Američki predsednik, koji neumorno govori da je njegova zemlja „zakinuta“ i „oštećena“ postojećim međunarodnim trgovinskim dogovorima, pre svega onim dilovima koji se tiču američko-kineske trgovine ima, najblaže rečeno, prilično čudan stav kada se radi o namirivanju sopstvenih obaveza koje ima prema zemlji na čijem je čelu.
Američki nedeljnik Tajms tvrdi da Tramp ne samo što je u utaji poreza dobio podršku od strane svoje porodice, već je primio i ogromno bogatstvo – dok su neki od tih porodičnih planova su bili “totalna prevara”.
Revnosni finansijski i istraživački novinari koji su pre nekoliko decenija pokrivali Donalda Trampa odbacili su njegovu tvrdnju da je postao milijarder „zahvaljujući svojim urođenim sposobnostima“, nazivajući ovaj njegov stav „sebičnim medijskim splačinama koje imaju u vidu jedino sopstvenu dobrobit i interese, a zanemarujući sve ostale“. Poznato je da je pokojni Trampov otac, Fred Tramp, bio jedan od najvećih vlasnika nekretnina u Njujorku i da je pomagao u finansiranju nekih od ranih ugovora o nekretninama svog drugog sina, kasnije ga povremeno izvlačeći iz dugova. Tu je i jedna dosad mnogo puta ispričana priča: početkom devetnaestog veka kada se Tramp Castle, jedan od Trampovih kasina u Atlantik sitiju, mučio pri otplati kamata na svoj dug, stariji Tramp poslao je svog advokata da kupi kockarske žetone u vrednosti od gotovo 3,5 miliona dolara, čime je kasino produžio prikriveni kredit.
Međutim, nijedna od ovih preliminarnih informacija ne može uticati na monumentalnu istragu o finansijama porodice Tramp koju je Times objavio u utorak 2. oktobra. Na više od trinaest hiljada reči, ovaj Tajmsov članak otkriva da Tramp od svoje porodice ne samo što je dobijao konstantnu podršku već i – ogromno bogatstvo kojem je “danas ekvivalent od najmanje 413 miliona dolara poteklih od carstva njegovog oca, počev još od najmanjih nogu, a nastavljajući sve do danas. “
Tramp je tvrdio da mu je otac, koji je umro 1999. godine, pomogao samo jednom, prolongirajući kredit od milion dolara. U Tajmsovom članku stoji i da je Tramp senior produžio kredit i kreditne linije svog sina u vrednosti od “najmanje 60,7 miliona dolara ili 140 miliona dolara u današnjim dolarima.” Tramp je postepeno primio i „ostatak“ od 413 miliona dolara u vidu plata, profita, poklona i zaostavštine. “Još kao trogodišnjak, gospodinTramp počeo je da od svog oca prima po 200.000 dolara godišnje u današnjim dolarima”, kaže ova priča. “Do svoje osme godine, on je već bio milioner… Ubrzo nakon što je Tramp završio fakultet, počeo je da od svog oca prima po milion dolara godišnje“. Novac se tokom godina uvećavao, na više od pet miliona dolara godišnje u 40-im i 50-im godinama. “Tramp je kada su on i njegova braća i sestre 2004. prodali preostala porodična preduzeća, dobio 177,3 miliona dolara.
Ova otkrića trebalo bi da počivaju na ostacima onoga što je preostalo od mita o Donaldu Trampu kao oličenju likova iz romana američkog pisca Horasija Aldžera (Horatio Alger), čija su omiljena tema bila deca potekla u siromaštvu koja su, sopstvenim znojem i trudom, postala imućna. Tajmsov članak se, međutim, nije tu zaustavio. U njemu se tvrdi da je “puno ovog (nasledstvom stečenog) novca otišlo u ruke baš gospodina Donalda Trampa jer je svojim roditeljima pomagao da izbegnu poreze”, a posebno porez na imovinu. “On i njegova braća i sestre postavili su lažnu korporaciju, kako bi se prikrili milioni dolara u poklonima svojih roditelja…“, stoji u ovom Tajmsovom članku.
Činenice ukazuju na to da je Tramp pomogao svom ocu da, mimo pravila i na neregularan način, umanji porez u vrednosti od preko milion dolara. On je, takođe, pomogao pri formulisanju strategije kojom bi se umanjila vrednost nekretnina merena stotinama miliona dolara u poreskim olakšicama, što je uveliko smanjilo poreske obaveze ove porodice, naročito u trenutku kada je ta imovina preneta na njega i njegovu braću i sestre. “Mnoge bogate porodice nadugačko i naširoko „razbacuju“ svoj kapital na brojne pripadnike familije, čak i one podosta daleke rođake, ne bi li na taj način smanjile poreska opterećenja na svoje nekretnine i imovinu. U Tajmsovom članku se, međutim, tvrdi da su neke od ovih „poreskih šema“ kojima se služila porodica Tramp bile “primeri čiste i potpune prevare”.
U jednom slučaju, Trampovi su tvrdili da je grupa objekata u njihovom posedu imala vrednost od 90,4 miliona dolara u momentu kada su ih prebacivali na finansijsku kooperativu (co-op, u Americi: finansijska institucija u kojoj imovinom upravljaju članovi kooperative), ali da je na jednoj od poreskih prijava Freda Trampa ta imovina vredela gotovo sedam puta manje, to jest samo 13,2 miliona dolara – i to na poreskoj prijavi koju je uz Freda potpisao i Donald. Još jednom prilikom se desilo nešto veoma slično, naime, Tramp i njegova braća i sestre procenili su svoju zgradu u Kvinsu (koju su prethodno takođe prebacili u finansijsku kooperativu) na 17,1 miliona dolara, da bi potom u poreskoj prijavi naveli da je njena vrednost gotovo šest puta manja, odnosno, po poreskoj prijavi, samo 2,9 miliona dolara.
Kao odgovor na Tajmsova pitanja postavljena u ovom članku, Trampov advokat Čarls Harder dao je za medije izjavu u kojoj se kaže da su “Tajmsovi navodi o prevari i poreskoj utaji stoprocentna laž i teška kleveta. Nije bilo nikakve prevare ili utaje poreza od strane bilo koga (iz porodice Tramp).” Ali, umesto da osporava detalje o različitim šemama koje je Tajms opisao u svojoj priči, Harder je pokušao da svog klijenta distancira od njih. “Predsednik Tramp praktično nije imao nikakvog učešća u ovim stvarima”, izjavio je Harder. “Poslove su vodili drugi članovi porodice Tramp od kojih niko nije stručnjak za poreze, pa su se stoga u potpunosti oslanjali na… licencirane profesionalce kako bi osigurali puno poštovanje i zakona.”
Možda nije iznenađujuće to što Harder nije osporio pojedinosti navedene u priči objavljenoj u Tajmsu. Uz pročešljavanje bezbrojnih javnih podnesaka i sudskih dokumenata, novinari Tajmsa prikupili su i “desetine hiljada stranica poverljivih podataka – bankovnih izjava, finansijskih revizija, izvoda iz računovodstvenih knjiga, izveštaja o isplati gotovine, faktura i poništenih čekova”, navodi se u članku. “Ono što je najznačajnije je to da dokumenti uključuju više od 200 poreskih prijava Freda Trampa, njegovih kompanija i različitih partnera i trastova poslovno vezanih za familiju Tramp.”
U budućnosti će se neizbežno špekulisati o tome kako je Tajms dobio ova dokumenta i papire, kao i da li im je pomogao neko ko je povezan sa Trampovima. Priča se odnosi na izjave Freda Trampa, uzete u porodičnom sporu oko Fredovog testamenta, spora koji je na kraju rešen. Takođe se pominje i “Džon Volter (John Valter), omiljeni Fredov nećak… koji je umro u januaru”, a koji je” bio nezvanični čuvar ličnih i poslovnih finansijskih papira Freda Trampa, koje je čuvao u svom podrumu pretrpanom kutijama starih Trampovih finansijskih zapisa, beležaka i evidencije”.
Bez obzira na to gde je, odakle i od koga Tajms dobio informacije za ovu svoju ekskluzivu, članak sadrži nove informacije o predsedniku, od kojih većina potvrđuje ono što već znamo ili smo već podozrevali. On je sramotni prevarant (flim-flam) koji se praktično ne obazire na istinu ili „čudnu i staromodnu“ ideju da bogati ljudi poput njega imaju građansku dužnost, naime – da plaćaju svoje poreze. I madaTramp još uvek nije obelodanio svoje poreske prijave, prethodno izloženi dokazi pokazali su da 1978, 1979, 1992 i 1994. godine nije platio nikakve poreze na dohodak.
Tajmsova priča iz 2016. godine osvetljava i momenat kada je početkom 90-tih Donald Tramp imao ogroman poreski gubitak – više od devetsto miliona dolara – što je u velikoj meri smanjio „peglanjem“ svojih poreskih obaveza u narednim godinama. “Uz svoju oštroumnost i umeće poslovanja, uspeo sam da iskoristim i poreske zakone ove zemlje kako bih se izdigao iz rasula u kojem se nalazio (moj) posao s nekretninama”, rekao je Tramp tokom predizborne kampanje 2016. godine. “Malo je onih koji su mogli da učine ono što sam ja tada učinio.”
Šta bi, u ovom konkretnom slučaju, valjalo činiti? U Tajmsovom članku istaknuto je kako je “malo verovatno da će gospodin Tramp biti osetljiv i ranjiv na potencijalno krivično gonjenje jer je svojim roditeljima pomagao da izbegavaju plaćanje poreza, a i zato što su se ova dela događala previše davno, pa je ovaj slučaj već u samom startu zastareo.” Nadalje, utaja poreza pokrenula je sumnje u vrednost zgrada i objekata Freda Trampa u vreme prenosa vlasništva s njega na svoju decu, što je njegove naslednike navelo da plaćaju više nego skromne poreze. Ali, čak i u tom slučaju, koji je na ivici legalnog, članovi ove porodice platili su “stotine miliona dolara manje nego što bi platili na osnovu tržišne vrednosti imperije”, navodi se u članku.
Ovo iskustvo ukazuje na neprekinuti niz skandala koji se nižu daleko iza familije Tramp. “Ključni fakat iz članka Njujork tajmsa… jeste to da bogati i moćni poštuju drugačiji skup pravila nego svi ostali “, izjavio je Alan Esig, izvršni direktor Instituta za oporezivanje i ekonomsku politiku, nepartijsku istraživačku grupu. “Ne samo što poreski sistem omogućava bogatima da iskoriste prednosti zakonskih praznina, već im omogućava da zamagle liniju između legalne „eskivaže“ i ilegalne poreske utaje, i to sa malo posledica po njih… Moramo reformisati poreski sistem kako bismo zatvorili rupe koje bogati iskorišćavaju kako bi izbegli poreze… time bismo značajno povećali sredstva koju idu Američkoj poreskoj službi (IRS), čime bismo osigurali da se zakoni koje imamo odlučno i efikasno sprovode.”
Ali, naravno da Trampova administracija i Republikanska stranka intenzivno ignorišu ovaj Esigov savet. Republikanski zakon o reformi poreza koji je prošao kroz Senat krajem prošle godine nije praktično nimalo sprečio bogate u njihovom izbegavanju poreza na imovinu i druge takse. U reakciji na smanjenje budžeta koje je uspostavio Kongres pod kontrolom Republikanaca, američka poreska služba smanjila je svoje osoblje za primenu poreskih regulativa i to za oko trećinu, smanjivši na taj način i broj slučajeva na kojima radi – i to za oko četvrtinu. “Usled smanjenja budžeta, dolazi do osipanja i iscrpljivanja osoblja kao i njihovog pomaka u fokusu, što je dovelo do urušavanja posvećenosti koju poreski službenici treba da imaju u prevenciji poreskih prevara”, izjavio je Čak Pajn za američki neprofitni medij “ProPublica”, koji je donedavno bio poreski konsultant i viši službenik za istragu krivičnih dela u I.R.S.-u “Verujem da ima na hiljade onih koji, iako imaju poreske obaveze u SAD, ne poštuju poreske zakone ove zemlje…”
…Jer, svi oni vode se primerom sa samog vrha zemlje – primerom Donalda Trampa.