Čovek je počeo da transformiše Zemlju mnogo ranije nego što smo mislili, donosi portal Popular Science.
Stotine arheologa objedinilo je svoje podatke kako bi dobilo širu sliku uticaja čoveka na našu planetu.
Ljudska vrsta danas menja planetu neviđenom brzinom. Uprkos pretnji klimatskim promenama, povećavamo emisiju fosilnih goriva. Ugrozili smo i do milion vrsta životinja i biljaka i izmenili pejzaž preko 70 procenata kopnene površine bez leda.
Iako je današnja ogromna globalna promena neuporediva s prošlošću, to ne znači da drevna društva nisu ostavljala uticaja na životnu sredinu. U stvari, ljudi su uveliko menjali Zemlju i pejzaž koju su naseljavali u poslednjih 3.000 godina, sugeriše istraživanje objavljeno u četvrtak (29. avg, 2019) u časopisu Sajens.
Nemamo neki zavidan broj arheoloških podataka o tome kako su drevni ljudi živeli i koristili svoju zemlju, odnosno tle na kojem su imali svoja staništa. Ali modeli kojima raspolažemo imaju tendenciju potcenjivanja veličine teritorija koje su drevne civilizacije koristile tokom potrage za hranom, u poljoprivredi i za ispašu stoke, navodi se u studiji. Te simulacije su koristile procene broja ljudske populacije za te periode, da bi se dobila koliko-toliko vernija slika korišćenja zemljišta u drevno doba. Ali, ovo „zabacivanje udice“ je u suštini zasnovano na brojnim pretpostavkama a na samo nešto malo podataka“, kaže Erl Elis, naučnik za životnu sredinu na Univerzitetu u Merilendu i jedan od autora ove studije.
Nije da nemamo nikakve informacije koje opisuju ljudsku aktivnost u ta vremena – radi se o tome da su informacije raštrkane u nebrojenim radovima stotina arheologa širom sveta. Niko, međutim, nije posvetio malo vremena kako bi se malo „odmakao“ i pogledao širu sliku. Tako su Elis i njegov tim odabrali 255 arheologa da ispune upitnik o upotrebi zemljišta u rasponu od pre 10 hiljada godina pa do 1850. Njihovo znanje pokrivalo je 146 područja koja obuhvataju sve kontinente, osim Antarktika.
Arheo-botaničari su otkrili najstarije dokaze o pravljenju hleba na lokalitetu na severoistoku Jordana. Procenjuje se da su nalazi stari 14.400 godina, a otkriće pokazuje da su drevni lovci-sakupljači pravili i jeli hleb 4.000 godina pre neolitske ere i uvođenja poljoprivrede. Toliko o tome da je “paleo ishrana” bez žitarica bila u to vreme jedini način ishrane, kako se dosad pretpostavljalo
Ova nastojanja nisu prošla nezapaženo na terenu. „Verujem da je proučavanje velikih globalnih obrazaca kroz prostor i vreme osnovni doprinos koji arheologija može pružiti proučavanju ponašanja čoveka i čovečanstva kroz istoriju“, kaže Robert Keli, arheolog sa Univerziteta u Vajomingu, koji nije bio uključen u projekat.
„To je važan rad“, rekao je Džon Vilijems, paleo-ekolog sa Univerziteta u Viskonsinu za Njujork tajms. “Arheologija, korak po korak, ulazi u svet velike količine podataka (big data).”
Objedinjavanje svih ovih podataka otkrilo je da su još pre 3.000 godina poljoprivredne, stočarske i lovačke aktivnosti preobrazile planetu. A pre 10.000 godina, lov i stočna hrana bili su uobičajeni u 82 odsto proučavanih područja. „Pokazali smo da su lovci-sakupljači uglavnom koristili zemljište na globalnom nivou još pre 10.000 godina“, kaže Ellis. “Oni su se nalazili gotovo posvuda u to doba, i koristili su ogromne teritorije.”
Ova mapa globalnog obima ishrane možda je prva takve vrste, prema Lukasu Stivensu, arheologu sa Univerziteta u Pensilvaniji i vodećem autoru ovog naučnog rada. „Ne postoji model za pribavljanje podataka o tome kako su ljudi pre 10 milenijuma tragali za hranom i zemljištem, kako su osvajali prirodu“, kaže Stivens. „Prisutan je veliki jaz u našem znanju o korišćenju teritorija i resursa u prošlosti.“ Ono što je važno je da ovaj način života – koji je svojevrsni zahvat u mnoštvo aktivnosti – može dramatično izmeniti zemlju i životnu sredinu. Na primer, brojna društva bazirana na traganju za lovinom koristila su vatru da bi „očistila“ šumska područja, na primer – za lov.
Pre oko 6.000 godina, poljoprivreda i pastirstvo (uzgoj stoke) počeli su da rastu širom planetarnih područja, dok je lovački način života počeo da uzmiče. U to vreme je 42 procenta istraživanih regiona imalo poljoprivredu. Istraživanja su, takođe, otkrila da je intenzivna poljoprivreda – odnosno godišnja proizvodnja useva – počela mnogo ranije nego prethodne procene. U 27 regija, početak poljoprivrede otpočeo više od hiljadu godina ranije nego što je procenjeno modelom nazvanim HYDE (istorijska baza podataka o globalnom okruženju, History Database of the Global Environment). „Uočavamo periode intenzivne poljoprivrede koji hronološki idu daleko dublje u prošlost od današnjih procena, i to u rasponu od stotina pa do hiljada godina; ove aktivnosti obrađivanja zemlje prisutne su u većini regiona sveta koji danas imaju poljoprivredu,“ kaže Elis. “Radi se o daleko dubljem uvidu o vremenu kada su ljudi prvi put otpočeli da se bave poljoprivredom neprestano i u kontinuitetu, širom Zemlje.”
Rezultati mogu pomoći da se „doteraju“ modeli poput onih koji se koriste za predviđanje klimatskih promena, kaže Elis. Ali ono što mu se čini najzanimljivijim je kako ovi najnoviji nalazi predstavljaju sjajnu ilustraciju koliko su dugo ljudski životi bili isprepletani sa okolinom, što je ideja koja doprinosi današnjim naporima u očuvanju prirode, resursa i životne sredine. U nekim regionima, biljke i životinje su se možda razvile u kontekstu korišćenja zemlje od strane ljudi. „Dakle, kada razmišljamo o očuvanju, moramo uključiti i znanja onih ljudi koji su potekli i žive na tim područjima, znanja ‘lokalaca’ koji čuvaju predanja iz prošlosti“, kaže Elis.
Otkrića mogu takođe dodati dosta “poriva & goriva“ za žestoku raspravu arheologa i geologa o antropocenu, predloženoj geološkoj epohi definisanoj ljudskim uticajem. Iako debeo samo oko milimetar na „rolni toalet-papira Zemljine istorije“, neki naučnici tvrde da mi tako duboko menjamo Zemlju da ovaj period zahteva i formalni geološki opis i „zavođenje u knjige“. U maju ove godine je održan panel pod nazivom Radna grupa za antropocen (Anthropocene Working Group), koja je „izglasala“ da se za početak tog perioda uzme sredina 20. veka: vreme brzog rasta stanovništva, ubrzane upotrebe fosilnih goriva i prvih eksplozija atomske bombe.
Elis, koji je član radne grupe, ne slaže se sa tim potezom. “Nema sumnje da imamo dramatično ubrzanje ljudske transformacije Zemlje koje je otpočelo u to vreme”, kaže on. “Ali, s obzirom na prethodno rečeno, trebalo je hiljade godina da ovaj “teretni voz” ubrza… Ne možete razumeti dubinu naše transformacije Zemlje bez razumevanja ovog daleko dubljeg ubrzanja tokom dugog vremenskog perioda.”