Primereno razumevanje Inicijative „Pojas i Put“

Da li je inicijativa „Pojas i  put“ Belt and Road (BRI) strateško sredstvo Pekinga ili tek svojevrsna geopolitička poluga za njeno suočavanje sa Zapadom? Da li je BRI uporediv sa starim Maršalovim planom,  projektom predvođenim Amerikom na početku Hladnog rata i suočavanja sa Sovjetskim Savezom?

Mnogi na zapadu sumnjičavi su prema BRI-u, iako postoji pozitivan interes za njegov razvoj širom sveta. Ove sumnje nedavno je prizvao Gu Bin u jednoj svojoj izjavi koju je objavio Fajnenšel tajms, a koji  ne priznaje poređenje BRI-a i Maršalovog plana, smatrajući bilo kakvu povlačenja paralela između ove dve inicijative pogrešnim, tehničkim pitanjem ali i istorijskim, to jest – nečim što pripada samo prošlosti.

BRI je zapravo nedavni kineski predlog o međunarodnoj saradnji usredsređen na povećanje povezanosti kopnom, morem i vazduhom u Aziji, Evropi, Africi i čitavom svetu. To je novi kineski predlog za unapređenje svetske saradnje, multilateralizma i rešavanja globalnih problema; Pojas i Put nije plan pomoći kao što je to bio Maršalov plan, niti je protiv kineskih konkurenata.

Pisac ovih redaka, Fabio Massimo Parenti, napisao je da je “Nova kineska kulturna sila na svetskom nivou podržana, legitimisana i duboko ukorenjena u materijalnim manifestacijama BRI-a, koja uključuje više od 100 organizacija. Inicijativa je već realnost, u procesu je konstantnog ažuriranja, inkluzivna, kooperativna i otvorena za prilagođavanje, oslobođena bilo kakvog ideološkog i političkog diskriminanta. Ova stvarnost je suprotna od zastarelog i po ciljevima daleko manjeg Maršalovog plana, a unutrašnji principi BRI-a se pridržavaju onih koji postoje u Povelji UN, sa ciljem da zadovolje uzajamne prednosti za sve učesnike.”

S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije u Aziji, Evropi i Africi, skoro da je nemoguće gledati BRI iz strateške perspektive. Strateški, napredovanje Šangajske organizacije za saradnju u izgradnji njenih odnosa sa Evroazijskom ekonomskom unijom još je jedna naznaka unutar strateškog okvira BRI-a. Uprkos tome, Fabio Masimo parenti se potpuno slaže sa profesorom Gu Binom kada pokušava da pokaže razloge za BRI i njegovu neuporedivost sa starim Maršalovim planom. Iznos finansijskih sredstava je, na primer, neuporediv: bilioni u odnosu na milijarde.

Štaviše, BRI je kritikovana kao odraz ekspanzije Kine i nedavne eksplozije kineske nacionalne moći, iako bi spremnost za sticanjem važnije uloge u globalnoj trgovini i lancima globanih vrednosti mogli da se prate na oko 20 godina unatrag. Kineske strategije koje su razvijali poslednjih 20 godina stvorile su uslove da BRI bude jedan kako realan tako i atraktivan projekat.

Fabio Massimo Parenti referiše na “zapad”, kao i iskaz “ići u inostranstvo”. Prvi je bio začet krajem devedesetih i razvija se sve do danas, favorizujući razvoj Kine i jačanje nacionalne povezanosti sa susednim zemljama, dok je drugi, od 2000-te do danas, garantovao podršku kineskim investicijama u inostranstvu, kojim upravljaju nacionalni šampioni u preduzetništvu i privatnom biznisu. BRI je, dakle, posledica uspeha postignutog tokom proteklih godina i to na domaćem nivou, a mnoge investicije koje su danas mogle da se odnose na BRI zapravo su se desile pre zvaničnog lansiranja 2013. godine (na primer, železnička pruga Čonking-Duizburg ili do grčka luka Pirej).

Neke zemlje tvrde da u BRI nema jasnog programa, niti garancija za sigurnost ekonomskih aranžmana. Pored najizraženijih predrasuda koje prema Kini gaje njeni najveći konkurenti, te kritike ne obuhvataju genealogiju a ni senzibilitet za BRI; Da, navodno, nije moguće definisati plan usled velikog broja uključenih zemalja (više od 60) i geopolitičke neizvesnosti.

Gledano u međunarodnom političkom kontekstu, postoji dosta razlika u odnosu na stari Maršalov plan za Aziju; BRI je više multipolarna inicijativa a ne bipolarna, kakav je bio Maršalov plan; ekonomsku i geografsku veličinu kineske inicijative, principe i vrednosti predlagača u ispoljenim ciljevima. Na 19. Nacionalnom kongresu Kineske komunističke partije, stranka je definisala dva ambiciozna cilja: izgraditi nove oblike međunarodnih odnosa usredsređenih na win-win saradnju u obostranu korist i međusobno poštovanje, te u skladu s tim naporno raditi na stvaranju zajednice i zajedničke budućnosti za čovečanstvo.

U stvari,, kineska strategija globalne projekcije zasnovana je na nizu principa koji proizlaze iz koncepta međusobnog poštovanja i dijaloga među sebi ravnima. Ovo je srž kineske alternativne ideje globalizacije i onoga što stoji iza iza BRI-a. Ništa slično ne može se povezivati sa Maršalovim planom. U tom smislu, BRI je važan projekat i za Kinu i za svet.

Autor je vanredni profesor ekonomske i političke geografije. Predaje na Institutu Lorenzo de’Medici u Firenci i član je CCERRI think tank-a sa sedištem u Džengdžouu. Član EURISPES-a, Laboratorio BRICS, Rim. Njegova najnovija knjiga je „Geofinance & Geopolitics“, Egea. opinion@globaltimes.com.cn

Fabio Massimo Parenti, Global Times (China)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.