Kina kao lider industrije 4.0

Bez obzira na aktuelni trgovinski rat protiv SAD, Kina je u prvom redu i „za volanom“ u vožnji ka četvrtoj industrijskoj revoluciji: od veštačke inteligencije, preko blokčejna, do nove generacije vozila koja pokreću nova, čistija goriva.

Edvard Tse kaže da se Kina – nakon osetljive faze „hvatanja kopče“ sa svojim, domaćim tehnološkim probojima i pronalascima – brzo pretvara u narastajući centar inovacija u naprednim tehnologijama te da, na kraju krajeva, ovaj razvojni trend neće biti sprečen ni trgovinskim ratom sa Sjedinjenim Državama.

Prošlog meseca je u Tjanđinu, na Svetskom ekonomskom forumu poznatijem kao “Letnji Davos“, glavna tema bila četvrta industrijska revolucija. Tom se prilikom okupilo više od 2.000 najviših predstavnika iz oblasti politike, biznisa, umetnosti, kao i uglednih ličnosti sa velikim uticajem u kineskom društvu.

Kinu, jednu od vodećih zemalja u ovoj predstojećoj revoluciji, karakterišu najnovije nove tehnologije koje “zamagljuju redove između fizičkih, digitalnih i bioloških sfera”, rekao je predsedavajući foruma Klaus Švab (Klaus Schwab). Primera radi, inicijativa „Made in China 2025“ postavila je viziju Kine koja preuzima globalno vođstvo u naprednim industrijskim i hi-tech industrijama.

Kina se oslobodila svoje “copycat” stigme, kako bi se na današnjoj biznis-sceni pojavila u ulozi globalnog inovacionog čvorišta. Kineska novinska agencija Sinhua je navela da su prošle godine internet i sektor tehnologije – od autonomne vožnje, preko elektronske trgovine i robotike, do veštačke inteligencije – porasli na 18 odsto, što je značajno prevazišlo ukupnu kinesku ekonomiju, koja je doživela rat od 6,9 odsto.

U svom nedavno objavljenom komentaru za Njujork tajms, novinar Tomas Fridman citirao je Meri Miker (Mary Meeker), analitičarku internet i IT tehnologija, koja je rekla da je “Kina, do pre samo pet godina, imala samo dve najveće svetske tehnološke kompanije čijim se akcijama na svetskim berzama javno trgovalo, dok ih Sjedinjene Države uopšte nisu imale. Danas, Kina ih ima devet, koje se svrstavaju u 20 najboljih, dok ih SAD ima jedanaest. Pre dvadeset godina, Kina ih uopšte nije imala. “

U svom nedavnom komentaru, ekonomski novinar Džon Moldin (John Mauldin) je istakao da Kina gradi najveću inovacijsku ekonomiju na svetu, kao i da je područje Velikog zaliva (Greater Bay), koje obuhvata Hong Kong, Makao i devet gradova u Guangdongu „nešto poput Silikonske doline na steroidima” i to zbog svoje veličine, podrške države inovacijama i globalne konkurentnosti.

Kinezi u potpunosti prihvataju nove kao i tehnologije u povoju, pre svega one koje su vezane za veštačku inteligenciju, internet stvari i blokčejn kao i 5G, kako bi omogućili dalje cikluse inovacija. Upravljačke strukture na centralnom i lokalnim nivoima, kao i privatni sektor, značajno ulažu u revolucionarne oblasti. Ovi tehnološki prodori će omogućiti veći nivo automatizacije, povezanosti i razmene informacija (ali i obaveštajnih podataka), kao i veći broj poslovnih modela koji menjaju pravila igre.

Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku (International Federation of Robotics) Kina je 2016. godine snažno pokrenula automatizovanu proizvodnju, dodavši ukupno 87.000 industrijskih robota, tek za nijansu manje nego što ih imaju Evropa i Sjedinjene Države zajedn. Švab karakteriše ovakvu inicijativu Kine u naprednoj proizvodnji kao “čudo na strani ponude, sa dugoročnim povećanjem efikasnosti i produktivnosti”  (“a supply-side miracle, with long-term gains in efficiency and productivity”).

Prema skorašnjim istraživanjima sa Univerziteta Cinghua, sve trećine svetskih investicija u veštačkoj inteligenciji otpadaju na Kinu, koja je samo u protekloj godini omogućila privredni rast od 67% u ovoj industriji.

Izveštaj ABI Research-a kaže da su kineske start-up firme iz AI sektora preuzele vođstvo od svojih američkih kolega, tako što su prikupili blizu pet „svežih“ milijardi dolara rizičnog kapitala za svoje finansiranje u 2017. godini. Prema podacima CB Insights, Kinezi su, isto tako, podneli najveći broj domaćih patenata vezanih za AI, pritom nadmašivši za sedam puta svoje takmace iz Silicijumske doline. Šangajske vlasti su prošlog novembra najavile novi razvojni plan, u kome se navodi mapa puta kako da ova oblast postane glavni nacionalni centar za razvoj veštačke inteligencije.

U Kini su se pojavili novi sistemi i mreže vrednosti. Prema podacima Ministarstva industrije i informacionih tehnologija, u Kini je registrovano oko 450 kompanija koje koriste blokčejn tehnologiju. Regulatorni stav se od skepticizma preokrenuo u prihvatanje, da bi država sada pokazala ohrabrujući stav prema ovom inovacijskom trendu.

Kineska vlada je ove godine finansirala inicijative vredne više milijardi dolara za razvoj mreža zasnovanih na blokčejnu, a gradska vlada u Hangžuu je aprila ove godine uložila ukupno 1,6 milijardi američkih dolara u Globalni blokčejn inovacioni fond (Global Blockchain Innovation Fund).

U automobilskom sektoru, zahuktavaju se inovacije u vozila pokretana novim izvorima energije, pored autonomne vožnje i “mobilnosti kao servisa”, koja ima za cilj promenu načina kretanja i transporta stanovnika u gradovima. Tradicionalni proizvođači automobila, kako strani tako i domaći, pokušavaju da se ponovo pozicioniraju kao budući proizvođači nove generacije “zelenih“ vozila, takmičeći se ili, pak, sarađujući sa desetinama novih, nedržavnih igrača kao što je, recimo, Nio, koji je nedavno listiran na Njujorškoj berzi.

Kina će biti „na prednjem sedištu i za volanom“, svedočeći iz prve ruke o prekretnici koju nazivamo Četvrtom industrijskom revolucijom – doživljavajući to iskustvo možda i pre većine ostalih (ali ne i svih drugih zemalja). Inovacija će nastaviti da bude globalna i preovlađujuća tema, a budućnost blagostanja bilo koje zemlje zavisiće od volje države tj donosilaca odluka, kao i od sposobnosti igrača da prihvate ovaj trend.

Mnoge inostrane kompanije i njihovi lobisti dugo su imali pritužbi zbog nedostatka pristupa kineskom tržištu, tražeći “reciprocitet pristupa”. I mada još uvek postoje oni koji su „zaglavljeni“ u ovakvim pitanjima, u međuvremenu su u velikoj meri ignorisali glavnu promenu: nalet kineskih inovacija. S obzirom da su im promakle glavne stvari koje su se desile u veoma kratkom periodu, takvi su tek slučajni posmatrači.

Uprkos trgovinskom ratu sa Sjedinjenim Državama, Kina upravo izrasta kao veća i sposobnija inovativna ekonomija. Putevi biznisa i inovacija će u Kini u budućnosti neizbežno uključivati mnoštvo uspona i padova: neki eksperimenti možda neće funkcionisati kako je planirano, dok će neki resursi  verovatno biti protraćeni.

Nedostatak ključnih tehnologija, kao što su najsavremeniji mikročipovi, otkrili su skorašnje slabosti Kine ali je to, takođe, Kinezima dalo i podsticaj da ovaj nedostatak brzo nadoknade. U blisko budućnosti, mnoge start-up firme će propasti ali će jedan (mali) procenat uspeti. Svako ko potceni volju i sposobnost Kine da ostvari ove ciljeve trebalo bi da oseća nelagodnost.

Sasvim je izvesno da će inovacije proizvesti društvene izazove poput dislokacije radnih mesta (izmeštanja radnika van svojih dosadašnjih domicilnih mesta i gradova, kao i nestajanje velikog broja zanimanja), uz uvek nove i neprestane konfiguracije procesa obrazovanja; tu je i povećani disparitet u stečenom bogatstvu, dakle, sve veće društveno i ekonomsko raslojavanje. Inovacije i tehnološke promene će, međutim, dovesti i do narednog opšteg napretka čovečanstva, uz obezbeđivanje dosad neviđenih i sve širih mogućnosti za kompanije i pojedince koji mogu predvideti poslovne šanse i pronaći načine da ih iskoriste. Oni koji to ne budu mogli, ili neće, rizikuju da budu marginalizovani ili čak da prođu još gore.

Vreme je da se zapitamo: na kojoj bismo strani istorije radije želeli da budemo: na strani dobitnika ili gubitnika?

Edvard Ce je osnivač i direktor firme Gao Feng Advisory Company, globalne konsultantske kompanije za strategiju i menadžment. On je, takođe, autor knjige „Kineski remetioci“ (Chinese Disruptors)

 

South China Morning Post (SCMP)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.