Ženg Li i Dajana Lijang razgovarali su o političkim i bezbednosnim faktorima koji su Kinu i Sjedinjene Države sprečile u obustavljanju dogovora o sadašnjem trgovinskom sporu. Oni tvrde da bi te prepreke trebalo da nas podstaknu da pogledamo širu sliku, kako bismo izbegli katastrofalne posledice trgovinskog rata, ili čak i goreg rizika – od  stvarnog rata. Ovaj deo je prvobitno bio u fokusu kinesko-američkih razgovora.

Trgovinska tenzija između Sjedinjenih Država i Kine nije nova pojava. Od primanja Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) 2001. godine, ove dve zemlje su za stolom imale čak 35 sporova jedna protiv druge. Pa ipak, nedavni niz događaja se razlikuje i preti da se njihov međusobni sukob produži i eskalira. Pošto su SAD pre četiri meseca nametnule trgovinske sankcije Kini – proistekle iz istrage u američkomOdeljenju 301 – mnogi su počeli da se odnose na ovaj trenutak kao na početak “trgovinskog rata”.

Faktori koji su obe strane sprečili da raskinu postojeći sporazum nisu ograničeni samo na ekonomiju. Osim ako ne utvrdimo politička i sigurnosna pitanja koja se izlažu na marginama, nećemo u potpunosti shvatiti prirodu, trenutni zastoj i moguću putanju kontinuiranog sukoba između dve najveće ekonomije u svetu. Tri faktora su ključna za razumevanje trenutne situacije.

Iako bi trgovinski rat pogodio obe zemlje, zemlja sa trgovinskim suficitom obično je teže pogođena i stoga je verovatnije da će ona pre dovesti ka postizanju obostranog kompromisa. Ovo je, recimo, važilo za Japan tokom 80-tih. Ali, verovatnije da će se samo prva polovina ove jednačine odnositi na Kinu. Kina je već počela da oseća udarce, a može ih očekivati još više. Trgovinski rat ne samo da utiče na ključne motore kineskog ekonomskog razvoja, uključujući područje Velikog zaliva, oblast u delti reke Jangce i koridor Peking-Tijenđin-Hebei, već ima i široke implikacije po sve privredne sektore usled oslanjanja zemlje na spoljnu trgovinu. Berze su reagovale negativno na trgovinski sukob, dok je Šangaj ušao na neizvesnu tržišnu teritoriju – za to vreme, Hong Kong pada na desetomesečni minimum. Dalji padovi bi mogli urušiti delikatnu operaciju balansiranja koju je pokrenula kineska vlada, vodeći do povećanja odliva kapitala i ubrzavanja problema u bankarskoj industriji „iz senke“ i njenom lokalnom upravljanju dugom. Proširena trgovinska konfrontacija mogla bi takođe uticati na cene kineske imovine – ogromno i osetljivo pitanje za kinesku javnost.

Amerika, nasuprot tome, ima relativno jaku i stabilnu ekonomiju. Da bi se maksimizovao pritisak, kineske trgovinske mere su se fokusirale na specifične industrije i geografske regije u Sjedinjenim Državama. Najveći deo tarifa dodeljuje se poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima (38%), čime se koncentrišu na oblasti koje su glasale za Trampa. Međutim, s obzirom da Sjedinjene Države uvoze daleko više od Kine nego obrnuto, sposobnost Kine da nanese udarac isključivo uvođenjem kontra-tarifa imala bi ograničeni efekat.

Takvi troškovi i gubici u kineskoj ekonomiji – posebno ako „iscure“ u sektor nekretnina – predstavljaće veliki politički pritisak na kinesko rukovodstvo. Predsednik Si Đinping će biti oštro ocenjivan kako se bavi ovim trgovinskim ratom, a bilo koji krupan i možda pogrešan korak može izazvati političku krizu. U ovakvim teškim okolnostima, kinesko rukovodstvo će verovatno potražiti još rešenja, nezavisno od mogućeg kompromisa na trgovinskom frontu. Kineski mediji su ublažavali ponešto od medijskog pritiska tako što su američke akcije pripisali “ludom” i “pohlepnom” predsedniku Trampu, kupujući još neko vreme za Sijevu omiljenu taktiku – pregovore. Takođe, a u korist kineskog rukovodstva, u vidokrug kineske javnosti došla je i najnovija eskalacija trgovinskih aktivnosti u Sjedinjenim Državama – kao deo “zavere” kojom se podriva kineski privredni bum. Međutim, nastavak eskalacije od strane Sjedinjenih Država i politički pritisak u Kini mogu ograničiti Sijeve opcije. I, da se ​​ne bi tekao utisak da kineski lideri kapituliraju prema zahtevima Sjedinjenih Država, rastući domaći politički pritisak moze ih ostaviti bez izbora i bez opcija –  izuzev da izdrže pritisak koji vrše Amerikanci.

Poboljšanje odnosa između Pekinga i Pjongjanga smanjiće Trampov manevarski prostor

Predsednik Tramp favorizuje velike transakcione razmene, u kojima su trgovinska, bezbednosna i politička pitanja povezani ulozi u pregovorima. On je to pokazao i u prošlosti, tako što se vratio na tvrdnje da je Kina valutni manipulator u zamenu za saradnju sa Pekingom oko Severne Koreje, čime se kompromituje na ekonomskom polju u potrazi za sigurnosnim interesom.

Međutim, odnosi između Pekinga i Pjongjanga su se drastično poboljšali, tako da je Trampov niz „žetona za ulaganje na trgovačkom kockarskom stolu“ umanjen. U prethodnici sastanku u Singapuru, kao i odmah nakon ovog samita, Kim Džong-Un je realizovao tri visoke posete Kini, uprkos tome što ih nije učinio tokom prethodnih sedam godina. Kina je bila spremna da sa SAD sarađuje po pitanju Severne Koreje, kako bi sprečila krizu na Korejskom poluostrvu (pogoršana razmenama između Trampa i Kima u medijima), pogotovo usred frustracije kineskog rukovodstva na Kimova nemilosrdna nuklearna testiranja, pogubljenje njegovog pro-kineskog ujaka i navodni atentat na njegovog polubrata koji je bio pod zaštitom Pekinga. S obzirom na odnose između Pekinga i Pjongjanga, Kina će manje udovoljavati zahtevima Sjedinjenih Država za nastavak procesa maksimalnog pritiska na Severnu Koreju.

U poslednjih nekoliko meseci, odnosi između Sjedinjenih Sržava i Kine su se takođe bitno promenili. Tramp je u ovogodišnjem obraćanju naciji (State of the Union 2018) stavio Kinu u isti koš sa terorističkim grupama, tiranskim zemljama i Rusijom – okvalifikovao ju je kao rivala. I američka Strategija nacionalne bezbednosti kao i Strategija nacionalne odbrane okarakterisali su odnose sa Kinom kao strateški rivalitet. Ova vrsta jezika je u Kini duboko odjeknula. Štaviše, zabrinutost Pekinga u oblasti bezbednosti dopunjena je američkim akcijama vezanim za Tajvan, uključujući i usvajanje Zakona o putovanjima na Tajvan i planove za posetu američkoj mornarici. Ovakvo okruženje koje odiše nepoverenjem moglo bi da kineske lidere nagna da stave pod sumnju bilo kakve nove poslove koje im nudi Tramp. Domaća politička sredina u obe zemlje otežava svakoj strani u sukobu da postigne dogovor.

Ratoborni politički tim i neodlučni poslovni lideri u SAD

Sadašnji Trampov tim takođe može zakomplikovati napore za dovođenjem obe strane za pregovarački sto. Iz kineske perspektive, odlazak Gerija Kona i marginalizacija Džereda Kušnera doprineli su ostanku tek nekoliko članova Trampovog tima koji imaju pozitivne radne kontakte sa Kinom. Zvaničnici koji ostaju, kao što su Robert Lajthizer, Piter Navaro i Džon Bolton imaju ratoboran stav prema Kini, dok su Navaro i Bolton dobro poznati po svojim pro-tajvanskim stavovima. Ovi skeptici iz Trampove svite neće u pregovorima sa Kinezima ponuditi neke značajnije marže za ili pak kompromis.

A ni Kina se ne može nadati da će uspeti da svoj slučaj vodi preko američkih poslovnih lidera koji bi je „progurali“, poslovne predvodnike koji su danas manje spremni nego ranije da razgovaraju sa Trampom ili dovedu obe strane do zajedničkog kompromisa. Iako su se američke kompanije žalile na troškove trenutnih trgovinskih mera, uz protivljenje ulasku u trgovinski rat, ipak pokazuju uznemirenost kineskom politikom vođenja industrije, kao i uvlačenjem partijskih grana u zajednička ulaganja, tu je i novi zakon o nacionalnoj sigurnosti i drugi negativni trendovi u kineskom sistemu “državnog kapitalizma”. Ove zabrinutosti doprinose frustracijama koje su se taložile tokom godina u kojima, kako misle ljudi oko Trampa, Kina nije ispunila obećanja da će se otvoriti. Prema tome, Kina nema puno prijatelja u Sjedinjenim Državama pa stoga mora pokušati da smanji tenzije, ne bi li mudrošću uspela da eskivira sadašnje Trampove jastrebove i sačeka da se, kroz period rotacije, na pregovaračkj sceni pojave neki sasvim novi akteri u Trampovom timu.

Šira slika

Ovi bezbednosni i politički uslovi otežavaju kompromis i atmosferu u kojoj se pregovara. Naravno, ne možemo isključiti mogućnost da će obe strane dramatično promeniti svoj stav i podstaći rešenje. I sam Tramp sklon je rizicima i kockanju. Kina bi mogla da pronađe nekonvencionalna rešenja koristeći se Trampovim stavovima o ekonomskim, političkim i bezbednosnim pitanjima kao međusobno povezanim pregovaračkim tačkama. U isto vreme, međutim, ovi politički i bezbednosni pritisci mogli bi ograničiti lidere vršeći na njih pritisak tokom pregovora, ili čak da tenzije dodatno eskaliraju.

Ove prepreke treba da nas podstaknu da pogledamo širu sliku. Ovi bezbednosni i politički faktori treba da pokažu ozbiljnost i hitnost naše trenutne situacije. Ne samo što bi trgovinski rat mogao imati katastrofalne posledice po obe zemlje, već se time povećava i rizik od stvarnog rata. Takav istinski, „vrući“ rat bio bi apsolutno nezamisliv i globalno destabilizujući.

Upravo zbog ovih posledica, moraju se rešiti prepreke koje nas sprečavaju da dođemo do rešenja. Možda bi upravo taj rizik – od eskalacije koja bi počela trgovinskim a završila se stvarnim ratom – mogla dovesti obe strane za sto. Moramo se vratiti na angažman oko najvažnijih, zajedničkih pitanja sigurnosti, kao i prepoznavanju komplementarne prirode obe ekonomije. Samo se tako može sprečiti večita konkurenciju „nulte sume“, koja uopšte neće doneti pobednika.

Cheng Li and Diana LiangThursday, July 26, 2018, China-US Focus