Izrada planova za novi svetski poredak

Evropski odnosi sa Sjedinjenim Državama promenili su se i pre nego što su na vlast došli Donald Tramp i njegovi provokativni tvitovi. Nemačka sada ima priliku da trenutnu transatlantsku antipatiju iskusi kao istorijsku šansu za redefinisanje uloge Evropske unije, piše nemački ministar inostranih poslova Hajko Mas (Heiko Maas).

Henrija Kisindžera su nedavno upitali da li bi Donald Tramp mogao da sasvim nenamerno postane sila koja će stajati iza rođenja nekog novog zapadnog poretka. Njegov odgovor je glasio: „Bilo bi to ironično ali ne i nemoguće“. Umesto da svoj pogled i perspektivu preko Atlantika suzimo isključivo ka neverovatnim „medijskim hicima“ američkog predsednika, trebalo bi usvojiti ideju da bi ovo mogao biti početak nečeg novog. Ne možemo a da ne čujemo šta se to svakog dana događa sa druge strane Atlantika. Pa ipak, ta uska perspektiva „iz tunela usred mraka“ na ovalnu kancelariju Bele kuće u Vašingtonu odvlači nas od činjenice da je Amerika i nešto više od Trampa. Fraza „Checks & Balances (“provera i ravnoteža”: organizacija ili sistem koji obično osiguravaju da politička moć ne bude koncentrisana u rukama malog broja pojedinaca ili određenih interesnih grupa) u suštini efikasno funkcioniše na terenu, što američki sudovi i Kongres demonstriraju gotovo svakodnevno. Amerikanci raspravljaju o politici s jednom novom strašću koja dosad nije postojala: To je Amerika i 2018. godine.

Činjenica da je Atlantski region politički proširen nije ni u kom slučaju isključivo povezana sa dolaskom Donalda Trampa. Sjedinjene Države i Evropa godinama prolaze kroz proces razdvajanja. Preklapanje vrednosti i interesa koji su oblikovali njihov odnos se već dve generacije smanjuje. Povezujuća sila (među atlantskim saveznicima) na potezu istok-zapad je danas prošlost. Ove promene počele su mnogo pre izbora Trampa za američkog presednika – a te promene će u budućnosti nadživeti i njegov mandat. Zato treba biti skeptičan kada neki revnosni „trans-atlantisti“ počnu da prostosrdačno upozoravaju da Trampa treba odstraniti već tokom njegovog aktuelnog mandata.

Od kraja Drugog svetskog rata, partnerstvo sa Sjedinjenim Državama donelo je Nemačkoj jedinstveni period mira i sigurnosti. Amerika je postala mesto žudnje ostalih naroda. Za Hajka Masa, potpisnika ovih redova i nemačkog ministra, Amerika je takođe i njegova mladalačka fascinacija i uspomena: „…Kada sam, kao diplomac visoke škole, nekoliko meseci uživao putujući s Istočne na Zapadnu obalu, od Njujorka ka Los Anđelesu, držeći u džepu „Njujoršku trilogiju“ Pola Ostera a muziku Brusa Springstina u ušima. Ali, gledanje u prošlost ne vodi ka budućnosti. Krajnje je vreme da preispitamo naše partnerstvo – ne da bismo ga ostavili za sobom, već da bismo ga obnovili i sačuvali.”

Ujedinjena Evropa

Hajde da kao temeljni plan upotrebimo ideju o balansiranom partnerstvu, piše Maas za nemački Handelsblatt, partnerstvo koje će pretpostavljati pojednak deo odgovornosti za svakog učesnika. Takav plan, kroz koji ćemo formirati protivtežu Sjedinjenim Državama, delovaće svaki put kada Amerikanci pređu liniju. Plan kojem ćemo dati na težini i značaju i onda kada se Amerikanci povuku a Evropljani ostanu. Plan koji nam dozvoljava za otpočinjanje nekog novog razgovora i dogovora.

Ako idemo sami i svako za sebe, nećemo uspeti u ovom zadatku, piše Maas u svom autorskom tekstu. Izuzetan cilj nemačke spoljne politike ogleda se u izgradnji suverene i snažne Evrope. Samo se udruživanjem sila uz učestvovanje Francuske i drugih evropskih naroda može postići ravnoteža sa Sjedinjenim Državama. Evropska unija mora postati kamen temeljac međunarodnog poretka, partner za sve one koji su posvećeni tom cilju. Ona je predodređena za to, jer kompromis i ravnoteža leže u njenoj DNK.

“Ujedinjena Evropa” znači ovo: Ponašamo se suvereno u onim tačkama gde nacije-države ne mogu da zadobijaju nivo moći celokupne ujedinjene Evrope. Mi ne pripremamo odbranu od napada ili kritika, niti bilo čime zadržavamo ostatak sveta. Ne zahtevamo odanost. Evropa se izgrađuje na vladavini zakona, poštovanju slabijih, kao i našim iskustvima koja pokazuju da međunarodna saradnja nije igra ekonomijom nultog zbira (zero-sum game: koliko je jedan učesnik dobio, toliko je drugi izgubio, što u krajnjem zbiru daje „nulu“).

Jedno izbalansirano partnerstvo znači da mi Evropljani podjednako delimo odgovornost. Nigde nam trans-atlantska veza nije potrebnija nego u pogledu bezbednosti. Bilo da nam je partner u NATO-u, ili u borbi protiv terorizma, Evropi treba Amerika. Iz ovakve situacije i stava moramo izvući ispravne zaključke. U našem je interesu jačati evropski deo Severnoatlantskog saveza. Ne zato što Donald Tramp uvek postavlja nove „procentualne ciljeve i uzuse“, već zato što više ne možemo da se oslanjamo na Vašington u istoj meri kao pre. Međutim, dijalektika transatlantskog odnosa takođe znači i ovo: Ako preuzmemo više odgovornosti, onda će Amerikanci i Evropljani u budućnosti nastaviti da se oslanjaju jedni na druge.

Nemačka vlada prati ovaj put. Preokret u bužetskoj potrošnji za odbranu je realnost. Sada je važno da se korak po korak izgradi evropska bezbednosna i odbrambena zajednica – i to kao deo trans-atlantske bezbednosti, i kao poseban evropski projekat za budućnost. Povećanje potrošnje za odbranu EU granica i bezbednost ima smisla iz ove perspektive.

Iznošenje lažnih vesti

Još jedna ključna tačka: posvećenost Evrope mora biti deo obrazloženja zasnovanog na diplomatiji i upravljanju civilnim krizama. Područja na Bliskom istoku, Rog Afrike i Sahela, takođe u Africi; mi, takođe, koristimo ne-vojna sredstva za borbu protiv raspada vladinih struktura. Za mene, sve su to primeri transatlantske saradnje – i plan za zajedničko učešće u drugim krizama na drugim mestima.

A tamo gde SAD prelaze liniju, mi Evropljani moramo da formiramo protivtežu – koliko god da je to teško. Protivteža je, takođe, suština ravnoteže.

Sve počinje našom izloženošću lažnim vestima. Ili, recimo, ovako: ukoliko balans tekućeg računa u Evropi i SAjedinjenim Državama uključuje i nešto više od puke robne trgovine, onda nisu Sjedinjene Države te koje imaju deficit već je to Evropa. Jedan od razloga američke dobiti koja se meri milijardama dolara jesu evropske filjale američkih internet giganata poput Epla, Fejsbuka i Gugla, koji svake godine iznose iz Evropske unije ovaj profit i prebacuju ga u SAD. Dakle, kada govorimo o fer pravilima, moramo da razgovaramo i o fer oporezivanju takvih profita.

Takođe je važno ispraviti lažne vesti i njihov poguban učinak jer one mogu da veoma brzo rezultiraju pogrešnim politikama. Mi smo, kao Evropljani, Amerikancima jasno stavili do znanja da smatramo da je povlačenje iz nuklearnog sporazuma sa Iranom greška. U međuvremenu, prve američke sankcije već su stupile na snagu.

U ovoj situaciji, od strateške je važnosti da Vašingtonu jasno kažemo da želimo da radimo zajedničkim snagama – ali, takođe, i da im ne dozvolimo da „prebijaju probleme“ preko naših leđa, a na naš trošak i štetu. Zbog toga je bilo ispravno zaštititi evropske kompanije od sankcija. Stoga je bitno i da jačamo evropsku autonomiju uspostavljanjem kanala za plaćanje nezavisnog od SAD-a, na osnovu Evropskog monetarnog fonda i nezavisnog SWIFT sistema plaćanja. Đavo se, to je dobro poznato, krije u hiljadama detalja. Ali, dokle god traje Iranski sporazum, bolje je svakodnevno ga održavati u životu, iz dana u dan, takvog kakav je, nego se igrati potencijalno eksplozivnom krizom koja i inače preti Bliskom istoku.

Jedno uravnoteženo partnerstvo takođe znači da mi, kao Evropljani,  pridinosimo većoj težini stvarima u situaciji kada se Sjedinjene Države povlače. Zabrinuti smo zbog toga što Vašington uskraćuje Ujedinjenim nacijama svoju naklonost, kako u finansijskom tako i u drugim aspektima – a ne samo zato što ćemo ubrzo biti u UN-ovom Veću bezbednosti. Naravno da ne možemo umesto njih da ispunimo sve praznine. Ali, zajedno sa drugima, možemo da ublažimo one najveće posledice ovakvog (trenutnog američkog) razmišljanja, koje govore kako se uspeh meri u dolarskim uštedama (Trampovog tipa). Zbog toga smo povećali finansiranje organizacija za pružanje pomoći – recimo, radom sa palestinskim izbeglicama – takođe tražeći i podršku od arapskih država.

Trudimo se da obrazujemo multilateralnu alijansu, mrežu partnera koji su, kao i mi, posvećeni pridržavanju pravilima i fer konkurenciji. Napravio je, kaže Heiko Maas, prve sastanke sa Japanom, Kanadom i Južnom Korejom, a uskoro sledi još prilika za globalne dogovore. “Ovaj savez nije neki rigidni, ekskluzivni klub za one sa dobrim namerama. Ono što imam na umu jeste savez država uverenih u koristi koje imaju od multilateralizma, one koje veruju u međunarodnu saradnju i vladavinu zakona. Ona nije usmerena protiv bilo koga, već se vidi kao savez koji podržava i unapređuje globalni, multilateralni poredak. Vrata su otvorena za sve – pre svega onima u Sjedinjenim Džavama. Cilj je rešiti probleme koje niko od nas ne može da sam reši pojedinačno i sam za sebe – od klimatskih promena do fer trgovine.

Nemam nikakvih iluzija da takav savez može rešiti sve svetske probleme. Ali, nije dovoljno samo žaliti se na uništavanje multilateralnog poretka. Moramo se boriti za njega, posebno zbog trenutne transatlantske situacije, piše Maas.

“Molim vas, ne napuštajte Ameriku”

Konačna tačka je elementarna: moramo započeti novi dijalog sa onima na drugoj strani Atlantika. Ne samo u Njujorku, Vašingtonu ili Los Anđelesu, već i u srednjoj Americi, čija je obala daleko – a ona evropska obala još je i udaljenija. Počev od oktobra, po prvi put ćemo biti domaćini “Nemačke godine u SAD”. Da ne proslavljamo nemačko-američko prijateljstvo kao nostalgiju, već da međusobnim susretima omogućimo da ljudi počnu da osećaju šta je to zbog čega smo motivisani da postavljamo upravo ovakva i slična pitanja, kao i da smo još uvek jedni drugima bliski.

Razmena stvara nove perspektive. Sebi više ne mogu da dozvolim susret koji sam nedavno imao na jednom od mojih putovanja. Jedan mladi američki vojnik iskoristio je neočekivan trenutak da mi šapne: “Molim vas, nemojte napustiti Ameriku”. Američki vojnik je tražio od nemačkog političara da ne napusti Ameriku. Ljubaznost koja se nalazila u ovom zahtevu duboko me se dotakla. Možda se sada moramo navići na ideju da će nama Evropljanima Amerikanci govoriti takve stvari.

U svakom slučaju, bila bi to jedna lepa, istorijska ironija ako bi se ispostavilo da je Henri Kisindžer u pravu. Ako su ti i takvi tvitovi Bele kuće, zapravo, doveli do uravnoteženog partnerstva, suverene Evrope i jednog globalnog saveza za multilateralizam. Jer, na tome naporno radimo.

 

Heiko Maas, Handelsblatt Global

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.