Maja 1988. godine, jedna trinaestogodišnja devojčica po imenu Ešli King bila je po sudskom nalogu primljena u Dečju bolnicu u Feniksu, Arizona. Imala je tumor na nozi – osteogeni sarkom koji je – kako piše Džeri Kojn (Jerry Coine) u svojoj knjizi „Vera protiv činjenice“ (Faith Versus Fact), bio “veći od košarkaške lopte”. Njena noga je propadala dok joj se telo gasilo. Crkva „Hrišćanskih naučnika“ (Christian Scientists) kojoj je Ešli pripadala jer su, naime, njeni roditelji članovi ove sekte, odbila je da dozvoli lekarima da joj taj sarkom odstrane. Umesto toga, roditelji su svoju ćerku preselili iz bolnice u sanatorijum koji drži sekta Hrišćanske nauke, u kojem, u skladu sa principima njihove vere, “nije bilo medicinske nege niti lekova za ublažavanje bolova”. Ešlini majka i otac su organizovali kolektivnu molitvu kako bi svojoj ćerki pomogli u oporavku – ali bez neke koristi. Tri nedelje kasnije, ona je preminula.
Da je Ešli dobila medicinsku negu, piše Kojn, verovatno bi se oporavila. I mada je protiv njenih roditelja, bračnog para King, pokrenut proces pred sudom u Arizoni zbog ubistva usled nemara, njih dvoje nisu izrazili nikakvo kajanje niti su pak pokušavali da osporavaju ovu optužnicu – da bi, napokon, bili osuđeni po manje oštroj optužnici. Uspešno su izbegli kaznu jer su njihove akcije bile motivisane verom. “Da su Kingovi bili ateisti”, piše Kojn, „imala bi [Ešli] dobre šanse da poživi.”
Ova tragična priča podržava glavnu argumentaciju koju Džeri Kojn, evolucioni biolog na Univerzitetu u Čikagu postavlja u svojoj knjizi „Vera protiv činjenice“ (Faith Versus Fact), odnosno da je vreme da prestanemo da na veru gledamo kao na vrlinu, kao i da prestanemo da koristimo izraz “verujuća osoba“ kao „kompliment”. Na 262 strane ove knjige, Kojn koristi argumente kojima nastoji da pobije stav da je verovanje u Boga hvale vredan kvalitet, obrazlažući da je vera štetna, čak opasna, te fundamentalno nespojiva sa naukom, čak i uprkos naporima „mirotvoraca“ koji pokušavaju da pronađu zajednički jezik između vere i nauke. Kojn je, to valja primetiti, veći deo svoje karijere proveo boreći se protiv religijskog odbacivanja darvinizma. U tom smislu, objavio je još jedan bestseler, „Zašto je evolucija istinita“ (Why Evolution Is True), koja je zasnovana na njegovom istoimenom blogu. U „Veri protiv činjenice“, njegov glavni argument je da i religija i nauka „serviraju“ svoje tvrdnje o univerzumu, mada je samo jedna od ove dve institucije dovoljno otvorena za činjenicu da bi mogla pogrešiti.
Mirnim proznim stilom, Kojn pobija poziciju “akomodacionista“ tj, onih koji zastupaju stav da nauka i vera pripadaju dvema nepreklapajućim “školama mišljenja“ (magisteria) – teoriji koju je skovao njegov pokojni kolega Stiven Džej Guld (Stephen Jay Gould), pobornik stava da se nauka bavi činjenicom o fizičkom univerzumu, dok je religija zainteresovana za duhovne stvari, pa to dvoje ne mogu biti u sukobu. Izmirenje ova dva stava je nemoguće, piše on, jer je religija kao “kombinacija uverenja, morala i univerzalnog kažnjavanja, tj osude, otrovna”, dok nauka, za razliku od toga, priznaje činjenicu da može pogrešiti, dostižući istine koje su “privremene i zasnovane na dokazima”, ali za koje se – za razliku od verskih spisa u praksi i realnosti – barem zna da su proverljivi. Za razliku od religije, koja je večito ista i nepromenljiva, nauka se samo-koriguje, ističući svoje greške i pokušavajući uvek nanovo da dostigne što relevantnije nalaze.
Knjiga „Vera protiv činjenice“ objavljena je u vreme kada se povećava neverovanje kod mladih Amerikanaca, a nedavno istraživanje američkog Pju instituta pokazuje da 34 odsto odraslih milenijumovaca nema odnos prema bilo kojoj određenoj religiji – u poređenju sa 25 procenata u 2007. godini. Međutim, Amerikanci uopšte i dalje su u najvećoj meri religiozni (70,6%), a podaci kažu da su se u 2014. identifikovali kao hrišćani. Od onih koji su to učinili, najveća grupa (25,4%) identifikovala je svoju pripadnost Evangelističkoj crkvi. Istraživanje pokazuje da je evangelistički protestantizam izgubio manje članova u poslednjih sedam godina nego drugi ogranci hrišćanstva (pad od 0,9%, u poređenju sa 3,1% među katolicima).
Jedan od najznačajnijih primera sukoba religije i nauke je debata o globalnom zagrevanju, a Kojn vodi računa o tome da naglasi religijske korene argumenata protiv klimatskih promena. On se poziva na tvrdnje američkog senatora Rika Santoruma o tome da je to sve “podvala“ (hoax) i svedočenje člana Predstavničkog doma SAD, iz Ilinoisa, Džona Šimkusa, koje je zasnovano na genezi tj postanju svega po Bibliji. Religija i poricanje klimatskih promena su neraskidivo povezani, piše Kojn, jer verujući gaje iskreno poverenje u “Božje rukovođenje planetom i njegovo obećanje da će nju i nas očuvati sve do njegovog povratka.” Ali, njegova knjiga je objavljena pre nego što je papa Franja u junu 2015. obznanio rimokatoličku encikliku o životnoj sredini, upozoravajući da “klimatske promene predstavljaju globalni problem sa pogubnim implikacijama” (papa je javno i glasno kritikovan zbog toga iako se mnogi verski lideri slažu s njim, što donekle podriva Kojnov argument). Međutim, jasno je da neki konzervativci u Sjedinjenim Državama negiraju klimatske promene na osnovu njihove vere.
U svojoj knjizi, Kojn se pre svega fokusira na epistemološku tj saznajnu ravan. On napominje da je religija oduvek unapređivala i razvijala hipoteze o kosmosu i poreklu živih stvari, za koje on tvrdi da pripadaju domenu nauke. On otvoreno ocenjuje verske “dokaze” kao “neuspeh religije da sazna istinu o bilo čemu”. Još gore, kaže on, vera od samog početka vodi ljude ka “razmišljanju o adekvatnom objašnjenju koje se može zasnivati na onome što je privlačno iz ličnog ugla, iz perspektive pojedinca, a ne na osnovu onoga iza čega stoji provera empirijskih studija.”
Kojn je jasan u svom argumentu, naime, da za istinsko razumevanje kosmosa ne postoji potreba za “Stvoriteljem”. Ono što nauka govori o prirodi našeg Solarnog sistema, zapravo, čini više od neverovatnog postojanja božanskog plana za čovečanstvo. “Ljudski poslovi na Zemlji,” piše on, “završiće se kada Sunce… učini da Zemlja, usled vreline, ispari za manje od pet milijardi godina”, dok će se Univerzum “okončati [kroz] gašenje toplote”, pri čemu temperature padaju do nivoa apsolutne nule. Šta ovo govori onima koji insistiraju da postoji Božanski plan za čovečanstvo na Zemlji? “Bog prepun praznina i nedostajućih delova je”, tvrdi Kojn, „pretrpeo poraz, dok nauka ispunjava ove nedostajuće komade“.
Ovo racionalno razumevanje života može delovati pomalo hladno analitički. Kojn, međutim, nije bez srca, i prepoznaje utehu koju religija može pružiti ljudima. “Vaša baka je na samrtnom odru,” piše on, “i duboko je utešena misleći da će uskoro biti na nebu, ponovo se udružujući sa svojim pokojnim suprugom i precima. Ne verujete nimalo u to, ali se, prirodno, uzdržite da kažete bilo šta. Šta nije u redu sa tim?” Ništa, naravno. Ali ne postoji garancija da će vera uvek tako umirujuće delovati, kao što je očigledno u priči o Ešli King.
Vernici često tvrde da je vera potrebna kako bi se prihvatile neverovatne, povremeno neubedljive i često neshvatljive dedukcije (nerazumljivo zaključivanje pojedinih slučajeva u odnosu na opšti zakon ili načelo). Kojn ovo odbacuje kao logičku grešku (Tu quoque), kao način da se kaže da je “nauka jednako loša kao religija”, što zapravo nije argument u korist onog drugog (tj vere i vernika). Branioci vere, takođe, navode dobre stvari koje mnogi religiozni ljudi čine. Ta vera, međutim, ponekad motiviše ljude da rade dobre stvari, tvrdi Kojn, i oni pri svom delovanju ne prave štetu koju (takav religiozni stav) izaziva. “Imamo barem verodostojna nereligijska objašnjenja za sve oblike altruizma”, piše on, “od najsmrtonosnijih do najpožrtvovanijih”.
Antoine Watteau (1684–1721)
Kojnovo racionalističko istraživanje obiluje popularnim, često nedovoljno jasno izrečenim idejama koje iznose relativisti, uključujući Rezu Aslana, TV voditelja američko-iranskog porekla i Karen Armstrong engleske autorke knjiga na temu komparativne religije i međureligijskog dijaloga, široko priznatoj kao jedne od vodećih komentatora tih disciplina.. Aslan, na primer, tvrdi da se Kuran ne smatra doslovce istinitim, već kao “svetom istorijom” i metaforom, a čak je izjavio da je “potpuno irelevantno … da li je reč Božija stvarno prelazila preko usana Muhameda”. Kojn zapaža da bi “takva izjava ubila onog ko bi je javno izgovorio u nekim muslimanskim zemljama. “Pored toga, piše Kojn, primećivanje da Biblija može biti alegorija “nekako je vekovima uspešno izmicalo da bude primećeno od strane crkava i teologa.”
Ako postoji neka oblast koju je knjiga „Faith Versus Fact“ mogla da detaljnije obradi, to je pitanje kako ljudi, kada im ponestane vere, treba da doživljavaju zapanjujuće kulturno nasleđe religije, od literature i muzike do umetnosti i arhitekture. Kojn samo u kratkim crtama dodiruje umetnost u kontekstu njene neprikladnosti kao sredstva za utvrđivanje istine o objektivnom svetu jer joj, piše on, “nedostaju sredstva za takvo istraživanje”. Umetničko delo “može nas pomeriti”, piše on, “čak i da nas promeni – ali, da li ono prenosi istinu ili znanje?” Kojn nam, ipak, nudi ponavljanje pomirljivih reči o svojoj reakciji na takve stvari, pokazujući da ima srce, i da nije tek jedan “uobičajeni hladni naučnik”.
“Vera protiv činjenice” mogla bi poslužiti kao primer svim neverujućima koji žele da svoj slučaj iznesu vernicima, kao i pomoć onima koje muči sumnja i kojima je teško da sami razreše teističke dileme. Ateisti treba da se nadaju da bi mogli da izazovu vernike i izvuku ih na čistinu, gde bi ovi iznosili svoje argumente za zasluge i istinitost religije. Ali, kako pokazuje njegova knjiga – a kao reakcija na prethodne ateističke polemike Sema Herisa (Sam Harris), Ričarda Dokinsa (Richard Dawkins) i pokojnog Kristofera Hičensa (Christopher Hitchens) – malo je verovatno da će odbiti one čija je vera snažno utemeljena. Nauka može biti zasnovana na temeljima racionalne misli koja deluje na osnovu suđenja i pogreške, iako koreni religije leže u nečemu što je daleko teže „izračunati“ bilo kakvom racionalnom metodom – samim tim, mnogo je teže vernicima suprotstaviti ateističke argumente.