Možda mislite da sve te fotografije na Fejsbuku ili na svim vašim tvitovima mogu potrajati zauvek, ili čak i da vam se vrate kako bi vas „proganjale“, zavisno od toga šta na njima imate. U stvarnosti, međutim, većina naših digitalnih informacija je u opasnosti da u skorijoj budućnosti zauvek nestane.
Za razliku od situacije tokom prethodnih decenija, danas ne postoje fizički zapisi za većinu digitalnog materijala koji posedujemo. Na primer, vaši stariji CD-ovi neće trajati više od nekoliko decenija. Ovo brine arhivare i arheologe i predstavlja komplikovani tehnološki izazov.
“Jednog dana možemo znati o početku 21. veka manje nego što smo znamo o početku u 20. veka”, kaže Rik Vest, čovek koji u Guglu rukovodi sektorom za pohranjivanje i čuvanje podataka. “Početkom 20. veka i dalje se u velikoj meri zasniva na fizičkim, opipljivim stvarima poput papirnih i filmskih formata koji su i dalje u velikoj meri dostupni, dok većina onoga što sada radimo – stvari koje stavljamo u oblak, naš digitalni sadržaj – nastao u neopiljivom tj digitalnom formatu. To nije nešto što je prešlo iz analognog u digitalno spremište, već se u stvari sada rađa i umire isključivo kao digitalni sadržaj, bez ikakvog analognog duplikata.”
Specijalisti za računare i podatke gledaju na naše vreme kao na epohu izgubljenih podataka – kao na “digitalno mračno doba”. Drugi stručnjaci nazivaju 21. vek “informativnom crnom rupom”, jer digitalne informacije koje stvaramo trenutno ne mogu biti čitljive za mašine i softvere budućnosti. Svi ti podaci, zabrinuto konstatuju naučnici – digitalna istorija našeg stoleća – zapada u rizik da se nikada više neće moći nadoknaditi.
Ono što iznenađuje je da se mnoge od najvećih svetskih kompanija i preduzeća zasnovanih na podacima i dalje oslanjaju na dobru, staru magnetsku traku. IBM je 1952. godine predstavio prvi sistem za skladištenje podataka na magnetnoj traci, uspostavljajući modernu eru elektronskog računarstva. Traka za čuvanje podataka iz tih pionirskih dana je mogla je da sačuva oko 2,3 megabajta po koturu na dve trake.
Medijumi za čuvanje podataka su otad prešli dug put, kaže Lorin Jang (Lauren Young), veb producentkinja portala Science Friday i glavna voditeljka u trodelnoj seriji pod nazivom “File Not Found”, koja istražuje probleme u skladištenju podataka (i gubitku) svih vrsta. Jedan kertridž današnje magnetske trake može da drži na stotine terabajta podataka, što odgovara stotinama miliona knjiga, kaže Jang. “IBM je prošlog leta povećao količinu kertridža koji može da zadrži 330 terabajta, što je 330.000 gigabajta po kertridžu. Velike kompanije poput Gugla i laboratorije fizike čestica kao što je Fermilab imaju ogromne biblioteke sa hiljadama i hiljadama kertridž-traka.”
Dok većina kompanija koristi digitalne tehnologije za skladištenje prvog reda, magnetna traka je u mnogim slučajevima rezervna kopija rezervne kopije. Ovo takođe može predstavljati problem, u obliku evolucije i razvoja magnetnih formata i pojave poznate kao “bit rot” (truljenje digitalnih bitova informacija). Vremenom, digitalne informacije na traci i drugim digitalnim formatima mogu se raspasti ili degradirati ako se ne skladište pravilno ili budu podvrgnute drugim nepovoljnim uslovima.
Kari Kraus, vanredna profesorka Koledža za informatičke studije pri Univerzitetu Merilend u Koledž Parku već neko vreme vodi projekat spasavanja i vraćanja/obnove ostataka digitalnih podataka, uključujući video igre i virtuelne svetove. Ona zna za „bit rot“ (propadanje podataka uzrokovano vremenom) i njegovog bliskog rođaka “software rot”, u kojoj stare datoteke, igre i drugi podaci postaju neupotrebljivi, jer ne postoji format za čitanje i reprodukciju informacija.
“Različiti mediji za skladištenje imaju različit životni vek”, kaže Krausova. “U našem projektu očuvanja podataka, puno smo radili sa magnetnim medijima kao što su flopi diskovi – a oni imaju životni vek od, recimo, samo deset, najviše do 14 godina. Optimalni mediji kao što su DVD i CD-ROM, verujem da imaju još manje. Ovo je isti problem problem koji se pjavljuje na različitim medijima za skladištenje podataka. “
