Nordijske zemlje: mit o srećnom životu

Nordijske zemlje poput Finske i Norveške se iz godine u godinu redovno pojavljuju u vrhu svetskih indeksa zadovoljstva životom. Pa ipak, nova istraživanja pokazuju da je sreća i pojam „sreće“ daleko od univerzalnog, donosi BBC.

Izveštaj koji je sačinio Nordijski savet ministara i Institut za istraživanje sreće u Kopenhagenu imaju za cilj da pruže daleko bolje iznijansiranu sliku o zadovoljstvu životom među nordijskim narodima – što ukazuje na to da njihova reputacija kao utopijskih mesta za ostvarivanje sreće prikriva značajne probleme prisutne u nekim delovima stanovništva – naročito među mladim ljudima.

Istraživači iza projekta „U senci sreće“ (In the Shadow of Happiness) analizirali su podatke prikupljene tokom pet godina, u periodu između 2012 i 2016. Ovim istraživanjem, severne zemlje pokušavaju da sačine bolju sliku o takozvanim “supersilama u zadovoljstvu življenjem“.

Od ispitanika je traženo da iskažu svoje zadovoljstvo životom u proteklih 10 godina. Oni koji su postigli koeficijent od sedam pa naviše bili su kategorisani kao uspešni, petice i šestice spadale su one koji svakodnevno vode borbu kako bi održali svoj ekonomski i socijalni status, dok su oni koji su postigli manje od četvorke spadali u grupu građana za koje se smatra da u svojim životima – trpe.

Ustanovljeno je da ukupno 12,3% stanovnika koji žive u nordijskom regionu kažu da se bore kako bi „ostali na povrini“ ili pak pate, a 13,5% mladih sebe rangira tj svrstava i vidi kao one koji se bore da sastave kraj s krajem.

Ovaj nivo (ne)zadovoljstva sopstvenim životom n severu Evrope se samo još više pogoršava u starosnoj grupi od 80 i više godina – to je grupa stanovnika koja je više pogođena problemima poput bolesti.

Utvrđeno je da su opšte i mentalno zdravlje usko povezani sa ocenama zadovoljstva življenjem- uz nezaposlenost, visinu plata, društvenost i uklopljenost u okolinu, koji takođe igraju značajnu ulogu.

Najsrećnije i najnesrećnije zemlje u 2018. godini:

Najsrećnije:          Najnesrećnije:

1. Finska                 147. Malavi

2. Norveška            148. Haiti

3. Danska               149. Liberija

4. Island                 150. Sirija

5. Švajcarska          151. Ruanda

6. Holandija           152. Jemen

7. Kanada              153. Tanzanija

8. Novi Zeland      154. Južni Sudan

9. Švedska            155. Centralno Afrička Republika

10. Australija        156. Burundi

U celini, ovaj izveštaj stavlja po sumnju našu tipičnu koncepciju o „putanji zadovoljstva“ u životima Skandinavaca – naročito da su svi oni najsrećniji – i to, pre svega – mladi.

Mentalno zdravlje kao faktor

Istraživači su u ovoj studiji izneli stav da je mentalno zdravlje jedna od najznačajnijih prepreka subjektivnom osećaju blagostanja.

Njihovi podaci su otkrili da ove probleme prijavljuju posebno mladi ljudi.

“Sve više mladih ljudi postaje usamljeno, izloženo stresu i ima mentalne poremećaje”, izjavio je za londonski Gardijan jedan od autora izveštaja, Mikael Birkjer (Michael Birkjaer).

“Ono što smo uočili u studiji „U senci sreće“  jeste da je ova epidemija duševnih bolesti i usamljenosti doprla do obala nordijskih zemalja”.

BBC

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.