Zašto Poljaci nisu impresionirani ekonomskim dostignućima Poljske?

Poljska već više od dve decenije doživljava najstabilniji visoki privredni rast u Evropskoj uniji sa prosečnom stopom od 3,7 odsto godišnje, čime je zaradila nadimak „Evropskog tigra“. Ovo dostignuće je tim pre značajnije jer je bilo inkluzivno: povećao se broj poslova kao i zarade, nejednakost unutar prihodnih grupa i regiona je ostala na niskom nivou, a procenat siromašnih je opao.

Međutim, brzi ekonomski uspon Poljske stvorio je i nove izazove. Kreativna destrukcija na kojoj se zasnivao proces privrednog rasta tokom proteklih „zlatnih decenija“rasta takođe je izazvao velike društvene promene koje su stavile na iskušenje otpornost i fleksibilnost građana. Radnici su se preselili sa oranica i imanja u fabrike, a potom i u kancelarije, sa značajnim povećanjem privremenih ili “neželjenih” ugovora i relativno ograničenom socijalnom pomoći. Zajedno sa trendovima automatizacije i negativnim uticajima na nisko kvalifikovane poslove, mnoge porodice radničke klase su se suočile sa povećanom anksioznošću i nesigurnošću u vezi sa svojom budućnošću.

I dok su radnici odgovorili na podsticaje koji dolaze od konkurencije na tržištu povećanjem produktivnosti rada, plate u Poljskoj ostaju među najnižim u Evropskoj uniji. U 2015. godini, prosečna satnica po zaposlenom (izuzev u sektorima poljoprivrede i javne uprave) u Evropskoj uniji iznosili su €25,00, ali samo €8,60  u Poljskoj, što je ovu zemlju svrstalo među šest najniže rangiranih zemalja grupe EU28. A konvergencija (približavanje) poljskih plata onim platama koje imaju radnici u Nemačkoj – njenoj neposrednoj komšinici na zapadu i važnoj destinaciji za svoje radnike – nastupa samo polako; rast produktivnosti i realne zarade znatno više prate jedno drugo u Nemačkoj nego u Poljskoj. Na primer, između 2000. i 2016. godine, poljska produktivnost rada (proizvodnja robe i usluga po radnom satu) porasla je za oko 51 odsto, a naknada za radnike porasla je svega 33 odsto.

Osim toga, postoji i frustracija čak i među onima kojima najviše favorizuju poljske ekonomske trendove. Aspiracije, tj težnje i percepcija Poljaka narastali su paralelno s rastom blagostanja i privrednog rasta: stoga, ​​mnogi danas smatraju da „kopča“ koju poljska ekonomija treba da uhvati sa visoko prihodnim zemljama u EU, a naročito sa Nemačkom, idu frustrirajuće sporo. To podrazumeva ulaganje u upravljanje u javnom sektoru, posebno u efikasnosti vlasti i odgovornosti prema građanima kada je reč o pružanju usluga javnih službi.

I kao da ne pomaže ni to što je u Poljskoj, za razliku od ostatka Evrope, došlo do značajnog gubitka poverenja u EU, ključnog „eksternog sidra“ tj spoljnog oslonca poljskih reformi. Pristupanje i posvećenost evropskim pravilima (acquis communautaire) Evropskoj uniji bili su ključni faktori koji su doveli do reformske vizije i doslednosti koje su Poljsku lansirale u zonu visokih prihoda. Ovo sidro se, međutim, sada suočava sa sopstvenim izazovima.

Uprkos ovom [napretku], mnogi Evropljani smatraju Uniju ili suviše udaljenom ili previše ometajućom u svakodnevnom životu koji vode u svojim državama. Neki drugi se pitaju kakve im je to sve vrednosti Evropska unija dodatno podarila, pitajući se na koji to način Evropa poboljšava njihov životni standard. A previše je onih koji misle da EU nije uspela da ostvari svoja očekivanja jer se bori sa najgorom finansijskom, ekonomskom i socijalnom krizom u svojoj posleratnoj istoriji (Evropska komisija 2017: 2).

Izvori rasta koji su Poljskoj obezbedili status visoko dohodovne zemlje, i koji su joj obezbedili značajno povećanje prosperiteta, sada su manjeg opsega i potencijala – nedovoljnog da bi doveli do daljih velikih poboljšanja u viini prihoda. Mnoge zemlje koje su postigle status visoko dohodovnih su od tada imale relativno spori rast. U periodu od 1960-tih do 90-tih, samo je 10 zemalja ušlo u elitni klub zemalja sa visokim prihodima (HIC) i imalo prosečan godišnji rast BDP-a po glavi stanovnika blizu ili više od dva procenta (videti sliku 1).

Slika 1. Dostizanje statusa visokog dohotka i prosečnog rasta BDP-a, 1965-95:

Napomena: Zemlje u svetlo zelenoj boji imaju godišnji rast BDP-a od oko 2% ili više

Rešavanje ovih izazova u sadašnjem globalnom kontekstu nije mali poduhvat. Kao i ostatak sveta, i Poljska se sada suočava sa drugačijim globalnim kontekstom – jednim nižim rastom i većom neizvesnošću. Proizvodnja je manje radno intenzivna nego ranije. Četvrta industrijska revolucija, koju karakteriše automatizacija proizvodnih procesa, izaziva odliv značajnog broja srednje kvalifikovanih radnika ka razvijenom svetu.

Iskustvo konsolidovanih ekonomija sa visokim prihodima daje sledeće uvide za napredovanje Poljske (pogledajte Sliku 2). Prvo, potrebno je bolje upravljanje kako bi se steklo poverenje u vladu. Ovo bi se moglo postići tako što će javne službe biti orijentisane ka klijentu, transparentnije i efikasnije, i direktnije, kroz uključivanje građana u poboljšanje pružanja javnih usluga.

Drugo, održavanje zdravih makroekonomskih politika sada će morati ds uključit stvaranje fiskalnog prostora za bavljenje rastućim pritiscima usled starenja stanovništva i sve neizvesnijeg globalnog konteksta.

Treće, nastavljajući da povezuje zemlju na međunarodnom nivou kako bi građanima omogućila da nastave da uživaju u benefitima nastalim iz trgovine i integracije podrazumeva povećanje ulaganja u odgovarajuću čvrstu i meku infrastrukturu. A stav o migraciji može biti i unekoliko inkluzivniji.

Četvrto, usredsređivanje na globalne lance vrednosti – uz fokus na kvalitet proizvoda i usluga kroz usaglašenu podršku inovacijama – predstavlja jedan od načina da Poljska postane ključni pokretač privrednog rasta.

Konačno, uključivanje svih građana u proces upravljanja znači nastaviti širenje ulaganja u kvalitetno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu za sve. To, takođe, podrazumeva uspostavljanje bolje ravnoteže između sigurnosti posla i fleksibilnosti tržišta rada, pružanje podrške radnicima u međuprostoru i pauzi između dva radna mesta, usmeravanje budžetskog novca za socijalna pitanja, pre svega na potrošnju za sve starije Poljake i ugroženih delova stanovništva, kao i osiguravanja napretka u poreskom sistemu.

Slika 2.  Performanse Poljske, na osnovu iskustava konsolidovanih ekonomija sa visokim prihodima:

I, konačno, kako se privredni rast ove zemlje bude usporavao u susretu sa ovim izazovima, Poljska bi trebalo da se pobrine za zajedničku viziju i dugoročni kontinuitet politike, stvari koje su u prošlosti tako dobro služili državi.

Budući razvoj

Ovaj blog je prvi put pokrenut u septembru 2013. godine od strane Svetske banke, u nastojanju da upravljačke strukture učine osetljivijim i prijemčivijim za siromašne ljude, i ponudi rešenja za najizraženije probleme budućeg razvoja. Nastavak ovog cilja, Future Development je ponovo pokrenut u januaru 2015. godine na brookings.edu

 

Za arhivirani sadržaj posetite: worldbank.org

 

Enrique Aldaz-Carroll, Rogier van den Brink, and Emilia SkrokTuesday, December 18, 2018 (Brookings Institute)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.