Kineski Bike-Share model je pukao: previše preduzetnika započelo je posao iznajmljivanja bicikala, kada se ispostavilo da ovaj poslovni model nije lukrativan za sve one koji su uložili u njega. Pouka koju su neki Kinezi izvukli iz ovoga, a koja je inače dobro poznata: Nisu svi preduzetnici i dobitnici. I ne mogu svi koji pokreću svoj posao da postanu uspešni. Barem ne iz prve. Ovaj sjajan foto-pejzaž iz onlajn magazina Atlantik je živopisna ilustracija kako može izgledati rezultat neuspešnog poslovanja – kako izgledaju snovi na smetlištu – ali bukvalno.
Kina je prošle godine doživela pravu najezdu bicikala za iznajmljivanje (tzv. bike-sharing), a desetine biciklističkih kompanija u trenu su poplavile gradske ulice milionima raznobojnih rent-a-velosipeda. Međutim, brz rast ove ideje je znatno nadmašio trenutnu potražnju – zatrpavši kineske gradove čija infrastruktura i propisi nisu bili spremni za rešavanje problema iznenadne poplave miliona rentiranih dvotočkaša. Vozači bi, nakon vožnje, parkirali bicikle bilo gde, ili bi ih samo odgurnuli bilo gde, što je dovodilo do nagomilavanja i blokade ionako već zakrčenih ulica i trotoara kineskih urbanih sredina. Kako su gradske vlasti nagomilavale desetine hiljada napuštenih a potom zaplenjenih bicikala, brzo su doneli propise o maksimalnom broju bicikala u najam i to proporcionalno broju stanovnika koje neki grad ima, a sve u pokušaju da regulišu industriju. Tako su nestvarno velike gomile zaplenjenih, napuštenih i slomljenih bicikala postale prepoznatljiv prizor mnogih velikih gradova. Pošto su neke start-up kompanije zagrizle prevelik zalogaj, uloživši u preveliki broj bicikala, isto su tako ubrzo počele i da se još brže urušavaju, a njihovi ogromni viškovi bicikala širom Kine skupljaju prašinu na ogromnim placevima. Bike-sharing je i dalje veoma popularan posao u Kini i verovatno će nastaviti da raste, mada verovatno primerenijom stopom nego dosad (koja je bila prilično precenjena). U međuvremenu, ostaje nam da na neki čudan način uživamo u prizorima koji su nastali kao posledica prevelikih očekivanja i špekulacija – gomile gvožđurije koja ostaje nakon što pukne ovakav poslovni mehur, već popularno nazvan „Bike Bubble“.
