“Kupujem važeće VTC licence u Madridu koji se mogu preneti na moje poslovanje. Bez automobila. Maksimalna cena 52.000 evra.”
“Prodajem taksi licencu, bez automobila, usled penzionisanja, region Madrida, taksimetar i oznaku za krov dajem kao besplatan dodatak. 140.000 evra. “
Ove dve „liste želja“ u vidu oglasa pronađene su na sajtu klasičnih oglasa Milanuncios.com i samo su mali uzorak hiljada kupaca i prodavaca u Španiji koji žele da trguju licencama za vožnju taksija ili privatnih vozila za iznajmljivanje (VTC) pod kojim posluju aplikacijske firme za vožnju Cabify i Uber.
Licence se preprodaju na neregularnom sekundarnom tržištu
Na ove dozvole se gleda kao na vrednost akcija kompanija koje su na berzi ili kao na berzansku robu. Ali, za razliku od naftnih, zlatnih i deonica kompanija kojima se trguje na organizovanom tržištu, dozvole za vožnju privatnog automobila ili taksija se prodaju na sekundarnom tržištu (ili na crnom tržištu, iako VTC i taksi udruženja ne vole taj termin), gde pravila postavljaju isključivo kupac i prodavac.
Iako su taksisti širom Španije prošle sedmice izašli na ulice kako bi na asfaltu zahtevali strožiju regulativu protiv vozača VTC-a, njihova delatnost nije toliko različita od njihovih konkurenata.
U oba slučaja se radi o iskorišćavanju ovog zatvorenog tržišta za licence – koje koštaju samo nekoliko evra u administrativnim taksama kada se originalno odobri – ali koje odmah dostignu prevelike cene na sekundarnom tržištu, gde im zakon dozvoljava da prelaze s jedne osobe na drugu.
Dozvoljene špekulacije
Taksi i VTC licence ne vrede ništa sami po sebi. Prvobitni podnosioci prijave nisu ništa platili lokalnim, regionalnim ili nacionalnim organima, osim male naknade za pokrivanje administrativnih troškova.
Njihova vrednost proizlazi iz činjenice da su špekulacije s njima dozvoljene. U stvari, čak su zaštićeni u gradovima poput Madrida i Barselone, koji godinama nisu izdali jednu jedinu dozvolu preko svoje tradicionalno zacrtane kvote, čime je tržište još više zatvoreno.
Taksisti su nedavno zauzeli glavne magistralne ceste u Madridu, Barseloni i Valensiji, kako bi zahtevali izvršenje pravno odobrene kvote jedne VTC licence na svakih 30 taksi dozvola. Zvanični stav sektora taksista je da bi trebalo idati dovoljan broj VTC licenci kako bi se dostigla ova kvota, ali niko nije predložio povećanje broja taksi-dozvola kako bi se nadoknadila aktuelna neravnoteža. U stvari, taksi udruženja su bila veoma glasna o zahtevima za dobijanje garancija da gradovi neće izdati nikakve nove dozvole za taksi, jer bi to automatski obezvredilo njihovo zvanje.
Kao rezultat ove politike, broj taksi-dozvola ostao je isti već više od 20 godina – 70.000 izdatih licenci širom Španije (69.972 prema najnovijim podacima Nacionalnog instituta za statistiku) – iako je stanovništvo Španije poraslo za sedam miliona ljudi.
Isto se dogodilo sa VTC licencama. Nakon što su puštene prve dozvole (njih 9.366 koje su sada operativne i još 7.000 kojima se trguje putem sudskih naloga), udruženje industrijskih kompanija VTC Unauto, koje predstavlja 80 preduzeća, uključujući Cabify, Moove i Uber, više ne želi da u opticaj bude ponuđeno više dozvola od sadašnje kvote.
Trošak za dobijanje jedne VTC ili taksi licence na nereguliranom sekundarnom tržištu zavisi od mnoštva faktora: od grada, ili ako se dolazi s automobilom kao i kakav je auto, zavisi od dana i uslova plaćanja, od toga da li je to deo posla sa drugim partnerima i još od mnogo toga. A ima vrlo malo zvaničnih podataka kojima se barata. U 2015. godini, prosečna cena licence za taksi na sekundarnom tržištu iznosila je 220.000 evra u San Sebastijanu, €215.000 u Santanderu, €205.957 u Palma de Majorki, 190.000 evra u Segoviji i €142.254 u Madridu.
Trenutno, cena taksi-licence u Madridu može da se kreće između 135.000 i 160.000 evra. Na vrhuncu ekonomskog buma, između 2005. i 2007. godine, ove licence su se prodavale za čak 180.000 evra, ali kriza i konkurencija koja vlada među kompanijama za prevoz spuštaju cene.
Dobra investicija
Prema Nacionalnoj komisiji za fer konkurenciju (CNMC), trgovina ovim licencama je profitabilnija od ulaganja na berzu. Prosečna vrednost licence za taksi u Barseloni se povećala na 134,115 evra u 2016. – šest puta više (503%) nego što je vredela pre 30 godina, dok je španski blue chip indeks prvoklasnih kompanija Ibex 35 ostvario samo 233% u istom periodu.
Izveštaj CNMC-a daobro ilustruje jedan primer: samo jedna taksi dozvola izdata u vanrednim okolnostima u Gradskoj kući u Kordobi u 2012. godini koštala je 457 evra u taksama, ali isti dokument, kada je „izašao“ na tržište, dostigao vrednost od okruglo 102.102 evro.
Sertifikati VTC-a u Madridu, s druge strane, koštaju između 50.000 i 65.000 evra, ali se, za razliku od taksija, ne mogu prodati u prve dve godine od izdavanja iste. Predstavnici VTC-a takođe kažu da njihovi vozači plaćaju do devet puta više poreza jer plaćaju na osnovu njihovog stvarnog godišnjeg profita, dok većina taksija plaća „paušalac“ kroz sistem fiksnog procenjenog prihoda, koji ne odražava njihove stvarne mesečne prihode.
“Većina taksista ne plaća čak ni 1,000 evra godišnjeg poreza, dok vlasnik VTC-a plaća skoro 9.000 evra za isti rad i kilometražu”, kaže predsednik VTC kompanije Unauto Eduardo Martin.