Kina pojačava pritisak na EU pa se samit grupe 16+1 u Sofiji održava samo sedam meseci nakon Budimpešte, kaže Ivana Karaskova iz praške Asocijacije za međunarodne odnose.
Ivana Karaskova, stručnjak za Kinu iz praške Asocijacije za međunarodne odnose objašnjava zbog čega se u Sofiji ove sedmice održava sedmi samit Kine i 11 članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope kao i pet balkanskih država koje žele da se priključe bloku, samo sedam meseci nakon prethodnog sastanka u Budimpešti.
Ukupna vrednost planiranih i tekućih kineskih investicija u okviru inicijative 16+1 u poslednje dve godine iznosi oko 9,5 milijardi dolara, a od toga na Balkan otpada više od polovine, pokazuju podaci iz istraživanja vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koje prenosi londonski Financial Times.
Mehanizam
Pre samo nekoliko meseci, Kina je izjavljivala kako bi želela promenu formata 16+1 i, u skladu s tim, imati susrete sa šefovima država i vlada svake druge godine… ali, ono što sada rade je, u stvari – suprotno.
Kinezi su povećali broj sastanaka, a samo sedam meseci posle onog u Budimpešti sada planiraju novi.
Mislim da pokušavaju da još jače pritisnu Evropsku uniju, a to može imati veze i sa mehanizmom procene o kojem se sada diskutuje Evropskoj uniji, i čini se da će on biti usvojen u januaru naredne godine jer je manjina koja mu se do sada protivila i blokirala njegovo usvajanje sada razjedinjena.
Tako da mislim da bi samit mogao imati neke veze sa ovom debatom oko mehanizma procene Evropske unije.
Pozicija
Mislim da mehanizam ne može de ugrozi investicije. Mehanizam ili nacrt mehanizma je stvar konsenzusa među različitim državama, i malo je ublažen rečnik tog akta.
Ne mislim da će na neki način ugroziti kineske ili ruske investicije u regionu jer je jedina stvar koju zemlja članica mora da učini to da prijavi broj investicija koje dolaze iz trećih zemalja, jer ako druge zemlje članice osećaju da to može da ugrozi njihovu sigurnost, u tom slučaju mogu zatražiti više informacija. I to je to.
On nema nikakvu snagu da blokira bilo kakve investicije.
Mislim da se ovde radi o pregovaračkoj poziciji koju bi želeli da imaju, zauzimanje boljeg stava u odnosu na EU.
Brojevi
Sve investicije se obično najavljivane uz veliki elan ali, u stvarnosti – polovina toga se nikada ne ostvari. A za to ima više razloga.
To je broj koji oni promovišu, koji koriste da bi pokazali da investicije pristižu, ali u mom regionu, u centralnoj Evropi, polovina toga se nikada ne ostvari.
Tako da sam pomalo skeptična oko brojeva.
Hladni rat
Druga stvar je raznolikost onoga što Kina sponzoriše ili obećava da će sponzorisati unutar različitih regiona u okviru 16+1.
U slučaju centralne Evrope to su uglavnom akvizicije tj preuzimanja, a u slučaju drugih zemalja, koje su obično izvan Evropske unije, to su uglavnom krediti ili projekti u oblasti infrastrukture.
Problematičan deo su, zapravo, pravi problemi koji su ukorenjeni u regionu.
Infrastruktura je vrlo “iscepkana” i to je tako bilo namerno napravljeno tokom hladnog rata.
Tango
One zemlje koje su izvan Evropske unije, koje ne mogu pristupiti strukturnim fondovima Evropske unije, ne bih rekla da nisu imali drugu opciju, ali za njih je veoma interesantno ono šta Kina nudi i ne bih krivila te zemlje zato što to uzimaju onakvim kakvo jeste.
Iskreno govoreći, neke od zapadnih sila su napustile region, a Kinezi i Rusi dolaze i te zemlje pokušavaju da to iskoriste na najbolji mogući način.
One se obraćaju Evropskoj uniji, ali takođe i silama sa istoka, kao što su Rusija ili Kina, a i Kina takođe ima koristi od toga, to je deo strategije ‘Put i pojas’.
Za tango je potrebno dvoje.
Strategija
Ovim će Kina barem dati opciju diversifikacije.
Do sada, druge opcije ili nije bilo ili nije bila veoma interesantna za te zemlje, a u nekim slučajevima nije im bila dostupna.
Stoga je dobro da Evropska unija obraća pažnju na region (Zapadnog Balkana) i što pokušava da osmisli strategiju kako da poboljša stanje, posebno oko infrastrukture koja je veliko i teško pitanje ovde u regionu.
Posmatrači
Znamo da je grčki premijer najavio da bi Grčka želela da se priključi grupi 16+1 u svojstvu posmatrača i videćemo da li to zaista mogu i da urade, to jest da li se pomenuta grupa bazira na geografiji ili na činjenici da su druge zemlje post-komunističke, da li će se grupa širiti prema Zapadu s eventualnim pristupom Grčke.
Druga stvar koja se može desiti nakon toga, ako se Grčka prijavi i ako postane članica, jeste šta će se dogoditi sa drugim posmatračima, kao što su Austrija ili Švajcarska, Belorusija ili Ukrajina, koje bi takođe mogle da traže da pristupe grupi 16+1.
U slučaju Austrije i Švajcarske, ovo bi moglo biti problematično za Evropsku uniju.
U slučaju Ukrajine i Belorusije, to bi moglo biti problematično za Rusiju.