Najveće evropske banke prevarile građane EU za preko 55 milijardi evra

Nemački državni tužilac je okrivio glavnog španskog zajmodavca, banku Santander, zbog “teške poreske utaje”.

Poreske šeme kojima su upravljale najveće EU banke koštaju državne trezore država članica 55,2 milijarde evra (po onome što je dosad otkriveno i dokazano), pokazala je opšta međunarodna istraga.

Ove prevare, več sada nazvane “najvećom poreskom pljačkom u evropskoj istoriji”, uključivale su Deutsche Bank i Santander – najveće kreditne banke u Nemačkoj i Španiji.

U ove poreske šeme bile su umešane najbolje globalne banke na svetu, apsolutni crème de la crème: nemački Commerzbank, Hipovereinsbank, Landesbanken i Warburg Bank, britanski kreditor Barclays, francuska banka BNP Paribas, kao i globalne banke JPMorgan, Merill Lynch, Morgan Stanley i UBS.

Ove šeme radile su se putem takozvanih “cum-ex” kupovina akcija i obveznica.

Ovaj latinski termin, koji znači „sa-bez“, predstavlja žargon za neku vrstu trgovine koja omogućava bankama da prikrivaju identitete svojih klijenata.

Bankarsko prikrivanje identiteta po sistemu cum-ex, pak, pomaže klijentima da poreskim organima podnose lažne, dvostruke ili višestruke zahteve za poreske povlastice kod državnih organa, tj poreza na kapitalne dobitke plaćene po anonimnim poslovima i transakcijama. Ove poreske povlastice odnosile su se na rabate tj delimične povraćaje onima koji su platili previše novca za porez, najam ili korišćenje sredstava. Tu, međutim, u ovoj cum-ex šemi, postoji i kvaka 22: ona se sastoji u tome da su se banke prema državi – koja treba da odobrava povraćaje bankama – ponašale poput, recimo, nesavesnih roditelja. Roditelji bi državi prijavili svoja tri ili četiri deteta, pa i više njih, ne bi li bi od države dobili povlastice, tj povraćaj novca na broj dece u porodici – što više dece, to veći povraćaj.

U stvarnosti – roditelji imaju samo jedno dete. To „jedno dete“ je, zapravo onaj jedan jedini – autentični – subjekat na kojeg bi povraćaj jedino i mogao da se odnosi – sva ostala „prijavljena deca“ – bila su lažna tj nepostojeća – u slučaju lažnih bankarskih prijava na povraćaj, ta „lažna deca“ bila su nepostojeći korisnički identiteti. Tako su banke od 2000-te do danas izvlačile novac iz evropskih državnih trezora, oštetivši evropske poreske obveznike za preko 55 milijardi evra… za sada.

Tako je doskora bilo i sa registrovanim lažnim identitetima, koje su banke prijavljivale domicilnim poreskim organima kao autentične, odnosno postojeće.

Izveštaji objavljeni u četvrtak ujutro (18.okt) kažu da je praksa poreske prevare – osim što je uticala na građane Nemačke i njenu finansijsku industriju – takođe pogodili i još najmanje 10 drugih evropskih zemalja, kao i da prouzrokovana šteta u državnim trezorima može biti čak 55,2 milijarde evra (63,4 milijarde dolara).

Istraga procenjuje da je između 2001. i 2016. godine ova prevara koštala nemačke poreske obveznike 31,8 milijardi evra. Kostariku je koštala 17 milijardi evra, Italiju 4,5 milijardi a Dansku 1,7 milijardi. Ova poreska šema lažnih prijava je, takođe, ugrozila građane Austrije, Belgije, Finske, Holandije i Španije.

Prve vesti koje su nagoveštavale prirodu i obim problema najpre su se pojavile u Nemačkoj 2016. godine.

Međutim, pune razmere ove šeme umnožavanja lažnih identiteta akcionara bile su shvaćene tek kada je počela međunarodna istraga predvođena medijima i vrsnim istraživačkim novinarima; ova istraga je obuhvatila 19 medija u 12 zemalja, koji su konsultovali više od 180.000 stranica dokaza, uključujući pisma nemačkih tužilaca. Novinari su svoje nalaze objavili u četvrtak, 18. oktobra.

Krištof Špengl (Cristoph Spengel), poreski ekspert sa Univerziteta u Manhajmu je nemačkom listu Cajt (Zeit) izjavio da je”Ovo najveća poreska pljačka u evropskoj istoriji”.

Vest je u četvrtak izašla i s otkrićima da je najveći danski kreditor, Danske Bank, na udaru najvećeg skandala pranja novca u evropskoj istoriji.

Ova istraga je pokazala da je ova banka, preko Estonije, uplatila oko 200 milijardi evra “sumnjivog” ruskog novca kroz druge jurisdikcije tj nadležnosti.

Dojče banka (Deutsche Bank) je, pre toga, priznala da nezakonito rukuje sa oko 10 milijardi evra u ruskim trgovinskim operacijama.

Ova sramota evropskog bankarskog sektora nije odvratila EU lidere na samitu u Briselu koji su se, takođe u četvrtak, dogovorili oko daljeg napretka evropske bankarske unije.

“Svi su odlučni da do decembarskog samita imaju na stolu pripremljen paket mera kojim se opisuje evropska bankarska unija u budućnosti, a takođe će biti reči i o mapi puta – u koji se, recimo, može uvrstiti i način za uvođenje boljih garantija za bankarske depozite, uz opis konkretnih koraka i napretka u stvaranju zdravih zajednica na tržištu kapitalom”, rekla je nakon sastanka nemačka kancelarka Angela Merkel.

Merkelova je izjavila da bi ova bankarska unija mogla da stvori stabilnije regulatorno okruženje.

Skandal oko Danske Bank je, međutim, podstakao i raspravu o meritumu EU bankarske šeme u Danskoj.

Slučaj pranja novca “zahteva potrebu sagledavanja onog što možemo dobiti od toga kada jednom, u bankarskoj uniji, postanemo još jači”, rekao je u petak danski ministar finansija Kristijan Jensen.

“Još uvek nismo razmišljali o svim pozitivnim i negativnim elementima bankarske unije”, dodao je on.

Finance Denmark, bankarski lobi, izjavio je da skandal vezan za Danske Bank ne bi trebalo da bude “od ključne važnosti” pri donošenju konačne odluke danske vlade.

Ali, opoziciona Socijaldemokratska partija rekla je da u EU paketu o uspostavljanju bankarske unije nema ničeg čime bi se eventualno mogle sprečavati one vrste zloupotreba kakve je već načinila danska kreditna banka.

“Pranje novca prevazilazi državne granice. Skandal sa Danske bank je ogroman, ali je u stvarnosti on tek simptom sve rasprostranjenijih problema vezanih za međunarodne novčane tokove”, rekao je Beni Engelbreht (Benny Engelbrecht), PR danskih Socijaldemokrata za oblast finansija.

Istraživanje cum-ex šeme je takođe pokazalo da, i pored svakodnevne razmene poreskih podataka među članicama EU, dotične zemlje nisu ništa učinile kako bi sprečile prevaru tešku više desetina milijardi evra.

U četvrtak je objavljeno i pismo koje je tužilac u Kelnu poslao španskoj banci Santander, u kojem je izjavio da se ova banka osnovano sumnjiči za “kako planirane tako i obavljene poslove”, koji su olakšali izvršavanje “teških utaja poreza”.

Takođe je objavljeno i da su nemački poreski inspektori pretresali kuće šefova Warburg banke.

Većina banaka je negirala umešanost u ova krivična dela.

“U pitanjima morala, M.M. Varburg & Co… ne snosi nikakvu krivicu”, stoji u zvaničnom saopštenju ove banke. Santander je samo rekao da je “u potpunosti sarađivao” sa nemačkim vlastima.

Šemu cum-ex je organizovao Hanno Berger, bivši nemački poreski inspektor koji danas živi u Švajcarskoj.

On je novinarskoj agenciji Rojters rekao da je ovu svoju ideju prvi put dao australijskoj banci Mackqaurie (takođe uključenu u ovu vrstu finansijske prevare), ali da je čitav trik zasnovan na legitimnoj rupi koja postoji u poreskim zakonima.

“Oni [nemačka država] ne mogu kazniti ostale zbog svojih grešaka”, rekao je Berger.

 

EU Observer

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.