U svom nedavnom govoru (4. okt), američki potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) optužio je američko udruženje Kineskih studenata i stipendista (CSSA) da upozoravaju konzulate i ambasade kad god bi studenti ili njihove američke škole “skrajnuli s linije Komunističke partije”. Međutim, kineski studenti igraju važnu ulogu u unapređivanju odnosa između Sjedinjenih Država i Kine. Nažalost, američka vlada ignoriše ovakve činjenice.
U Kenedijevoj školi na Harvardu, CSSA pomaže kineskim studentima u razvijanju svojih kontakata; oni se prilagođavaju američkom načinu života i ličnim primerom doprinose približavanju kulture svoje zemlje stranim prijateljima. Prošle godine su organizovali krstarenje brodom povodom Jesenjeg festivala, kada su učenici iz različitih zemalja igrali tradicionalne kineske igre pogađanja. Tokom Prolećnog festivala, organizovali su i kinesku manifestaciju kulturne razmene u Kenedijevoj školi. Mnogi strani studenti uživali su u tradicionalnim kineskim pesmama, plesovima, kaligrafiji, slikarstvu i kulturi čaja. Ovo su aktivnosti kulturne razmene bez ikakvih političkih programa. Takvi događaji otvorili su oči onima koji su prema Kini gajili predrasude – pritom im se ukazala šansa da ostave po strani svoje političke razlike, i da zatim pokušaju da uoče svu lepotu kineske kulture.
Ne samo studentske i naučne asocijacije već i brojni kineski studenti pojedinačno takođe nastoje da promovišu kinesku kulturu. Ono što kineski đaci u Americi rade nije pod diktatom kineske vlade već proizlazi iz ljubavi prema sopstvenoj kulturi. Ovog leta, Čen Đje (Chen Jie) nova učenica iz Mejsonovog programa pri Harvardovoj školi Kenedi, inače istaknuta kineska pijanistkinja, održala je klavirski koncert u Harvardovoj Memorijalnoj Crkvi. Ona je povodom ovog događaja izjavila da je svrha koncerta bila njen „pokušaj da promeni tradicionalno američko nerazumevanje Kine“. U Kenedijevoj školi, Čen se tokom školovanja naslušala raznih priča o svojim sunarodnicima i zemlji iz koje potiču, dok su na društvenim mrežama neki strani studenti unutar njihove grupe na „fejsu“ delili anti-kineske članke; bilo je čak i profesora koji su njenim vršnjacima pričali o pretnjama koje ekonomski uspon Kine predstavlja za svet i – Ameriku.
Kao umetnica, Čen veruje da je muzika univerzalni jezik ljudske duše koji prevazilazi razlike i granice. Ona je sve svoje prijatelje na Harvardu – bilo da vole ili ne vole Kinu – pozvala na svoj koncert. Ono što je bilo veoma iznenađujuće je da je, tokom izvođenja tradicionalne „Priče o Lijangu i Žu“ (Liang Zhu,梁祝), stotine studenata iz celog sveta ustalo na noge, kako bi ovacijama propratilo njenu svirku.
Nepoverenje, nesuglasice i pogrešno shvatanje kineskih studenata su u Americi u porastu. Pre dva meseca – nekoliko dana nakon što je predsednik Donald Tramp okarakterisao ogromnu većinu kineskih studenata u Sjedinjenim Američkim Državama kao „špijune“ – Deng Jingđing, pisac ovog članka i kolega pijanistkinje Jen Đje sa Mejsonovog programa u Kenedijevoj školi prošao je kroz tročasovne dodatne provere koje mu je „priredila“ telefonska kompanija. Razlog za ovakvo isleđivanje bio je njegov zahtev da mu se dodeli novi telefonski broj. „Sedeo sam u holu njihove poslovnice sa hrpom dokumenata koji dokazuju moj identitet; svako odeljenje telefonske kompanije bi me iznova propitivalo, insistirajući da im nebrojeno puta objašnjavam detalje zašto sam došao u Sjedinjene Države, šta sam radio pre nego što sam došao u SAD kao i šta planiram po završetku studija. Čitav proces provere je bio veoma frustrirajući“.
On, takođe, dodaje da napadi na kineske studente danas u Americi nipošto nisu neuobičajena pojava: „Pretprošle nedelje me je u Los Anđelesu napala jedna američka gospođa, koja me laktovima odgurivala sa blagajne na kojoj sam upravo nešto plaćao. Bila je vrlo gruba”. Šokiran, odgovorio sam joj ljutito, na šta mi je ona grubo odvratila: “Vi Kinezi ste to zaslužili.” Mnogi kineski studenti imaju slična iskustva. Neki su u metrou bivali fizički napadnuti, dok neke na ulici prate povicima tipa “Vratite se u Kinu!”. Ovakvi incidenti mogu da povrede osećanja kineskih studenata u Sjedinjenim Državama. Mnogi od njih se plaše da što ih više američkih građana bude smatralo neprijateljima, to su veće šanse da napuste Sjedinjene Države.
Broj studenata iz Kine je već deceniju u stalnom porastu. U SAD ima više od 350.000 kineskih studenata, što čini oko jednu trećinu svih inostranih studenata u Americi. Ukoliko se broj kineskih studenata smanji, to će uticati na američku ekonomiju.
Kako je zamenica izvršnog direktora za javne politike Džil Velč (Jill Welch) rekla, “Oni koji već generacijama vode američku spoljnu politiku jednoglasni su u stavu da inostrani studenti i stručnjaci koji u Americi završe školu predstavljaju najveće preimućstvo koju američka spoljna politika ima na raspolaganju… Kineski studenti doprinose američkoj ekonomiji sa 12 milijardi dolara godišnje, uz brojne druge prednosti… pa bi čak i skromno smanjenje kvote za kineske studente koji se upisuju na američke škole imalo razarajuće posledice… a praktično svaka zajednica u Americi osetila bi štetan uticaj njihovog izostanka, naime, ukoliko bi kineski studenti odlučili da više ne studiraju u Sjedinjenim Državama.“
Ako ništa drugo, barem se ne može zanemariti pozitivna uloga kineskih studenata u odnosima između ove dve zemlje. Oni ne bi trebalo da budu žrtve zapaljivih političkih komentara.
Autor je saradnik Kenedijeve škole pri Univerzitetu Harvard