako je i predviđeno, da bi pružili maksimalnu bezbednost, a svi prolazi su i dalje netaknuti. Njihova lokacija je tajna, a kompletna mapa svih objekata postoji jedino u ruskom Ministarstvu za vanredne situacije. Posebno su brojni podzemni hodnici unutar brda na kojima leži Moskva: u Taganki, Kineskom gradu i ispod Vorobjovih Gora (Vrapčevih brda).

Sveobuhvatni, široko razgranati sistem tajnih izlaza-ulaza je onaj prvi, gornji nivo podzemnih utvrđenja Moskve. Njihov drugi nivo počeo je da se gradi nakon 1953. Zgrade Centralnog komiteta, KGB-a (danas FSB, Savezna služba bezbednosti) i Ministarstva odbrane urastale su sve dublje u zemlju – ponekad i do pet spratova. Novca je potrošeno da se i ne zna… A ove komforne „zgrade“ i prostori deluju kao da ste doslovce u pravom gradu; povezani su “ulicama” i “uličicama”. Dakle, iz zloglasne neobarokne Lubjanke vodi direktan podzemni prolaz do neoklasičnog Kremlja, a tunel koji vodi do njega proteže se od zgrade Centralnog komiteta na Starom trgu (Старая Площадь), i toliko je širok da kroz njega možete voziti automobil.

Na kraju vladavine Hruščova, opasnost od nuklearnog rata činila se daleko stvarnijom nego što je to danas slučaj. Zatim su usledili projekti za izgradnju trećeg nivoa podzemnih konstrukcija. Njegovu realizaciju od ideje do stvarnosti započele su sovjetske vlasti početkom 70-ih: pre svega, podzemni “monorejl”, pruga s jednim kolosekom. Njegova prva trasa je između Centralnog komiteta i Kremlja. Do danas se proteže na više od 600 odnosno 800 metara i uglavnom je ispod Kremlja i njegove neposredne blizine… A danas je to savremeno utočište koje prodire u zemlju do dubine između osam i deset spratova, uz nivo komfora koji bi se mogao komotno rangirati kao hotel sa pet zvezdica, i sa nivoom kvaliteta soba u rangu “President”.

Evo šta Vadim Mihajlov, šef kopača, kaže o tajnom metrou:

Naravno, tajni Metro-2 postoji. Naši kopači ne samo da su ga videli stotinama puta, već su istražili i mnoga okolna područja. Ovu tajnu liniju smo po službenoj dužnosti koristili kako bismo nakon radne smene stigli do „regularne“ javne stanice Ramenki. Međutim, danas je jedan deo ove linije “Metro-2”, i to onaj deo koji se nalazi u blizini Trga Arbata, pod dodatnim nivoom obezbeđenja, i sada nema načina da mu se pristupi ili uđe. „Dvojka“ je i danas još uvek „u izgradnji“, ali puževim tempom. Jer, kao i uvek – nedostaje novca.

Međutim, tajni metro predstavlja tek deo moskovskog metroa. Postoji 12 nivoa komunikacije odnosno povezanosti (cevi, kolektori, pećine, itd). Maksimalna dubina stanovanja – 840 metara, a tu su i vojni bunkeri. Kopalo bi se i dublje, ali postoji realna prepreka koju je poprilično teško savladati: sloj granitnog stenja.

P.S. U jednom od ovih bunkera (koje biste mogli da posetite) danas se nalazi Muzej istorije Hladnog rata.

 

Izvor: Подземелья и тайные ходы Москвы.

Aleksandar Železnov, softverski inženjer (Specijalistička primenjena matematika i informacione tehnologije, Državni univerzitet Sankt Peterburg)

 

Quora

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.