Startap koji zapošljava u ime kanadske vlade

Talent Cloud je pilot-projekat koji pokušava da modernizuje način na koji Kanadska savezna vlada angažuje izvođače radova pod ugovorom, pritom obezbeđujući zaštitu radnih prava zaposlenih. Kraće rečeno, “neki novi klinci” iznašli su način da višestruko brže i efikasnije odaberu prave ljude i angažuju ih na potrebnim pozicijama u javnim službama Kanade.

“Odmetnuta” grupa saveznih državnih službenika sa sedištem u Otavi gradi prvi svetski „motor za regrutaciju“ radnika koji žele da rade u vladi. GC Talent Cloud već privlači međunarodnu pažnju zbog pokušaja da se ponovo zamisli način na koji savezna vlada angažuje za kratkoročne poslove. Ovaj pilot-projekat trenutno je smešten u kancelariji glavnog službenika za informisanje, u Sekretarijatu Odbora za trezor.

Tim samoproglašenih inovacijskih entuzijasta koja stoji iza startup firme Talent Cloud nemaju nikakvog iskustva u odabiru kadrova, ali imaju ambicije da razreše jedan od najneefikasnijih, najskupljih i najtvrdokornijih problema u kanadskoj vladi – problema s menadžmentom tj upravljanjem. Prema javno dostupnim izveštajima o budžetima i državnim računima, Otava troši 12,9 milijardi dolara godišnje na ugovore sa spoljnim saradnicima. Veliki deo ove sume se troši na konsultante, izvođače radova, zaposlene na određeno vreme i druge privremene radnike – takozvanu javnu službu u senci – jednostavno zato što procedura za trajno dobijanje posla traje predugo.

Dugoročna vizija Talent Cloud-a nije ništa drugo do revolucija u odabiru kadrova, koja je decenijama izbegavala vladine reformatore. Ako bi bio uspešan, ovaj pilot-projekat mogao bi da uspostavi novi sistem odabira kadrova, koji bi zamenio stari i prespori sistem koji je trenutno još uvek aktuelan: sistem trajno zaglavljen u pravila i procedure… toliko da je državi potrebno 197 radnih dana kako bi zaposlila novog radnika.

Ambiciozni cilj ovog tima je da proceduru regrutacije novih uposlenika i njihov puni stalni angažan u državnoj službi smanji na 30 dana, kao i eliminisanje agencija za zapošljavanje i drugih posrednika, ali i da se većem broju vladinih radnika omogući pristup beneficijama i sindikalnoj zastupljenosti (jer, u tom slučaju, sindikati brane radna pravo uposlenika). Stoga, ne iznenađuje da unutar birokratskih struktura kanadske vlade ima onih koji na ovaj projekat gledaju sa skepticizmom.

Tim remetilaca sadašnje kolotečine

Talent Cloud je počeo sa četiri zaposlena iz vladine birokratije koji su radili na raznovrsnim inovativnim projektima u „Prirodnim reusursima Kanade“ (Natural Resources Canada) sa ciljem da javni službenici postanu fleksibilniji u tome kako i gde (tj na kojoj poziciji) rade. Počeli su da se sastaju nakon radnog vremena kako bi razgovarali o tome kako direktno angažovati i bolje upravljati vladinim „letećim radnicima“ tj „ugovorcima“, onima koji dolaze na određeno vreme a onda odlaze – a ne da ih zaposle preko agencija za zapošljavanje.

Tokom naredne tri godine, oni su razvili plan, ali nisu imali prostorije za svoj startup, a ni novac. Pokucali su na vrata zamenika ministra sve dok nisu uspeli da prikupe budžet za pilot projekat. Glavni oficir za informisanje Aleks Benej (Alex Benay), koji je sam sebe smatrao „disruptorom“ tj remetiocem rutine unutar kanadske vlade, obezbedivši im utočište u okviru svoje kancelarije pri Odboru za državni trezor.

Kao rezultat toga, Talent Cloud je počeo da u kanadskoj vladi sprovodi svoj koncept kao tim „čudaka“ koji radi izvan normalne birokratske hijerarhije, nezavisno od Komisije za javne usluge i Kancelarije glavnog odbora za ljudske resurse, organa koji su obično nadležni za donošenje i sprovođenje politike zapošljavanja.

 „Na miru i u tišini smo čitavu stvar postavljali dobre tri godine, gurajući celu stvar do kraja, pre nego što smo bili spremni za Trenutak premijere“, kaže Lorin Hanter (Lauren Hunter), koja je idejni arhitekta projekta.

“Govorimo o promeni paradigme, a dobro izvršena promena paradigme zahteva trajnu predanost. Ponekad vlada nije dobra u istrajnosti za posvećenim ispunjavanjem sopstvenih obaveza, tako da se morate osloniti na „odmetničke“, drukčije vrste timova i one koji nisu deo sistema da biste videli stvari koje vlada ne vidi, a potom da instalira stvari koje vlada tj država nije nije bila u stanju ni da zamisli.

Kako funkcioniše Talent Cloud

Vlada trenutno zapošljava svoju radnu snagu na dva načina. Stalni radnici su uglavnom regrutovani preko Komisije za javne usluge i njene internet stranice GC Jobs, na kojoj se prošle godine prijavilo 325.000 Kanađana. Međutim, više hiljada ljudi – niko ne zna koliko ih je – angažovano je preko agencija za zapošljavanje u okviru kompleksne mreže za regrutovanje radnika u vladi na privremenim poslovima.

Talent Cloud je sada potpisao saradnju sa 12 odeljenja ministarstava, koja su spremna da eksperimentišu s regrutovanjem radnika koji koriste internet-platformu. Isprva je ovaj pilot-projekat počeo samo s realizacijom plana kako da regrutuje visoko-tehnološke radnike, ali sada regrutuje za sve poslove – od naučnih radnika do političkih analitičara.

Ovaj sajt nije ni nalik ijednoj postojećoj veb-stranici kanadske vlade. Nekoliko pozicija za poslove objavljenih na ovoj platformi napisano je jednostavnim jezikom i pruža detalje koji se obično ne nalaze u dosadnim, uštogljenim objavama za već ustanovljene pozicije istaknutim na zvaničnoj vladinoj veb-stranici GC Jobs. Oglašavanje za vladine poslove koje ide kroz stranicu startap firme Talent Cloud uključuje opis radnog okruženja, kulturu i stil rukovođenja, ko će biti vaš menadžer i da li se rad može obaviti na daljinu, to jest da li je vazan ili ne za kancelarije vladinih ustanova. Takođe će vam reći i koliko se njih prijavilo za određenu poziciju.

Hanter kaže da je Talent Cloud dizajniran da promeni ponašanje kako menadžera za zapošljavanje tako i kandidata, kako bi dobili bolja poklapanja sa zahtevima pozicija, odnosno “uklapanja u tim”.

Ne postoje neki bitni zahtevi, premda se tražene veštine i prethodno iskustvo kategorišu kao „lepo bi bilo da ih kandidat(kinja) ima“ ili, pak, da ih „moraju imati“. Ideja je da kandidati ispričaju svoju priču i pokažu svoje sposobnosti, a ne samo da nabrajaju gde su ranije radili. Hanterova je rekla da vlada propušta talente jer ne zna kako da proceni za šta su sve kandidati sposobni, kao i zato što ne mogu da razmišljaju dalje od uskih klasifikacija poslova. Tim iz Talent Cloud-a se odnosi na „stvaranje nevidljivog vidljivog“ tako što dozvoljava kandidatu da pokaže svoje znanje, veštine ili iskustvo stečeno na prethodnim poslovima ili u – njihovim životima.

Tradicionalne vrste akreditiva, kao što su univerzitetske ili fakultetske diplome, ustupaju mesto sposobnostima koje su kandidati pokazali u svom radu u drugim „epizodama“ svog života. Tehnički divovi kao što su Google, Apple ili Shopify od kandidata ne zahtevaju diplome.

 „Na ljudska bića moramo gledati drukčije, baš kao i na njihove kapacitete, koje moramo promatrati na raznovrsne načine“, kaže Hanterova. “Neki od najboljih programera na svetu izašli su iz srednje škole i odmah pokrenuli sopstvene kompanije. Tražeći isključivo univerzitetske diplome, mi bismo sve najbolje talente zanemarili od samog početka.“

Još jedno dugotrajno iritirajuće dejstvo po one koji se prijavljuju za radne pozicije u kanadskom javnom servisu je obaveza da komisiji predoče originalne kopije njihovih diploma ili svedočanstava o stepenu i vrsti stručne spreme. Ova dokumenta moraju biti obezbeđena za svaki posao na koji se prijavljuje, a njihovo pronalaženje često podrazumeva prekopavanje tavana ili podruma roditeljskih kuća. Talent Cloud potvrđuje sve te akreditive i reference tako da ne moraju ponovo da se obrađuju svaki put kada neko podnese zahtev za posao. Tim ovog startapa će, takođe, proveriti rezultate testova koje kandidati za posao preuzimaju za određene pozicije, kako bi ih mogli ponovo koristiti kada se prijave za neki drugi posao.

Promene poput ovih će uštedeti dosta vremena u popunjavanju kadrova. Komisija za zapošljavanje u javnoj službi procenjuje da se oko 112 od 197 dana, koliko je potrebno osoblju da odabere prave kandidate za pozicije, utroši na beskonačni pregled papira, procenu i evaluaciju.

Odbacivanje posrednika

Projekat prati ista pravila za zapošljavanje, uključujući one za službene jezike, privatnost i pristupačnost, ali regrutuje direktno za odeljenja, zaobilazeći agencije i preusmeravajući naknade koje naplaćuju u poboljšanje benefita.

Hanterova je sklona da oslanjanje ministarstava na agencije za privremeno zapošljavanje nazove “tamnom stranom” gig ekonomije (to su radnici s kratkotrajnim ugovorima ili frilenseri, nasuprot stalno zapolenima). Agencije naplaćuju marže na plate isplaćene radnicima, što je jedan dugogodišnji rukovodilac agencije rekao da se kreću od 20% do 60%, ali mogu ići niže ili više u zavisnosti od specifičnosti veština uposlenika i potražnje.

“To je mračna strana jer ljudi koji su najugroženiji završe u tim situacijama”, kaže Hanterova. „Želimo Kanadu da pokaže, kao poslodavac ali i na međunarodnom planu, šta znači stvoriti „tržište frilenserima“ koje štiti prava radnika (tj. frilensera). Novac koji vlada troši na režijske troškove koje joj uzimajuposredničke agencije je novac koji se može direktno pretvoriti u beneficije za radnike – i još uvek može uštedeti novac kanadskih poreskih obveznika.

Hanter naglašava da “ne puca u agencije za privremene poslove”. “Niko nije odlučio da troši stotine miliona dolara godišnje na nabavke koje iziskuju velike režijske troškove. To je samo krajnji rezultat upotrebe zastarelog kadrovskog sistema koji ne funkcioniše. ”

Zaštita prekarnih radnika u javnoj službi

Talent Cloud ispunjava termine u rasponu od tri meseca do tri godine. Nakon tri meseca rada zaposleni imaju pravo na beneficije, a nakon šest meseci ispunjavaju uslove za sticanje penzija.

Kao najveći poslodavac u zemlji, tvrdi Hanterova, kanadska vlada bi trebalo da uspostavi „zlatni standard“ za sve poslodavce koji zavise od privremenih radnika. Kanađani za koje se smatra da su u nesigurnim ili nestalnim, kratkotrajnim i frilenserskim radovima sada čine do 30% ukupne radne snage ove severnoamerčke zemlje.

 „Vlada Kanade je jedan od najvećih korisnika zapošljavanja frilensera u zemlji a mnogi od ovih radnika nemaju mogućnosti da ostvare bilo kakva radna prava, beneficije ili sindikalnu zastupljenost. Način na koji ćemo se ponašati na tržištu će postaviti nacionalnu „lestvicu“ za ono što će ova privremena ekonomija izgledati u Kanadi “, kaže Hanterova.

GC Talent Cloud je nastupio u oktobru prošle godine. Očekuje se da će do početka marta biti popunjeno 25 pozicija, dok još desetine pozicija obrađuju. U roku od pet godina, ovaj startap se nada da će procesirati 20.000 ljudi, od kojih će barem polovina dobiti beneficije koje sada, kao privremeni radnici, ne dobijaju.

Entuzijasti i skeptici

Projekat je privukao pažnju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja ga prati kao studiju slučaja za gradnju modela zapošljavanja u javnim službama.

Talent Cloud takođe sarađuje sa Institutom za tehnologiju u Masačusetsu na blokčejnu za prepoznavanje akreditiva koji bi radnicima omogućio da njihovi akademski i radni zapisi budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, a poslodavci će imati obavezu o čuvanju poverljivosti njihovih podataka i osloniti se na validnost njihovih dokumenata.

“Ako bi neko u vladi imao mandat da osmisli budući sistem za frilensere, mi, u tom slučaju, ne bismo radili ovaj posao”, kaže Hanterova. “Mi to radimo zato što je ova teritorija još nije zaposednuta, a naravno od kritične važnosti za budućnost Kanade.”

Ukratko, Talent Cloud radi na riziku i inovacijama koje vlada pokušava da podstakne u javnom servisu. Ali, kao i kod najradikalnijih ideja koje se pojavljuju unutar birokratije, ima onih koji na ovaj projekat gledaju sa skepticizmom.

Dugogodišnji birokrati primećuju da je vlada i ranije išla ovim putem, sarađujući sa agencijama koje nikada nisu radile kao što su se njihovi državni poslodavci nadali. Oni tvrde da je Talent Cloud moderan tvist za konsalting i reviziju Kanade i njegovog prethodnika, Biroa za konsalting u menadžmentu. Vlada je, takođe, 70-tih godina stvorila pul za pomoćnu radnu snagu u okviru javnog servisa, ali je nakon nekoliko godina raspuštena.

“Sve što oni, zapravo rade svodi se na osnivanje sopstvenog aparata za regrutaciju kadrova koji će zameniti posredničke agencije za zapošljavanje”, kaže jedan visoki kanadski birokrata. A ta percepcija i jeste, zapravo, problem za sindikate radnika iz javnih službi, posebno one koji žele da sve manje ugovarača radi u vladi.

Sindikati su godinama protestovali zbog angažovanja „ugovoraca“, jer rade posao koji bi mogli obavljati stalno zaposleni. Tim Talent Cloud-a bi se mogao suočiti sa teškom borbom kako bi privoleli sindikate da podrže njihove napore, jer sada govore i o obezbeđivanju benefita onima koji su zaposleni po ugovoru.

Hanterova ističe da će privremeni radnici koje njihov startap regrutuje biti uglavnom za privremene pozicije, koji su klasifikovani kao sindikalni poslovi (a samim tim i sindikalna prava). Svi poslovi će biti dobijani putem javnih konkursa.

Debi Davijo je predsednica Profesionalnog instituta javne službe Kanade (PIPSC), druge po veličini federalne unije, koja predstavlja profesionalce, od naučnika do revizora za tehnološke radnike. Ona kaže da je veliki problem sa autsorsingom (radom na daljinu, tj putem interneta) to što javni službenici žele da dopru do boljih radnih pozicija – onih koje sada dobijaju radnici po ugovoru sa specifičnim veštinama – ali im država ne daje šansu (tj finansijsku potporu) da se obuče za takve pozicije.

PIPSC je već dugo vremena tvrdio da su prakse ugovaranja produbile veštine IT radnika u vladinom IT sektoru. Vlada koristi ugovarače za najnovije ili napredne tehnološke veštine, ostavljajući javne službenike da obavljaju rutinske ili niže zadatke, bez ikakvog dodatnog finansiranja njihovog usavršavanja na redovnoj osnovi.

Davijo kaže da „Talent Cloud ne utiče na sav pul talenata koji se trenutno u javnom servisu – talente koje kanadska vlada ne obučava, ne usavršava niti priprema za zahteve budućih poslova. Možda je to sve što nam je potrebno kako bismo dobili potrebne profile radne snage.“

Photo: GC Talent Clou, Lorin Hanter. Foto: Fred Chartrand

Ketrin Mej, policyoptions.irpp.org

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.