Kineski predsednik Si Đinping želi da svoju zemlju pretvori u aero-kosmičku supersilu. Rušenje Boinga etiopske avio-kompanije mu je možda pružilo priliku za to, donosi poslovni portal Blumberg.
Avio-kompanije koje se zabrinuto pitaju da li da kupuju avione kompanije Boing imaju još jednu opciju osim letelica kompanije Airbus SE: kinesku vladu i vazduhoplove koje pravi fabrika u njenom vlasništvu. Kineska državna komercijalna avio-kompanija Komak (Comac) pravi svoj C919, uskotrupni putnički avion sa kapacitetom od oko 170 putnika, za koji kompanija tvrdi da je dobila više od 800 narudžbina širom sveta. Ovaj model će se takmičiti sa Boingom 737 Maks 8 – kao i sa Erbasom 320 neo – što je deo rizične ambicije koju je na sebe preuzeo kineski predsednik Si Đinping, koji namerava da izgradi domaću avio-industriju od nule i na taj način razbije dominaciju zapadnih kompanija na globalnom nebu.
Kina je u roku od par sati nakon rušenja etiopskog Boinga prizemljila sve svoje „Maks osmice“, predvodeći globalni talas suspenzija ovog vazdušnog plovila. “Ovakvi događaji pružaju priliku Komaku da nastupi na tržištu sa svojim modelom”, kaže Čed Olend, viši inženjer korporacije Rand iz Vašingtona. “Ako su pametni, pokucaće na vrata svih 10 najvećih avio-kompanija koje razmišljaju o kupovini uskotrupnog vazduhoplova.”
Kompanija, koja je 2017. pokrenula probne letove C919, primila je 815 narudžbina od 28 kupaca, uključujući GE Capital Aviation Services. Kineski Comac još uvek nije komentarisao ovu vest.
Aspiracije Pekinga protežu se i izvan modela C919. Komak sarađuje sa kompanijom United Aircraft Corp. iz Moskve na razvoju širokotrupnog modela CR929, koji bi na kraju mogao leteti na dugim relacijama kao što je Peking-Njujork. Preduzeća u državnom vlasništvu razvijaju kompletan asortiman aviona, uključujući širokotrupne letelice, turbo-propelerce, poslovne avione, helikoptere, hidroavione, pa čak i cepeline. „Strateški gledano, avio-proizvodnja je nacionalni imperativ“, kaže Ju Žanfu, partner u pekinškoj filijali nemačke firme Roland Berger Strategy Consultants, koja se bavi aeronautikom i odbrambenim letnim sistemima. “Kada avio-industrija jednom uspešno postigne ekonomiju obima (isplativosti pokretanja ogromnog lanca dobavljača, proizvođača i proizvodnje), ta grana sa sobom podiže i čitav niz drugih industrija.” Dve trećine će biti avioni s jednim prolazom među sedištima (single-aisle planes, dakle uskotrupni), kao što su to Boeing 737 i C919.
Komak iz Šangaja gradi centar za obuku inženjera koji će raditi na održavanju, pritom obučavajući stjuardese i druge zaposlene koji će u budućnosti leteti avionima C919 i CR929. “Kada je reč o kineskom velikom planu za sopstvenu proizvodnju civilnih aviona, „Oni paralelno rade četiri, pet ili šest stvari”, kaže Mark Sepan, predavač međunarodnog biznisa na Okfordskoj poslovnoj školi Said. “Funkcionišu i sprovode operacije maksimalno ubrzanim tempom.”
To stavlja Boeing u potencijalno nezgodnu poziciju nadmetanja protiv jednog od svojih partnera: Comac i Boeing su, zapravo, suvlasnici sabirnog centra južno od Šangaja koji je otvoren u decembru 2018, i koji Er Kini isporučuje 737 Max 8. Još jedan Komakov avion, regionalni avion ARJ21, takmiči se sa avionima kompanije Embraer SA, koja takođe formira zajedničko preduzeće sa kompanijom Boeing. Kupci su dosad uglavnom manji prevoznici, uključujući Čengdu Erlajnz (Chengdu Airlines) i Džingis Kan Erlajnz (Genghis Khan Airlines). “Comac je veliki konkurent i mi ih izuzetno poštujemo”, rekao je Boeing u e-mailu. “Oni su takođe odlični saradnici (u zajedničkom poslu)”. Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, Boing je zahvaljujući Kini prošle godine napravio oko 14% prihoda.
Ali, još uvek nije sve jasno. Kineski avioni za sada nemaju podatke o sopstvenoj kao i o bezbednosti letenja – podatke kakve imaju zapadni. Još važnije, nijedna kineska kompanija nema kapaciteta da osmisli i proizvodi motore za komercijalne avione, kaže Jong Teng, partner sa L.E.K. Consulting u Šangaju. Motori C919 su oni koje proizvodi i sklapa CFM International, zajedničko preduzeće koje sačinjavaju General Electric Co. i francuski Safran SA.
Ta tehnologija je u srcu optužbi koje je prošlog oktobra američko ministarstvo pravde pokrenulo protiv dva državljana Kine. Rečeno je da su to bili obaveštajni oficiri koji su, navodno, pokušavali da hakuju kompjuterske sisteme kompanija kako bi dobili informacije o komercijalnim avionskim motorima. Sjedinjene Države su takođe otpečatile optužbe protiv navodnog kineskog agenta i optužile ga za zaveru, naime, „pokušaja krađe poslovne tajne od američkih kompanija za vazduhoplovna i aero-kosmička istraživanja“. Kineska vlada je odbacila ove optužbe.
Nikolas Eftimijades, predavač na Školi za javnu upravu Državnog univerziteta u Pensilvaniji u Herisburgu: “Aerokosmička tehnologija je verovatno primarni cilj kineskih obaveštajnih struktura.”