Peking smatra da će obavljanje poslova sa Sjedinjenim Državama u budućnosti biti otežano, a da se u Evropi takođe pojačava zategnutost, donosi najnovije izdanje Fajnenšel tajmsa.
Foto: scmp.comGotovo 40 godina nakon što je Kina počela da otvara svoju privredu ka zapadu, Amerika i Evropa preduzimaju korake kako bi kineskim investitorima zatvorile svoja vrata.
Veliki kineski državni fondovi i kompanije osećaju finasijsko „zamrzavanje“ jer SAD, Britanija i Nemačka signaliziraju svoju okrenutost ka hladnijem stavu prema kineskim akvizicijama vezanim za vitalnu korporativnu imovinu. Peking je takođe najavio i svoje predloge za proširenje spektra stranih investicija, obuhvaćenih procesom procene nacionalne bezbednosti Kine.
Sudeći po dosadašnjim trendovima, kineski investitori percipiraju Sjedinjene Države kao „daleko restriktivnije od Evrope“.
“Zabrinuti smo zbog investicija koje smo planirali da realizujemo u SAD, a usled trgovinskog trenja [između Vašingtona i Pekinga]”, rekao je Toni Dong, viši izvršni direktor Kineskog fonda za strukturne reforme (CSRF), fond za privatni kapital težak 350 milijardi renminbija ($51mlrd), navodi se u izveštaju njegovog kabineta.
Dong je rekao da fond pregovara na oko 40 investicionih ugovora u Americi i Evropi, uglavnom u visokotehnološkim sektorima. Nadao se da će oko 10 do 12 poslova biti uspešno, ali je zabrinut da bi protekcionističko raspoloženje u SAD moglo imati svoju cenu.
“Ulaganje u Evropu sada nam se čini razumljivijim”, dodao je on. “Evropa je i dalje važan trgovinski partner Kine, a koncentrišemo naše napore kako bismo još više ubrzali (naša) ulaganja u Evropi”.
Zategnutiji stav zapada prema Kini označava i promenu otkad je Peking pre 40 godina potpisao svoj „ugovor sa svetom“. Tadašnji lider, Deng Sjaoping je decembra 1978. pokrenuo eru “reformi i otvaranja”, kada je Peking proglasio strane investicije dobrodošlim, započinjući reforme koje se tiču slobodnog tržišta.
Suština je bila u tome što bi zapad obezbedio da njegova tržišta ostanu otvorena za Kinu. A sada – zapadna vrata počinju da se zatvaraju.
Julskim izveštajem konsultantske kuće Rhodium Group utvrđeno je da su u prvoj polovini 2018. godine kineske investicije u Severnu Ameriku pale na najniži nivo za proteklih sedam godina. Ukupne kineske investicije u SAD i Kanadi dostigle su samo dve milijarde dolara, što je za 92% manje u prvoj polovini prošle godine.
Nasuprot tome, Evropa je apsorbovala oko 12 milijardi dolara u realizovanim kineskim investicijama – šest puta više od priliva koje se dogodio u Severnoj Americi. Pored toga, Evropa je dobila 20 milijardi dolara u najavljenim kineskim M&A poslovima (spajanja i akvizicije), što je znatno premašilo 2,5 milijardi dolara najavljenih M&A u Severnoj Americi tokom prve polovine godine.
“Čini se da se ukupni trend među kineskim kompanijama pomera iz Sjedinjenih Država ka Evropi, posebno ukoliko bi SAD mogle biti prepreka ili ukoliko se ispostavi da su američke barijere previsoke – i ako – naravno – postoje bolje mogućnosti i niže barijere u Evropi”, izjavio je je Sia Aimin, izvršni direktor kompanije LONGI Solar, kineskog proizvođača solarnih panela.
Ali, u nekim evropskim prestonicama zaduvali su i hladni vetrovi. “Stvari su sada postale veoma teške kada je reč o poslovima vezanim za Sjedinjene Države”, izjavio jedan M&A bankar iz Hong Konga koji je odbio dalju identifikaciju. “A i u Evropi je počeo da se uočava nedavni trend zaoštravanja”.
Britanija je ovog meseca na 120 stranica objavila nacrt svoje politike, kako bi unapredila vladina ovlašćenja za sprečavanje kupovine britanske imovine osetljive na bezbednost u inostranstvu. Iako je, doduše, u njemu “Kina” samo jednom pomenuta, britanski zvaničnici potvrdili su da je ovaj dokument u velikoj meri usredsređen na poslovanje Ujedninjenog Kraljevstva sa Pekingom.
Nemačka vlada je prošle sedmice naložila svojoj državnoj razvojnoj banci KFW da preuzme 20% udela u kompaniji „50 Hertz“, operateru visokonaponske električne mreže, ne bi li se tako predupredila kupovina ove kompanije od strane kineskog državnog investitora.
Uz to, od Berlina se ove nedelje očekuje da blokira kinesko preuzimanje kompanije Leifeld Metal Spinning, malog proizvođača alatnih mašina specijalizovanih za izradu komponenti u vazduhoplovnoj i nuklearnoj industriji. Dosad je bilo takoreći nemoguće da nemački ministri intervenišu na takav način – ali i to se menja.
Protekcionističko raspoloženje raste u Nemačkoj još od kineske kupovine „Kuke“, vodeće nemačke kompanije u industrijskoj robotici, koju je kineski proizvođač elektronskih uređaja Midea preuzela 2016. godine.
Vlada je kasnije pooštrila zakon o stranim ulaganjima u Nemačkoj, proširujući njegove nadležnosti kako bi pokrila sve “kritične industrije”. Ministri sada mogu da blokiraju bilo koji sporazum koji “ugrožava javni red i sigurnost”, u slučajevima kada se 25 odsto ili više udela u nemačkim kompanijama prodaje strancima.
U Sjedinjenim Američkim Državama se očekuje da Donald Tramp uskoro stavi svoj potpis na zakonske mere za proširenje ovlašćenja Odbora za strane investicije u SAD-u, „tajni“ tj. interni panel za razmatranje stranih investicija koje bi se mogle pokazati kao pretnja po nacionalnu bezbednost.
Ovo je zakonodavstvo proizvod dvostranačkog (dems/reps) konsenzusa u Vašingtonu o američkoj strategiji prema Kini, naime, u svim slučajevima u kojima bi Kina želela kupovinu američkih tehnologija i tehnoloških kompanija, a što bi moglo predstavljati veliku pretnju američkoj ekonomiji.
Takvi predlozi mogli bi predstavljati udarac kineskim ambicijama, naročito zato što se njenim planom “Made in China 2025” – industrijska inicijativa koja je uznemirila političare u Americi i Evropi – pre svega forsiraju prekookeanske akvizicije koje se na prvom mestu odnose na globalne tehnološke perspektive.
“Jednostavno ne možemo dopustiti da Kina urušava našu nacionalnu sigurnost time što bi zaobilazila naše zakone, i iskorišćavanjem investicionih prilika za neobične ciljeve”, izjavio je prošle nedelje Džon Kornin (John Cornyn), republikanski senator iz Teksasa koji je u Senatu vršio pritisak za izglasavanje novog zakona.
“Prenos tehnologija, znanja i industrijskih kapaciteta predugo su nam bili ispod radara”, izjavio je Kornin.
Investicioni napori deo su veće borbe koju Trampova administracija vodi protiv napora Pekinga da globalno zavlada u tehnologijama, u oblastima kao što su veštačka inteligencija ili robotika.
Trampov trgovinski rat protiv Pekinga, kao i njegove pretnje nametanjem tarifa na sve robe u vrednosti od 500 milijardi dolara koje SAD svake godine uvezu iz Kine svake imaju za cilj da primoraju Peking na promenu prakse u oblasti zapadne intelektualne svojine – ovo je nastojanje sadašnje američke administracije da pronađe primeren odgovor na „veliku krađu američke intelektualne svojine u poslednjih nekoliko decenija“, navodi današnji članak objavljen u Fajnenšel tajmsu.
Pa ipak, Pang Žongling s univerziteta Ćingdao dodaje da kineska vlada “ne bi trebalo da preterano reaguje” na ovaj „teži“ stav koji su Sjedinjene Države i Evropa zauzele prema Kini.
“Zemlje imaju suvereno pravo da sprovode istrage [po osnovu nacionalne bezbednosti]”, rekao je Žongling. “Ukoliko Kina počne da se ‘sveti’ uspostavljanjem strožih kontrola nad stranim investicijama, uništiće sve prethodne napore da se otvori i privuče prekomorski kapital”.